koje ne prate dela, su galama.
Razgovor o ljubavi bi trebalo da vodi ka ljubavi?
Možda reči odatle izviru, ne vraćajući se izvoru?
Reči su uvek dvosekli mač. Teško ih je držati u redu, pokorne, disciplinovane, poređane, baš kao što je teško zadržatu bujicu, ili vatru.
Nekima Nekada uspeva, tačno je. Ali i onima kojima uspeva, uspeva samo ponekad. I to se pamti i broji.
Kada reč postane logos, dobija moć da stvara, gradi.
A možda je obrnuto, možda mi gradimo i tek kada sagradimo setimo se reči.
Imenujemo.
Stvoreno i stvaralac su jedno. Kada stvoreno gradi više ljudi, tada oni postaju jedno.
Jedan. Odin. Bog.
Najveća vrednost nije u stvorenom, nego u stvaranju koje povezuje ljude.
Stvaranju koje povezuje duše.
Kada jedna duša prođe kroz drugu, ili je samo dodirne, to stvara trajnu promenu i ostavlja neizbrisiv trag na obe duše.
Duhovi se ne dodiruju, nikada, tela tek ponekad, kad se posreći.
Duše ne poznaju ni prostor ni vreme jer nisu sa ovog sveta, i zato ih ne uzimamo ozbiljno.
A logos, sila stvaranja, je na njima.
Na nama.
Pronadji ono sto volis i pusti da te ubije. Bukovski.
ОдговориИзбришиZar to nije pasji život?
ИзбришиČekaj da te pronađe onaj ko te voli i živećeš kao u bajci. ;)
Ribica se pracaka repnim perajem i ne uspeva da se izvuce iz sljunka i trave.
ОдговориИзбришиPokusa prednjim perajem i izvuce se.
Zakljucuje da prednja peraja treba koristiti, a repno nikada.
Kada ne bi postojao zaborav, provela bi zivot u trapavom mahanju i kretanju tek malo brzem od puza.
Koliko znam, svako ko je u škripcu, koprca se, batrga i koristi sve čime raspolaže. Ne uspeva uvek da se izvuče, a može biti srećan i zadovoljan ako napreduje makar brzinom puža golaća.
ИзбришиRibica zaglibljena u travi, tokom milenijuma zaboraviće na peraja i stvoriće sebi noge.
ИзбришиEvolucija je mnogo sporija od puža, ali napreduje.
Ništa ne može toliko da mi nedostaje kao ono što ne mogu nikad imati.
ОдговориИзбришиZašto misliš da duše nisu sa ovog sveta?
ОдговориИзбришиSva lepota i sve što je dobro jeste ovozemaljsko blago.
Zašto bi duše bile izuzetak?
Zlo nije ovozemaljsko, ne znam odakle je i ne razumem njegovu svrhu, ali razorna sila koja uništava sve što dotakne, pa i sveopštu harmoniju, ne spada ovde.
Svaka duša ima svoj prostor, telo, živi u njemu dok ono traje.
Istina je da se dušom ne bavimo dovoljno, moramo da se brinemo o potrebama tela, sve dok ne shvatimo da je telo smrtno, a onda bi da je preselimo na neko drugo, lepo mesto i nastavimo da živimo s njom.
Šta ima lepše od neba i dečije nade?
Ni lopta ni fudbaleri nisu sa terena.
ИзбришиDošli su, dovedeni, odnekud ubačeni, da odigraju svoju igru.
"Evo vam lopta, evo vam teren, igrajte se."
Neko ne ume da igra, neko ne želi, neko namerno kvari igru.
Neko smišlja svoju igru.
Neko pokušava da razume.
Sve je na terenu i pripada terenu,
ali nije došlo sa terena i na kraju igre će se vratiti.
Pa da, mogla sam znati, to je ona stara priča -
Избриши"U poćetku beše reč..."
Ali meni to nije dovoljno.
Dovedeni odnekud i vratiće se negde...
Ćorak.
Zar ne možeš da smisliš nešto bolje? :D
Začeta beba deobom ćelija dobija telo.
ИзбришиDa li je i duša stvorena deobom ćelija? Ćelije stvaraju sebe, umnožavaju se po obrascu, po unapred zapisanom programu.
Telo je skup ćelija. Duša nije skup ćelija. Morala je odnekud doći.
Ne možemo pitati novorođenče odakle duša, ali možemo potražiti svoju i pitati je.
Ako je duh jači, on će smišljati odgovore. Duh se može uspavati alkoholom, i tada duša koja nikada ne spava odgovara.
Oho! Ovo zvuči dobro.
ИзбришиJeste, sve se odvija po unapred upisanom programu, logosu, kao i kod insekta, maslačka, žirafe.
Pitanje je ko je napisao program?
Evolucija ili Bog?
Stvar shvatanja.
Ako je telo skup organa od kojih svaki ima svoj program i vrši najkomplikovanije funkcije, zašto duša ne bi mogla biti proizvod mozga, kao što su psihičke funkcije proizvod celokupnog nervnog sistema?
Beba se ne rađa s gotovom dušom, ali ima sposobnost da je razvije i raste zajedno s njom.
Usavršavanje ljudske duše je proces koji traje, otvoreno je pitanje u kom pravcu ide, možda do dobrog, plemenitog čoveka?
Alkohol je najlakši način za razgovor s dušom, ali ne i najbolji.
ИзбришиKada pijan s treznim razgovara, rezultat je obično sramota i šteta.
Ne pravim razliku između duha i duše, ako je uopšte ima?
ИзбришиDete stvara i usavršava duh. Sportski duh, borbeni duh, istraživački duh, radoznali, sumnjajući duh, altruistički duh... Romantični, pesnički, pobednički duh...
Избришиstvaranjem duha stvara svoju ulogu u društvu, u košnici.
Duh je program.
Duša je najintimniji susret sa sobom.
Duša je ono što čovek rođenjem jeste.
Stvaranje duha u skladu sa dušom stvara čoveka koji je ostvario svoje snove.
Retko je, ali vredno pomena.
Ljudi koji su uskladili duh sa dušom su izvršili svoj zadatak, nisu uzalud postojali.
Karakter je osobina duše.
ИзбришиDeca se rađaju sa karakterom.
Hrčak se rađa sa karakterom. Pas takođe.
Može naučiti svašta, ali karakter ostaje.
"Ukus je karakter, a karakter sudbina", reče Heraklit.
Ako je program napisala evolucija, on bi morao biti jednak za sve jedinke. A nije isti.
ИзбришиDuša nije materijalna. Ne može materijalna stvar, skup sivih i belih ćelija, običan mozak, stvoriti nematerijalno.
Može li ga izmisliti? Izmaštati? Samo po programu koji se zove duša.
Taj program nije zajednički, individualan je. Unikat.
Najlepše reči o duhu i duši koje sam ikada pročitala jesu ove tvoje, jednostavne, shvatljive i prihvatljive.
ИзбришиHvala ti.:*
Ali mozak nije običan organ, skup sivih i belih ćelija, ima sposobnost da zrači posebnom energijom kao neki redak radioaktivan element.
Zar pretvaranje materije u energiju i obrnuto, nije poznata pojava u fizici i zašto ne bi mogla biti i u biologiji?
Evolucija ima isti program za svaku vrstu, ali taj program nije dovršen i ne postoje dve istovetne jedinke, kao ni dva ista karaktera, ni dve iste duše, pa ni kod blizanaca.
Izgleda da svaki razgovor o duhu i duši mora ostati nedovršen.
Избриши"kad suma gori svi vide,
Избришиkad dusa gori niko ne primecuje."
Culo koje razlikuje lepo od ruznog, dobro od zla, je dusa. Postoje oni koji su izgubili sposobnost razlikovanja.
Covek nije tamo gde mu je telo, nalazi se tamo gde je dusa.
Platon pise da je dusa starija od tela.
Platon je veliko ime, ali sve što govori o duši je plod mašte i vere, a zapravo je znao isto koliko prodavac ribe na njegovoj pijaci, ili danas kondukter u dvajesšestici, ili bilo ko, bilo kad.
ИзбришиDuša je velika tema, velika tajna i tako ostaje do daljnjeg.
Da li je Tesla govorio o duši?
ИзбришиNjegovo razmišljanje za mene bi bilo mnogo zanimljivije od Platonovog.
Možda Ajnštajn, ili neki drugi veliki fizičar?
Dušu zamišljam kao čulo za etiku i moral, fluidni produkt elektromagnetnog zračenja mozga, dovoljno savršenog organa za to?
Ne uspevam trenutno da nadjem, u intervjuu za amerikanski srbobran govori da on, ali i svako drugi, dobija ideje iz izvora koji je van Zemlje.
ИзбришиTo je odgovor, to je dovoljno.
ИзбришиZnači da je Tesla izvršni organ neke vanzemaljske volje i ništa više.
E, pa ja nisam, makar nikad ne bila genije. :D
Kakva šteta za čovečanstvo ! ;)
ИзбришиZnam jednog koji je tvrdio da njim upravljaju neke moćne sile,
Избришиstrpali su ga u Lazu zbog "problema identiteta i sumanutih ideja uticaja"?!
Mozak upravlja zivotinjom, mehanizmom, zverkom.
ИзбришиCulo za etiku i moral su suprotstavljeni prirodi zveri, pa je razumno ocekivati da se nalazi negde izvan.
Meni izgleda da je negde unutra - skrivena klica koja se sporo razvijala uporedo sa gubitkom krzna čovekolikog i jedva dostigla nivo sadašnjeg golog majmuna.
ИзбришиDok pijem prvu jutarnju kafu uz dnevne novine, svaka stranica je prepuna dokaza da je čulo za etiku i moral u povoju, zakržljalo ili se tolio izopačilo da mu treba izmisliti novo ime.
Ko sam ja?
ИзбришиŠta ja znam o bilo čemu?
Moje neznanje i nerazumevanje svega je okeansko.
Ja sam bezimena krtica koja rovari kroz kosmičku tminu,
nesvesna čak i sebe.
Bolje da zaćutim.
Pred Teslom, pred Prirodom, pred Bogom.
I poklonim se.
"Upravlja izvan" je asocijacija piona na sahovskoj tabli koga neka ruka koja nije na tabli uhvati za glavu i prenese sa belog na crno polje.
ИзбришиPioni misle da kralj i kraljica vladaju, ali i njih neko hvata za glavu i premesta.
Problem nastaje kada pion pozeli da predje pola table, kada lovac odbije da ide ukoso, kada konj postane magarac i umesto u "ge" poveruje u slobodnu volju i slobodno seta po tabli.
Sve figure se pitaju: sta se desava posle ispadanja sa table?
Sve proguta kosmička crna rupa.
ИзбришиVolim reči, dragocene su i moćne, prepoznala sam ih mnogo i usvojila iz mnogih izvora, postale su dao mene.
ОдговориИзбришиAli posebno volim da sletim ovde, da se napojim. :*
:* ;* :*
ИзбришиSvaki put kada sletim, volim da cmoknem pametno čelo ušatog mudronje.
ИзбришиNišta nije rečitije od njakanja. :zag: :cmok: heart: