Vrednosti se uništavaju.
Čak i novac koji nije vrednost nego samo mera.
Brojanje papirića je gotovo svečan trenutak, zahteva pažnju, mir. Svaki papirić koji prođe kroz prste se u umu prevodii u neku vrednost.
Sada samo lupiš enter i neki brojevi na ekranu se prevrnu. Nema duše.
Pa i muzika; nekada bih išao da kupim ploču, trepereći od nestrpljenja,
donesem kući, uključim torensa, čekam da se pojačalo zagreje, izvadim iz omota, nanesem antistatik kupljen u Minhenu preko puta stanice, pažljivo nacentriram iglu i spuštam na međutrag. Kreće čarolija dok čitam stihove sa albuma kao iz knjige. Ploča je veća u očima nego u rukama.
Sada kliknem mišem i kreće spot, pokretne slike ulaze u um a muzika je tu samo da prati, ili čak smeta vizuelnom.
Kada su stvari oko nas krenule da gube dušu bilo je pitanje vremena kada će doći do nas.
https://youtu.be/D1l_l_dP99Y
ОдговориИзбришиHej ti, ti tamo negde gde šiba hladnoća
Tamo gde si usamljena, tamo gde stariš
Možeš li me osetiti?
Hej ti, što stojiš u prolazu
Sa svrbljivim stopalama i bledog osmeha
Možeš li me osetiti?
Hej ti,nemoj im pomagati dok sahranju svetlo
Nemoj se pradati bez borbe
Hej ti, tamo negde gde si sama
Gde sediš gola pored telefona
Da li bi me dotakla?
Hej ti, sa uvom naslonjenim na zidu
Čekajući da te neko pozove
Da li bi me dotakla?
Hej ti, da li bi mi pomogao da ponesem ovaj badem?
Otvori svoje srce, dolazim kuci.
Ali to je samo bila varka
Zid je bio previsok
Kao sto mozeš videti
Bez obzira koliko će pokušati
Nije mogao da se oslobodi
I crvi su mu ušli u lobanju
Hej ti, što stojite na putu
Uvek radeći šta Vam je rečeno
Možete li mi pomoći?
Hej ti, tamo iza zida
Što lomiš flaše niz dvoranu
Možete li mi pomoći?
Hej ti, nemoj mi reči da ne postoji nada
Zajedno sto ustali, podeljeni padamo
Padamo... padamo... padamo...
Hej ti tamo, prijatelju,
Избришиna drugom kraju sveta,
ne vidim ti lice, ne znam kako izgledaš,
možda si mali, ćopav i ćelav
il neki matori grmalj bariton
čak i da si mlađani mister lepotan
svejedno je, nije mi važno
Ne bih da istežem ruke toliko
da te dotaknem, a nije mi ni stalo
Ne znam kakav si, ali znam ko si
Godine iskucanih reči,
misli namerne ili se slučajno otele
govore nečujno sve o tebi
Dogod smo ovde zajedno
i držimo se za nevidljive ruke
svejedno je da li letimo ili padamo
s ovo malo duše.
A sve ostaje zapisano, tamo negde.
Hej, ti tamo, prijatelju,
možeš li da osetiš svaki put moj zagrljaj
za dobro jutro i laku noć?
Stvari su potsetnik, čuvar uspomena, čak i kada ih više nema, uspomene ostaju, bolje i lepše nego što su zaista bile.
Избриши:* ;* :*
ИзбришиNe znam da li negde postoji generacija koja nije osetila rat?
ОдговориИзбришиDa se ne seća sirena, zlokobnog brujanja bombardera, besomučnog lajanja kerova koje prethodi prvim eksplozijama, sve bliže i bliže?
Kome to nije poznato makar iz priča preživelih?
A tek posleratne godine oskudice, gladi, očajanja, žena u crnini, ruševina.
Neki ratovi se ipak završe, naš nikada.
Još uvek smo između dva, ili smo već u novom?
A započeo je pre mnogo vekova i još uvek nam
ne dopušta da proživimo mirno ovo malo, preostalo.
Govore generali je da je rat prirodno stanje.
ИзбришиMeni izgleda kao društveni konstrukt, logična posledica civilizacije stvorenoj na pohlepi - potrošačkom društvu.
Kada mentalitet potrošnje postane gorivo za civilizaciju, rat je samo pitanje vremena.
Ratovi neće prestati dok se ne promeni temelj civilizacije.
Temelj potrošačkog društva je konkurencija, rat.
Temelj novog društva bi morala da bude saradnja. Ima se šta naučiti od naizgled primitivnih a naizgled necivilizovanih Bušmana. Njihova civilizacija je saradnja.
Ne može se ući u novo dok se ne ugasi staro. Da li je gašenje ono čemu svedočimo?
Ovo što gledamo je raspirivanje požara, pitanje je da li se može zaustaviti, možda je to uvod u krah naše civilizacije i temelj za neku novu?
ИзбришиJasno je svima da je potrošačko društvo neodrživo,
isto kao imperijalni kapitalizam.
Traže se novi putevi, ali niko ne može znati kuda će nas odvesti.
Razmaženi bahati potrošači ne bi da uče od Bušmana,
a šta ako ipak hteli mi ili ne hteli završimo kao oni?
Skromni, miroljubivi, plemeniti, ljudi sa osmehom.
Prava stvar.
I pravedna.
Razmaženi potrošači će prestati da budu razmaženi kada ih pritisne nemaština i kada počnu da troše samo koliko stvore.
ИзбришиNemaština se upravo proizvodi. Namerno, planski, veštački, povlačenjem robe i novca, a izgovor je rat.
Prevaspitavanje će, uz malo sreće, pokrenuti dosadašnje konkurente na saradnju.
Ako se to desi, doba ratova će biti trajno završeno.
Ne verujem da je to moguće, liči na neki fantastični filmski scenario, isto kao moja utopija o Bušmanima.
ИзбришиBilo je svetskih ratova sa katastrofalnim posledicama, a sapijens nije ništa naučio i ništa se nije promenilo, zverka u njemu čuči i vreba, sve krvoločnija.
Da bi živeo kao Bušman, moraš biti rođen Bušman.
Neka bude Bušman.
I bi Bušman.
I vide Bog da je dobro i nasmeši mu se brk. :)
:)
ИзбришиPostoji legenda o narodu koji je lutao 40 godina,
dok svi koji se sećaju starog sveta nisu pomrli,
a onda su u novi svet ušli samo oni koji su se na tom putu rodili,
oni koji ne pamte stari svet.
Šta ako pad potraje 40 godina? Da švabo uzme nožić i komad drveta da izdelje sebi klompe? I da se seti da i bližnjima treba napraviti klompe, a ovi će ga zauzvrat hraniti?
Teoretski, nije nemoguće.
Teorijski je sve moguće, pa i da bi biblijskih 4o godina moglo biti 4ooo ili 4oo ooo ljudskih godina?
ИзбришиMožda će se sapijensu do tada frontalni režanj udvostručiti,
a duša oplemeniti, pa Švaba počne deljati klompe za komšiluk?
Mada je verovatnije da će pre sebi izdeljati par novih, pa još par...sve dok ne ispuni svoj plakar, a višak iznese na pazar.
Narod koji je izbegao iz faraonskog ropstva i lutao dugodugo pustinjom, progonjen je hiljadama godina kao proklet, bez prava na posedovanje zemljišta bilo gde u svetu, pa i danas jedva opstaje na jezičku prapostojbine koji mu je posle holokausta dodeljen uz obalu mora.
U neprekidnom ratu sa neprijateljskim komšijama, ograđuje se betonskim zidinama, spava sa oružjem, proteruje, ubija, sveti se u skladu sa - oko za oko, zub za zub.
Vreme ništa ne zaboravlja, stare legende žive i
rađaju se nove, povod za nove ratove.
Meni ostaje pitanje - da li žrtva sme da se pretvori u dželata ili da trpi i moli se Bogu?
Biti zrtva ili dzelat je stvar trenutnih okolnosti, neprilika.
ИзбришиNamesti se situacija pa prodje.
Ali postoje rodjene zrtve i rodjeni dzelati. Njima je promena polozaja i stanja promena cele licnosti. Metanoja.
Ponudi obraz.
Okreni i drugi, mozda ga dozoves pameti.
Treci obraz nemas, i ne dozvoli samaranje.
Mac je s razlogom za pojasom.
Lepa ideja, šteta što retko uspeva ponekom pokajniku, kandidatu za sveca.
ИзбришиKolektivna metanoja izgleda nedostižno, pauze između dva rata koriste se za dodatno naoružavanje,
odgajanje patriotskog topovskog mesa, za nove strategije i taktite, uključujući drevnog Sun Cua.
4ooo ili 4oo ooo godina?
Uzdajmo se u evoluciju, ako još budemo ovde.
Ne gubi čovek dušu, bori se da je spase od ludila u haotičnom vremenu koje predugo traje.
ОдговориИзбришиIz poraza u poraz.
Od danas do sutra - strepnja, strah, neizvesnost.
Nemoć je prevelik teret, sve dok očajanje ne pređe u bes i pobunu - jedini način da svako spase svoju dušu.
Od vrata do vrata, rat kuca na svaka vrata.
ОдговориИзбришиNeki su več odavno sagradili atomska skloništa sa olovnim vratima, napunili konzervama, čak i oružjem za svaki slučaj!
Budalasto kao i ono duboko zamrzavanje tela za neku bolju, daleku budućnost.
Isto tako smešno kao i balsamovanje pokojnih faraona za večni život.
Zašto toliko brinuti za telo, ako je duša večna?
Meni je lako, znam da imam samo ovo danas i ništa više.
Zamisli tek da me kroz sto godina kloniraju iz jedne ćelije moje kose, pa da se ja ovakav nađem u bogzna kakvom svetu sa bogzna kakvim spodobama?
ОдговориИзбришиMožda u pustoši posle atomske katastrofe?
Neka, fala.
I ovo što sam do danas gledao i doživeo je previše.
Poslednjih godina sve je više žena u vrhu svetske političke scene,
ОдговориИзбришиpredsednica države, premijerke, čak na položaju ministra odbrane...
Da li će vladavina estrogena i progesterona promeniti nešto,
da li će ratoborni testosteron ustuknuti pred urođenom ženskom nežnošču, brigom za potomstvo i porodično gnezdo,
ili će svi hormoni biti poraženi slepom glupošću, kao uvek?
To je stvarno dobro pitanje.
ИзбришиEstrogen stvara, testosteron brani.
Svet bi bio raj da nema siledzija koji imaju potrebu da osvajaju.
Svemu ima vreme, kaze Solomon.
Da li stize vreme stvaranja, vreme odbrane,
ili vreme rusenja?
Bojim se odgovora.
Živimo u vremenu rušenja.
ИзбришиAko je po Solomonu, dolazi vreme promena.
Nadajmo se vremenu stvaranja.
Ja ne patim od nostalgije, to je boljka onih koji pamte bolja vremena.
ОдговориИзбришиBolujem od nade da će sutra biti bolje.
Neizlečiva boljka.
Da, malo sutra.
Ne patim za prošlim vremenima, ni za izgubljenim stvarima.
ОдговориИзбришиŽalim za nestalim dragim ljudima i onima koje neću nikad sresti.
Šta su otadžbinski i svetski ratovi spram ličnih? Njih vodim sa svima oko sebe od kad sam živ.
ОдговориИзбришиMama, tata, sestra, braća, komšija, učiteljica, trener, profa, šef, cura, žena, deca, prijatelji i "prijatelji"...
Nabrajanje bi potrajalo.
Čudim se da sam još živ.
Kad pogledam dobro, sve te ratove sam izgubio,
ali zadovoljtvo je ipak moje, iako sam zlopamtilo.
To je ono što mi je neobjašnjivo.? :D
Tako se kali č...čovek?
ИзбришиNajteže borbe se vode bez oružja, u nežnim godinama.
ОдговориИзбришиhttps://youtu.be/IP8psM4LWXk
A onda im neki matorci navuku uniforme, nauče kako se ubija i oteraju u rat.
The best and most beautiful things in the world cannot be seen, heard, or even touched, they must be fealth in the heart
Избриши:* :* :*
Odbio sam Vukovar, ne zato sto se plasim nego zato sto sam video izdaju.
ИзбришиVerovao sam u ljubav. Glup bio i ostao. Jos verujem.
To nije bio moj rat.
Moj tek dolazi.
Eto ti sad!
ИзбришиTaman pomislim da si neki miroljubiv stvor, ali i ti se spremaš da ratuješ?
I kako te onomad nisu streljali kao dezertera?
Hvala bogovima. :zag: :* :heart:
Gledam slike Vukovara i Mariupolja, nema razlike,
rušiteljska ruka radi temeljno kada hoće da zbriše neki grad do temelja.
O ideji koja takvu ruku vodi ne vredi govoriti - beskrajna, besmislena priča o izgovorima, za ovu estrogenku neshvatljiva.
U Groz om nije ostao kamen na kamenu, peglan je tepih bombama. Sada je to moderan i irijateljski grad u kojem se ne mogu pronaci ni tragovi rata, uskoro ni secanja.
ИзбришиVukovar je po osvajanju obnovio Zika Mustikla, pa je tako obnovljen predat rvatima da lome cirilicne natpise.
I Marinka i Mariupolj ce biti obnovljeni, ukoliko gradjani prezive. Dezerteri ce spasiti svet.
U svakom ratu vidis mrtve, ali tek kad vidis izdaju vreme je za povratak kuci.
Da, istorija je povest o gluposti, ispisuju je ponavljači.
ИзбришиKartagina, Hirošima, Drezden, Varšava, Grozni...
Bronzani spomenici osvajačima sa isukanim mačevima su u svakom mestu na svetu,
a samo jedan ga zaslužuje - neznani junak, nevina žrtva ratničkog ludila.
Još uvek nedostaje spomenik streljanom neznanom dezerteru i nema izgleda da će ga biti.
Za svetske dezertere :heart:
Dezerteri ce spasiti svet.
ИзбришиDezerteri svih zemalja, ujedinite se! :)
ИзбришиTokom svog kratkog života, neko može preživeti svetski rat, otadžbinski rat, čak i rat protriv samog sebe i biti na pobedničkoj strani ili do nogu potučen.
ОдговориИзбришиAli najteže je od svega pobediti u ličnom ratu, u ratu za sebe.
A takvih kao Helen Keler nema mnogo.
Od rođenja gluvonema i slepa, uz pomoć nadahnute i požrtvovane učiteljice, uspela je da završi studije, nauči četiri svetska jezika, napiše mnogo knjiga i bude uzor i podrška za mnoge nesretnike.
Ne znam ko je veći heroj, njena učiteljica ili Helen.
Mogu samo da zamišljam kakav je bio put između njena dva citata -
"Gluvonemost bulji u mrak, dok jedino mrak bulji u nju",
pa sve do -
"Najbolje i najlepše stvari ne mogu se videti, čuti, pa ni dotaknuti, moraju se osetiti srcem".
Za mene tu prestaje ljudska volja i počinje viša sila. :)
:heart:
Избриши