Dobre želje ništa ne pokreću.
Vera pokreće.
Kada poveruješ, desiće se.
Nesrećni su oni koji će poverovati tek kad vide,
kad se desi.
Njima se neće desiti, neće videti i ostaće neverni.
Kada poveruješ da se desilo pre nego što se desi,
desilo se i desiće se.
Duša je večna.
Kakav film!
ОдговориИзбришиZa radovanje i za plakanje.
Kao život. :*
Desilo se svakome, dešava se i sada.
ИзбришиCeo život je kratak film od nekoliko minuta.
Kome se još nije desilo da je došao do ivice i da pomisli da je gotov?
ИзбришиDa ne vredi da se kobelja dalje, da je najbolje da se preda?
Toliko puta i svaki put se izvukao u poslednji čas, kao što osuđeniku stigne pomilovanje.
Neki to nazivaju srećom, neki čudom, neki proviđenjem.
Hod po žici je inače dobra vežba za izbegavanje prepreka i hvatanje ravnoteže.
Neko uspeva čak i da prilegne i dremne, ili sedi klateći nehajno nogama iznad provalije, kao da joj se ruga.
O kraju ne misli, zna da ga čeka.
Do tada uživa u ptičijoj perspektivi.
Još je bolje iz zen perspektive:
Избришиhttps://youtu.be/MCX4YqcW7kU
"...život se može shvatiti kao velika prilika za smeh...
kao neka vrsta kosmičkog vica..." :D :D :D
Dobrodošli u zemlju nesrećnih mrguda.
Čekamo.
Ljudi veruju da je život hod po minskom polju.
ИзбришиSvako ponekad nagazi minu; neko se nikada ne vrati, retki se vrate skroz oporavljeni,
većina se vrati sa strahovima, brigama, oprezom, i žive ukočeni, sebi uskraćuju sve što ih čini živima..
Samo mudraci znaju da život nije minsko polje nego osunčana i mirisna cvetna livada.
Livada pored reke, razume se :-*
:* :* :*
ИзбришиStrah od propasti, bede, rata, bolesti, od neuspeha, usamljenosti, gubitka ljubavi, od smrti... prevelik je to teret, povija i lomi već umornog od svega, pretvara ga u ozlojeđenog namćora koji mrzi sve što diše, pa i sebe.
Moraće da ostari da bi shvatio da je minsko polje po kome gazi celoga života, cvetna livada.
Siđi na reku na vreme.
Odoh. :)
U rano jutro polako veslam uzvodno sve do šljunkovite plaže, podalje od grada.
ИзбришиTu niko ne dolazi.
Moje skriveno carstvo, samo moje.
Plivam tiho kroz glatku zelenu svilu,
kroz jato gladnih kesegica, štrpkaju me, tu i tamo. :)
Uporedo vrluda mlada belouška, princeza naslednica,
kraljicu majku je izgleda šćapila čaplja, čim je nema?
Eno je na starom mestu, ukipljena na jednoj nozi,
vreba u plićaku.
U prolazu otpozdravljam na mnogim jezicima - ćurličem, kvakvačem, grakćem, gačem, sada već sasvim dobro zviždućem komplikovane melodije, ipak mi najbolje ide krekre.
Svaki put me trgne vodomar kad se strmekne i izleti
iz vode s ribicom u kljunu.
Dva divlja goluba tamo na vrbi češljaju se na suncu.
Iz grmlja proviruju dva poduža uha, da nije,,,?
Nije, lisica je, njuška, pretražuje obalu.
Plivam i gledam, sve dok se ne rastvorim u vodi i nestanem u bestežinskom stanju.
I više ne znam - da li sam ja ptica, možda riba...
Reka? :)
Raj koji si opisala ne bi bio raj bez tebe u njemu :-*
ИзбришиNema raja bez Adama,
Избришиali pravog, Četvorocifrenog. :zag: :* :heart:
Uzbudljivo je želeti, lepo je verovati, ali bez akcije se neće ništa desiti.
ОдговориИзбришиBlago onom ko veruje da ne mora da brine i ne mora ništa da preduzima, jer će se svevišnji pobrinuti za sve, kao što se brine za ptice nebeske.
ИзбришиNeka bude božija volja i tačka?
Teško svakom ko iz dana u dan gura težak kamen na vrh brda da bi se uveče strmeknuo nizbrdo zajedno sa njim, mrtav umoran. I još zna da će mu svaki dan do kraja života biti isti,
da nema sile koja će to raditi umesto njega, osim sile njegovih mišića.
E, lako je samo ponekom ko voli svoj kamen i gura ga s ljubavlju svom snagom, pevušeći, zahvalan svevišnjem na svakom poklonjenom danu.
Taj je blagosloven.
Da li se bilo ko od njih postaje izborom?
ИзбришиHrabroscu? Strahom?
Predajom? Odustajanjem?
Da li se Sizif radja ili postaje?
Na startu smo svi naizgled isti i svi imamo isti zadatak,
Избришиali zavisno od urođenih sposobnosti i životnih okolnosti,
neko će postati Sizif - žrtva, mučenik, neko Sizif - borac, heroj, neko Sizif - filozof ili umetnik.
Svaki čovek je po rođenju Sizif, ali je od Tvorca dobio slobodu da bude tvorac svog života.
Najbolji će od svog kamena stvoriti umetničko delo,
tada će se i Tvorcu nasmešiti brk.
najvredniji će od svog kamena izgraditi umetničko delo.
Da li je, osim mene, još neko zaplakao na crtać?!
ОдговориИзбришиPokušavala sam da sakrijem suze,da niko ne primeti,
Избришиdok je Kingkong držao u naručju mrtvu Kinkongicu,
ako se to računa? :)
Duša je mala ptica koja nas ne razume, uvek voli i nikada ne napusta.
ОдговориИзбриши:* :* :*
ИзбришиTako je, ali nezgodno je što sve ptice nisu od istog soja, neke su pevačice, neke kreštalice, neke grabljivice, a neke ni ne umeju da lete.
ИзбришиTakve su i duše :(
ИзбришиNe, sve duše su bašbaš duševne, oni zli su bezdušnici,
Избришиgreškom se ubrajaju u ljude.
Kako ne razume? Da nas ne razume, da li bi mogla da nas voli ovakve kakvi smo ? :D
ИзбришиNe mora da razume. Duša nema intelekt, samo srce. Živi sa nama i voli. Bezuslovno i bezgranično.
ИзбришиOd duše treba učiti. Kad pamet siđe u srce postaćemo dobri.
Neka pamet ostane tamo gde joj je mesto, srcu će biti bolje,
Избришиa i pamet će ostati pametna.
Zar ne možemo postati dobri ako se oslobodimo balasta strahova koje smo izmislili i sebi natovarili?
Od strahova, realnih ili s namerom proizvedenih,
Избришиsazidali smo tvrđavu i životarimo zarobljeni,
svako u svojoj, a ceo svet u sveopštoj,
opasanoj sve debljim zidovima.
Osećanje ugroženosti, potpirivano mržnjom i željom za osvetom, drži sve nas prikovane, bez nade, u vlasti moćnih sila.
U pravu si - "kad pamet siđe u srce postaćemo dobri".
I mi i oni, mi svi.
Pitanje je - kada ili nikada?
Želja može biti jaka kao vera, ako jako poželiš, iz sveg srca,
ОдговориИзбришиdesiće se čudo.
Ili sam prosto imala sreće, po zakonu verovatnoće?
To nije bila sreća, ni želja.
ИзбришиTo je vera koja stvara stvarnost.
Stvara stvarnost?
ИзбришиTo onda nije moja vera nego stvaralačka sila van mene koja ispunjava moje želje?
Stvaralačka sila je deo tebe. Deo boga, stvaraoca, uz tvoje dopuštenje, veru, živi u tebi.
ОдговориИзбришиVera nije na površini, vidljiva. Krije se iza dobrote, naklonosti, ljubavi, umetnosti... ali je živa.
I to je ptičica iz filma.
Kad tako govoriš, zvuči kao crkvena propoved koja zahteva bezuslovno verovanje.
ИзбришиDeo boga stvaraoca živi u meni, znam, ali ne zahteva ni veru ni pokornost, niti čini čuda da bi me podmitila.
Šta ako sam ja divljakuša i ne mogu da podnesem ono
"ja sam gospod bog tvoj i ...?
Ptičica jeste privrženost, dobrota, ljubav, od nje dosta.
Jeste i umetnost ako je dobila talenat na dar, kao što je dobio tvorac ovog izuzetnog filma.
:D Ako dozvoljavate, moja tičica je ušata njakalica. :*
ИзбришиMoja je lagana paperjasta ticica :-*
Избриши:zag: :* :heart:
ИзбришиA gde se to skrila duša moje duše? :D
ОдговориИзбришиNije važno da ti to znaš, ona zna gde si ti i uvek je uz tebe.
Избриши