Ne mozes stvarati svet oko sebe jer ga je Demijurg odavno stvorio.
Ali mozes stvarati okolnosti.
Mislima, recima, namerama, zeljama...
Ne mozes stvoriti ni ljubav. Ne mozes cak ni odbiti. Mozes je samo usmeravati.
Mislima, recima, namerama, zeljama...
Znanje o tome se nalazi u knjigama; tomove i tomove takvih potvrda su napisali ljudi koji su dovoljno dugo ziveli da obrnu ceo krug da bi, na samom kraju, pronasli sebe.
Knjige su zaobilazni put i pomazu onima koji su se odrekli hrabrosti.
Knjige uce kako treba napuniti tanjir, odrzavati i cuvati telo, isprazniti um od zla i natalozenog smeca.
(Jedino poezija stize do srca.)
Hrabri ne idu zaobilaznim putem, nego skupe hrabrost da, umesto gledanja u druge i njihova dela i postupke, pogledaju u sebe.
Prvo u svoj tanjir, zatim u svoje telo, u svoj um i na kraju u svoje srce.
Bez potrebe za promenom, bez osude, bez trazenja gresaka, prihvataju sve sto jesmo.
I tanjir, i telo, i um i srce. Prihvatanje.
Tada je pravi trenutak da dozvolimo najboljem da vodi - srcu.
Nema ono ni mudrosti ni znanja, ni bogatstva ni lepote. Samo upornosti.
Od srca treba uciti.
Srce slepo i uporno voli, ali ne ume da mrzi jer je mrznja uvek u umu.
Srce je duboko, unutra. Mozda covek i ima tu dubinu, mozda nije sav spolja. Ali nase oci koje gledaju vide samo povrsinu.
Srce ne moze samo. Zato su skole meditacije i samopomoci osudjene na neuspeh. Srce je elektrohemijska naprava koja se nuzno sinhronizuje sa kucanjem drugih.
Kada u nekom drugom prepoznas svoje srce stigao si.
Slava Demijurgu, ali moj mali svet moram da stvaram sama kako najbolje umem - ne samo mislima, rečima, namerama, željama, nego i delima, strpljivo, s ljubavlju.
ОдговориИзбришиDobre knjige su uvek bile dobar uzor, za početak.
A svaki put kad zavirim u sebe, u svoja dela i postupke, nalazim što-šta što bi valjalo ispraviti, usavršiti, izostaviti, ili prosto zaboraviti... kada bi to sada bilo moguće.
Iskustvo je prava nagrada za tu muku, ali ne i garancija da se iste greške i promašaji neće ponoviti kad-tad.
Ako ne razum, srce će se već za to pobrinuti.
To je ono što prihvatam, bez pogovora, za to hrabrost ne treba.
Ako je razum tako moćan, a srce istrajno, kako to da naš svet nije malo bolji?
ОдговориИзбришиNije bolji kad razum preuzme kormilo.
ИзбришиRazum je precenjen i ohol.
Srce je kudikamo bolji kormilar.
Jeste bolji, ali i srce pravi teške greške, a greške srca mnogo više bole.
ИзбришиZar i srce nije precenjeno?
ИзбришиKada je iznevereno još kako zna da mrzi i žudi za osvetom.
Mozak i srce, kao dvojac bez kormilara na opasnim brzacima. :)
"Srce je elektrohemijska naprava koja se nužno sinhronizuje sa kucanjem drugih.
ОдговориИзбришиKada u nekom drugom prepoznaš svoje srce stigao si."
Nikad lepša naučno-filozofsko-poetska definicija zaljubljenog. :heart:
Pa i mozak je elektrohemijska naprava, celo telo je takva naprava, a šta je s dušom? ;)
ОдговориИзбришиDuša je ženskog roda, kakogod da okreneš, ona je uvek "ona" strana.
ИзбришиJa jesam težak individualac i po svakom pitanju imam svoje
ОдговориИзбриши"uz vetar" mišljenje. Ne priznajem ni dogme ni "uvažene" autoritete.
Jes da sam pametan, ali mi je znanje tanko po najvažnijim pitanjima, a moja slika svega nepotupuna, možda skroz iskrivljena?
Ne mogu ja biti mera za ostatak sveta, pa ni za sebe nisam dovoljan.
Zato mi je bolje da se ukucim i idem dalje.
Ja, običan, beznačajan solista.
Odoh. :)
Šta se desilo s muzikom? Nedostaje.
ОдговориИзбришиZar njakanje nije moćna rok muzika? :heart:
ИзбришиLako ga je prepoznati. Do sada je stigao u mnoga srca. Dobrodošao. :zag: :cmok: :heart:
ИзбришиO,daaa...hvala maestro! :*
ИзбришиGrčevit plač i gorak smeh - dramatično njakanje duše.
Sve su suze teške, ali muške su olovne.
ОдговориИзбришиJoš kada umukne muzika, ostaje mi samo da se pomolim.