Muzika koju smo slusali u mladosti je snazno odredila smer i put.
Imam dovoljno godina da primetim razliku izmedju danasnje muzike i smera kretanja
i nekadasnje.
Ne verujem da je neka generacija zbog toga bolja ili losija,
ali je razlika ocigledna.
Detinjstvo nije proslo, nestalo. Sakrilo se u meni, postoji, zivi, utice i menja stvarnost koju opazam i zivim.
Vecina to ne vidi jer retko ili nikada gledaju unutra - nametnuti i nauceni strahovi su im zakovali poglede za spoljni svet.
Sto su blizi razumevanju spoljnog sveta i modernosti
dalje su od onoga ko posmatra.
Muzika zaista ima moć da menja i posmatrača i stvarnost.
ОдговориИзбришиSvaka generacija sluša svoju muziku, čita svoje knjige, ima nove ideje, filozofiju, stil života, govor, čak i frizuru.
To je čini različitom od svake prethodne i buduće.
Besna energija buntovnog roka imala je snagu da menja svet, još uvek je ima.
Prefinjena klasika tiho oblikuje plemenite duše, priprema ih za velika dela svetske kulture.
Naša jadna stvarnost je maskarada nakaradno prefarbana u roze, uz arlaukanje primitivaca koji ne znaju da postoje druge vrste muzike. Katastrofalno agresivna, osvojila je mase i kulturu srozala do dna. Nepodnošljiva za uši, oči, dušu i um.
Ako se ja pitam, najlepša muzika je tišina.
Božanstvena tišina, oduvek, zauvek. :)
Naslušaćemo se svi te večne mrtve tišine. ;)
ИзбришиDa li je to sto svaka nova neneracija ima svoju muziku dokaz evolucije drustva?
ИзбришиDa li, iz generacije u generaciju, drustvo postaje bolje,
ili samo starije i dementnije?
Moju generaciju je tadasnja muzika hrabrila na bunt,
danasnja ohrabruje prostituciju, ili makar opste nesuprotstavljanje.
Kada je evolucija shvatila dokle je stigla, okrenula je u rikverc putem degeneracije u involuciju.
ИзбришиIz rata u rat, svaka nova generacija je beznadežnija, divlja i izgubljena.
Kakva generacija, takva muzika.
Još se pevaju ratničke pesme i sviraju vojnički marševi, a trube su ponovo već spremne.
Prizemljenje sa Darvinove grane završava se puzanjem kroz prizemno blato.
Sledi muk.
Dete se igra i mašta, postaje i ostaje matoro dete,
ОдговориИзбришиsve dok ne shvati da smrt nije iluzija.
U tom trenutku odraste.
Stvarnost menja posmatrača, bez izuzetka, osim izuzetnog izuzetka?
Izuzetak postaje pravilo kada se najede gljiva. ;)
ИзбришиKo shvati da smrt jeste iluzija dobija drugu mladost.
ИзбришиO, da.
ИзбришиDruga mladost u obliku mlade zelene trave, ili...? :)
Ko ono reče da je život komedija sa tragičnim krajem? :):):)
ОдговориИзбришиJa jesam još uvek dete i niko u to ne sumnja, ja najmanje.
ОдговориИзбришиZa svaki slučaj da pitam hakima? :)
Nema ga. Zabasao u memoare? :)
ИзбришиPosmatrač posmatra, pa će da nam deli packe i pouke :heart:
ИзбришиIma dana kada me uhvati smejanje, onako, bez razloga, mora da je hormonski poremećaj ili je do sunčanih pega?
ОдговориИзбришиAli se po pravilu završi plakanjem, samo Marfi zna zašto. :):):)
Eto, više mi nije smešno.
ОдговориИзбришиDa se nije naljitio? :(
Naljitio?! Još jedna glupa greška, šta ću sad? :(
ИзбришиKada bih mogla da izbrišem sve životne greške bilo bi to zaposlenje na neograničeno vreme. :)
ОдговориИзбришиBolje kreni na reku, odmah. :)
ИзбришиSamo da ostavim :zag: :-* :heart: gde treba i odoh.
ИзбришиSve sto se desilo je imalo za cilj da nas stvori kakvi smo sada.
ИзбришиI greske.
Narocito greske.
Naravno, još koja teška greška i postaćemo savršeni. :)
ИзбришиStvarnost oblikuje posmatrača (savremenika).
ОдговориИзбришиOno i ovo vreme nije isto. U nama opstaje delić (ili možda celić) onog što je činilo tadašnju stvarnost (kada smo najviše upijali, i na tome, u tome jačali). Novine nisu novo za onog kome je to jedino originalno i najlepše (jer sve prošlo za one iz Sada, samo je bivše i nedostojno pravog ulaganja energije, jer moraš biti - in...u suprotnom, ostade out, ili čudak).
Muzika sadašnjice (ona najslušanija, najupornija, najbezobraznija, najplaćenija, najpopularnija, najgluplja, najnekvalitetnija, mada ima i sadašnje sasvim pristojne, dobre, lepe, samo je lepota uvek sakrivena ispod dušeka i velova) je poput muzike prošlosti i one iz-u budućnosti odraz vremena i ljudi u njemu. Možda smo bogatiji i brži, ali neuporedivo truliji i uporni (da propadnemo još malčice). Ili to nadmenost iz godina progovara.
Nema niceg novog pod kapom nebeskom?
ОдговориИзбришиDjavo nam je ukrao cudjenje u pokusaju da nas spusti na darvinovu granu.
A cuda su svuda oko nas i u nama.
Zarobljeni smo u predrasudama i ne prepoznajemo cuda.
Za onoga koga nosi stihija svaki trenutak izgleda isti.
Zato rec Stvarnost razlicito znaci onima koji plutaju
i onima koji plivaju.
Nije samo lepota sakrivena, sakriveno je i vreme
ali ne od nas, nego za nas.
Plivao ili plutao, isti đavo nosi.
ИзбришиVreme drži banku.
Ko se sada pomeri milimetar, za kilometar ili godinu bice sto metara dalje od cilja
ОдговориИзбришиZa deceniju ili dve bi cilj bio miljama udaljen, nedostizno daleko.
Tačno.
ИзбришиSvaka kapljica saznanja, uliva se u okean neznanja.
Zar zrelost priznaje čuda? U njih veruju nevini i još negnjili plodovi.
ОдговориИзбришиČudu su skloni i oni što sami sebe mogu da iznenade.
A stvarnost je migoljiva jer nam se dioptrija menja. I ciljevi su tako različiti...ima ih više od 7 milijardi trenutno.
Ni biologija ni hemija, ni termodinamika ni sociologija, psihologija ili psihijatrija, etika i estetika,
ОдговориИзбришиne uspevaju da objasne samo naizgled obican poljubac.
On je toliko cudo da je samo iscekivanje vece od zivota.
U njemu se sadrzi ceo svet, proslost i buducnost, nada i ideja...
Da, zrelost prepoznaje i priznaje cuda.
Priznajem. :-*
ИзбришиMislim da je prezrelost učinila svoje. Niti vidim, niti priznajem. Čudna mi čuda :).
Избриши:-*
ОдговориИзбриши"On je toliko čudo
Избришиda je samo iščekivanje veće od života." :heart:
Antologijska poema o poljupcu. :-*
Reči uobličene u skladne misli zvuče kao najlepša muzika.
ОдговориИзбришиImaju melodiju, ritam, dubinu kao moćna simfonija,
hvataju rezonacu i odjekuju kao eho u mislima i osećanjima slušaoca.