Tama je oko nas, ali ova svetlost uporno svetli u strasnoj tami.
Svi smo u tami zaceti i rasli, nije nama tama nepoznata.
Postoji svetlost pobede koju slavimo. Svetlost novog zivota; mi zivimo u njoj bez obzira sto smo tamom okruzeni.
Ono sto je novo je svetlost, iskustvo sticanja i sretanja svetlosti kojom zivimo.
Neka bude svetlost.
Sunce je spolja data svetlost, ali mi zivimo od unutrasnje svetlosti, stvorene ipostasne svetlosti.
Istina je dijalektika. Kada je zaustavljena, zarobljena u iskazu, zapisana kao reč, ona tada prestaje da bude istina.
Postoji samo kao kretanje, ideja, misao. Kratkotrajno, nepostojano, dok je ne zameni druga.
Istina koja se ne menja i na kojoj se insistira kao na napisanoj paroli prestaje da bude istina i postaje dogma.
Istina je dijalektika. U nju se mora stalno ulagati i neprestano davati.
"Ono što je u borbu uloženo tek je time stvoreno." -Hegel.
Istina je dijalektika.
Jednako kao ljubav.
Svi smo u tami zaceti i rasli, nije nama tama nepoznata.
Postoji svetlost pobede koju slavimo. Svetlost novog zivota; mi zivimo u njoj bez obzira sto smo tamom okruzeni.
Ono sto je novo je svetlost, iskustvo sticanja i sretanja svetlosti kojom zivimo.
Neka bude svetlost.
Sunce je spolja data svetlost, ali mi zivimo od unutrasnje svetlosti, stvorene ipostasne svetlosti.
Postoji samo kao kretanje, ideja, misao. Kratkotrajno, nepostojano, dok je ne zameni druga.
Istina koja se ne menja i na kojoj se insistira kao na napisanoj paroli prestaje da bude istina i postaje dogma.
Istina je dijalektika. U nju se mora stalno ulagati i neprestano davati.
"Ono što je u borbu uloženo tek je time stvoreno." -Hegel.
Istina je dijalektika.
Jednako kao ljubav.
... a lipa tako divno miriše...
ОдговориИзбришиA reka mi priča neke nove priče... :)
ОдговориИзбришиČudna je ta priča oko istine.
ОдговориИзбришиJoš jedan mit?
Tako lako se pretvori u zabludu, smišljenu laž, precenjenu ideju, ili čak sumanutu...I svako je spreman da brani svoju do poslednje kapi pljuvačke, žuči, krvi.
Čemu to?
Hajde, prijatelju, idemo dole na obalu, da polahko ispijamo gorku crnu kafu.
Ne spominji mi istinu... ničiju, ni istorijsku, ni onu uzvišenu apsolutnu, naročito tu ne.
Idemo da sedimo i gledamo kako reka lahgano teče, bistra i zelena kao svileni šal boje žada.
I nebo.
I ptice.
I da ćutimo. :)
Ta reka i miris lipe je istina.
ОдговориИзбришиI nebo.
I ptice.
I mi. :-*
I mi. :heart:
ИзбришиI bi svetlost. :)
Избриши