Rađamo se sa mnogim talentima,
ali samo nekima dozvoljavamo da rastu sa nama i u nama.
Mnogi talenti u nama nisu mrdnuli od uzrasta novorođenčeta,
nekih smo se odrekli kao deca, neke odbacili kao odrasli ljudi.
I u nama ostaje samo pretežan talenat, onaj koji smo zalivali, štitili, hranili, učili,
onaj kome smo dozvolili da sa nama raste i da ima iste godine kao i mi.
Drugi talenti su ostali deca u nama.
Za one koji glume sopstvene živote,
zbog očekivanja okoline ili kakvog boljeg razloga,
blog je mesto na kome mogu biti ono sto jesu.
Makar na kratko. Ne moraju da glume, nikome dužni.
A nesigurni i slabi nalaze utehu jer, u ekranu, mogu biti ono sto nisu a toliko žele.
Pravo je pitanje koja od ličnosti, ona u ekranu ili ona sa kravatom, jeste stvarna, a koja odglumljena.
zbog očekivanja okoline ili kakvog boljeg razloga,
blog je mesto na kome mogu biti ono sto jesu.
Makar na kratko. Ne moraju da glume, nikome dužni.
A nesigurni i slabi nalaze utehu jer, u ekranu, mogu biti ono sto nisu a toliko žele.
Pravo je pitanje koja od ličnosti, ona u ekranu ili ona sa kravatom, jeste stvarna, a koja odglumljena.
Jedina stvar koju posedujem sam ja.
Jedina životinja koju posedujem i jedini čovek koga posedujem sam ja. Skromno, u svom krugu.
Bez drugih ne može ko sa sobom ne može.
Jedina životinja koju posedujem i jedini čovek koga posedujem sam ja. Skromno, u svom krugu.
Bez drugih ne može ko sa sobom ne može.
Ipak, mali sam i nedostojan da bih govorio o jednoj takvoj veličini kao sto sam ja.
U buri talog isplivava na površinu i zaklanja svetlost umnoj
kulturnoj i moralnoj eliti.
To što talog, kome je prirodno stanište dno, isplivava na površinu, govori da
smo u loncu koji kipi.
Kako isljučiti ringlu?
Kako isljučiti ringlu?
Ne znam za druge, ali ja ne glumim, svaka u meni je prava, svaka čeka i dočeka svoj trenutak i daje sve od sebe.
ОдговориИзбришиJa sam jedna komplikovana kukla, ali prava.
I to nije ništa čudno, taman posla da je bolesno, ne, ne...
S vremena na vreme pojavi se neka nova.
Sada je već prilična gužva...ali to nije do mene, to je do života.
Moj život je takav, ne da se glumatati. :)
:)
Ma to je jedna te ista, samo joj vreme dodaje godove. ;)
ИзбришиAaaaa, zato tebi društvo ne treba i nikad ti nije dosadno.:)
ИзбришиIpak, postala sam stalan gost u ovoj kafani, ili je to blog?
ИзбришиU svakom slučaju
fino društvo, dobra muzika, zanimljiv gazda. ;)
Kad počne da kipi samo dolivaj ulje na vatru, neka ključa, neka kipi dok sve ne ispari.
ОдговориИзбришиOnda biraj samo najbolje, trpaj u prazan lonac i krčkaj polako novu stvarnost.
Kada posmatramo ljude ne onakve kakvi su, nego onakve kakvi bi mogli da budu, svet postaje lepse mesto.
ОдговориИзбришиKada sebe posmatramo ne kakvi smo negonego kakvi bismo mogli da budemo, to ce biti, ma koliko delovalo sporo, lekovita terapija.
Obican izbor, promena pogleda, menja svet.
Lep san.
ИзбришиNeko se trudi, neko ni ne pokušava, neko samo glumi da je bolji nego što jeste.
Da je lako obuzdati zver u sebi, naš svet ne bi iz dana u dan sve više ličio na zverinjak.
Аутор је уклонио коментар.
ОдговориИзбриши"Jedina stvar koju posedujem sam ja.
ОдговориИзбришиJedina životinja koju posedujem i jedini čovek koga posedujem sam ja. Skromno, u svom krugu. Bez druguh ne može, ko sa sobom ne može."
Lepo rečeno.
To bi bilo dovoljno.
Gledam film na TV-u.
ОдговориИзбришиJunaka koji se bori i sa sobom i protiv sebe,
i sa drugima i protiv drugih.
Junaka koji zivi najbolje sto ume.
Uzivljavam se u pricu i identifikujem se sa njim.
A onda razmislim: i mene neko tako posmatra.
Kao sliku, kao junaka.
Da li je junak u televizoru? Nije. Televizor je mrtav hardver, kada se iskljuci nema nikakve slike, ekran je crn.
Nije ni u anteni. Ni u TV predajniku. Ni na CD-u, tamo su samo nizovi jedinica i nula, bajti i kilobajti apstrakcije.
Da li je negde, u dometu kamera? Mozda je nekada bio, sada vise nije.
Pa u sta onda gledamo? Gledamo u proslost, u zapisano secanje, i dozivljavamo ga kao sadasnjost.
Mi smo tek komad praznog hardvera ispunjen pokretnim slikama.
Kad odemo, kao da se pokvario televizor. Ali ista slika se moze pojaviti na nekom drugom tv-u, ako reziser dozvoli.
Secanje je ono sto stvaramo, ono sto ce ostati trajno zapisano negde na klaudu, na oblaku.
Jedino sto negira iluziju su stvorena dela.
Ona nisu secanje, traju generacijama i nekome su stvarna.
Treba raditi dobre stvari, stvarati dobra dela, ucestvovati u dobrim kadrovima, da bismo dospeli u neki lep ljubavni film.
Ne u dramu, i nikako u horor.
Mi smo slika, necije delo, glumci bez unapred napisanog teksta. Najmanje sto mozemo uciniti je da film ucinimo lepim i uzivamo u predstavi.
Do poslednje klape.
Ne brini, ti si u mom filmu, zauvek. :)
ОдговориИзбришиŠta kažeš, kako ti se dopada ljuljuškanje na mom oblaku? :)
ОдговориИзбришиImati samo jednog takvog prijatelja, do poslednjeg daha. :)
ОдговориИзбриши