четвртак, 4. фебруар 2016.

Granica


Predugo zivim u uobicajenom uredjenom svetu.
Ne snalazim se. Prirodno staniste mi je nista, sa pogledom koji se pruza od besmisla do beskraja.
Ta granica sveta, izgubljenost za prostor u kome se lakse zivi, ne osudjuje.
Odgovori koje granica nudi nisu razumljiviji od odgovora koje nudi plicak, ali makar nisu konacni.




Kada na putu sretnes sebe, znaces da nisi utekao.
I znaces da ti je glava ucenjena na onome svetu.

30 коментара:

  1. Čuješ li ti sebe?!

    Kao da ne znaš da ti je glava ucenjena na ovom svetu, još onog trenutka kada si rođen?
    I od onda trčiš svoju trku.
    Ali ti nisi begunac.
    Ti si trkač, bolji i od samoga sebe, nemoguće je da sebe sretneš.

    A tvoj svet nije plićak.
    Možda je duboka bistra voda, možda mutna bujica?
    I zašto stalno tražiš gde je granica?
    Iza nje nema ničega, ništavilo, sa pogledom od besmisla do beskraja, jedino nema pogleda unazad.

    Ovde... ovde je tvoje prirodno stanište - ovaj vrtlog, ovaj usov od nevolja... ova beda i đubrište... ovo blato i ludo ratište...
    Ali i sve ove neviđene lepote...pesme...slatke ljubavi...dragoceni susreti... muzika... i sve što si dobro uradio i stvorio i rodio...
    I sve tako lako zaboravljene radosti?

    Pa šta bi ti još?

    Snalazi se, zapni.
    I ne zakeraj :)

    ОдговориИзбриши
  2. Na granici nema života, ni za granični slučaj.

    ОдговориИзбриши
  3. "...mi imamo jednu travu za to
    pa tu travu u lonac svarimo
    te se njome redom namažemo
    iza toga budemo veštice
    skupljamo se na medeno gumno
    vozimo se na srebrna vesla
    lađa nam je kora od jajeta..." :)

    (iz Gorskog Vijenca)

    ОдговориИзбриши
  4. Javljaju ide neka epidemija.
    Izgleda već stigla.

    ОдговориИзбриши
  5. Bio sam i na granici i na dnu i ne znam gde je gore.
    Ali ipak sam još tu.
    I samo prolazim i prolazim, sa osmehom :)

    ОдговориИзбриши
  6. Izbegavam da se sretnem sa sobom kad god mogu nezgodan sam ja lik.
    Lakše mi je da se sretnem sa sudijom za prekršaje.

    ОдговориИзбриши
  7. Čudna neka noć, zora nikako da svane ;)

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Tako je uvek, kada pređeš preko grane.

      Laku noć.
      Sanjajte plave snove... plave lale, plave Tice, daljine plave i plave nezaborave *)

      Избриши
  8. Ponovo još jedan siv dan, isti kao onaj juče?
    Takav će biti i svaki sledeći sve do kraja?!
    A najgori je susret sa tim mrzovoljnim likom svakoga jutra...
    I zato si prestao da se briješ?
    Ili se nadaš da te takvog neće prepoznati i stići?
    Poternicu si raspisao sam za sobom još onda kada si se upregao u dolap, dobrovoljno.
    A ponekad ti je toliko dosta svega da poželiš da te stignu, pa šta bude.
    Ali ko može stići izdržljivo magare koje njače?
    Za magare granice ne postoje.

    Dobro jutro, svanulo je!
    Divan je svaki dan koji svane.

    Ustaj sa osmehom :)

    ОдговориИзбриши
  9. Ima nekoliko bezgranicnih stvari na svetu.
    Misli mudrog magareta su sasvim sigurno medju njima
    :)
    Umesto da tuguje sto je svanuo siv dan,
    magare ce da se raduje sto je svanuo dan.
    Dobro jutro.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. :)A na kraju dana magare treba nežno istimariti, napojiti i slasticama nahraniti,
      na strpljenju i mudrosti zahvaliti
      i u njušku cmoknuti za laku noć *)

      Избриши
  10. Depresija, nihilizam, filozofija apsurda - bolest je našeg vremena.
    Isto tako gadna kao rak.
    I sve više samoubistava.

    U koncentracionim logorima nije bilo samoubistava.
    Svako se borio da preživi i nadao se, sve do vrata gasne komore.

    A danas?
    Da li je bespomoćno jadikovanje i otaljavanje života sve što čovek može?

    ОдговориИзбриши
  11. U prošlosti je bilo lakše.
    Čovek je znao šta znači to: "biti muškarac"
    Borio si se protiv nepravde.
    Imao si pravo da to uradiš.
    Od tebe se to očekivalo.
    Način, na koji si živeo,
    obuka, kroz koju si prolazio,
    pripremala te je za neizbežne sukobe,
    one koji su se mogli završiti teškim povredama
    ili čak smrću.

    Onda se nešto dogodilo.
    Usvojili smo zakone pristojnosti.
    Advokati su postali naši pastiri.

    I ono, što je nekad bilo razumno,
    postalo je mutno u birokratiji onoga što smo nazivali civilizovanim.
    Čovek nije mogao više da se bori protiv zala koja su ga okruživala.
    Morao je da ide preko sudova i advokata, i koprca se kroz kilometre birokratije.
    Žene su zahtevale jednakost
    i dobile su je.
    Ne tako što su dobile sve što je muškrac imao,
    već tako, što su muškarcima ukinute slobode
    i uvedena nova "pravila ponašanja".
    Nije me briga šta vi mislite.
    To nije napredak.
    To nije evolucija.
    To je bolest,
    i potreban je neko ko razume šta je na kocki.
    Neko, ko može da ustane kao "pravi muškarac"
    i usprotivi se nepravdi na ovom svetu.
    Danas.
    Odmah.
    Pre ručka.

    Bio je tih čovek, 2007.

    ОдговориИзбриши
  12. Misliš da je "pravi muškarac" i kaubojska pravda rešenje?

    "Tihi čovek" je odavno uzeo pravdu u svoje ruke.
    Ubija lako i bez griže savesti svakog ko ga mrko pogleda, protivureči, ili stane na put.
    Ubija i advokate, i lekare, bolničare, žene, decu...suparnike, kolege, komšije...
    Zakoni o pristojnosti ne mogu da upristoje nasilnike.
    Od nečoveka nijedan zakon ne može napraviti čoveka, ali ga može kazniti kako treba.

    Žene su daleko od toga da su dobile jednakost, dobile su samo pravo da se nasilju glasno usprotive.
    A mačo tip je ogorčen što su mu uveli nova pravila ponašanja da ne sme da bije i ubije svoju ženu?
    Pogođena je njegova muškost, kao da je kastriran?

    Ali to nije bilo moje pitanje.

    Mislim da ne treba da ustane "pravi muškarac".
    Napredak bi bio da ustane običan čovek, ceo ljudski rod i
    da menja iz korena lice sveta i vladajućeg poretka.
    Ili je izgubio potpuno nagon za samoodržanjem i volju za životom?
    To je bilo moje pitanje.



    ОдговориИзбриши
  13. Kada muskarac, i sve ono sto mu je prirodno ugradjeno, osecaj za pravdu i potreba da gradi i stiti, bude stavljen van zakona,
    pretvorice se u roba.
    Jeftinog bespolnog roba.
    Retki ce se buniti, kratko, a zatim nestati bez buke i talasanja, necujno, kao kada prst izvadis iz vode.
    Nestao je muskarac.
    Tihi covek nestaje.
    Obican covek je, iako je to postalo protivzakonito, i jedan i drugi.
    I obican covek prestaje da postoji.
    Nestaje.
    Nikome vise nije potreban obican covek.
    Dovoljna je slika. Crtez. Predstava.
    Ukljuci tv.

    ОдговориИзбриши
  14. Ne govorimo o istom.
    Ti govoriš o muškarcu zaštitniku, a ja o muškarcu nasilniku.
    Muškarac zaštitnik će uvek biti muškarac, nikakav zakon ga ne može ni promeniti niti ukinuti i svaka žena i ljudsko duštvo može da bude srećno što takav postoji.
    I ne razumem koje su to "slobode muškarcu ukinute i uvedena nova pravila ponašanja"?

    Za osudu je jedino muškarac nečovek, isto kao i žena nečovek.

    A obični ljudi su pristojan svet.
    Bilo bi dobro da je u svakom društvu više običnih ljudi.

    Iz mentalnohigijenskih razloga TV treba isključiti :)

    ОдговориИзбриши
  15. Biti nasilnik znaci uzeti tudje.
    Rad, novac, dobit, srecu.
    Danasnje kapitalisticko drustvo funkcionise iskljucivo na tom principu.
    Otud toliko nepravde.

    Boriti se protiv nasilnika je vitestvo.
    I podela na musko/zensko je pogresna. Muskarac moze da stiti, brani, cuva,
    ali samo zena moze da stvara.
    Nisu jednaki.
    Drustvo ih zakonom izjednacava da bi im oduzelo svrhu i da bi ih, tako oslabljene, jednako eksploatisalo.

    Oni koji dolaze ne znaju da moze drugacije,
    pravednije, bolje.
    Eksploatacija je jedini model koji su naucili.
    Dozvolice da ih eksploatisu sve dok oni legalno eksploatisu druge.
    Ako rec "eksploatacija" zamenimo recju "nasilje":
    trpece nasilje ukoliko im bude dozvoljeno da ga cine.
    Rado, svakodnevno, i sa apetitom.
    Tako nastaje nasilnik.

    Govorimo o istom drustvu,
    ti u njemu vidis ono dobro,
    ja u njemu prepoznajem ono sto je zlo.
    Razlog je jednostavan.
    Tvoja je priroda stvaranje,
    moja da branim, prepoznam i sprecim nepravdu.
    Muskarac ce provesti viteski zivot pokusavajuci da postane bog,
    a zena ce to uciniti radjanjem.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Pa naravno da žena i muškarac nisu jednaki, ali moraju biti ravnopravni.

      Избриши
    2. Zena ima pravo da radi zenske poslove,
      da bude okrenuta ka unutra, ka kuci,
      muz ima pravo da radi muske poslove,
      da bude okrenut ka spolja, lovi i brani.
      Obrnuto ne valja.
      Da li je to dovoljno "ravnopravno"?

      Избриши
    3. Jeste, ali u prvobitnoj zajednici. :)

      Избриши
    4. Postoje recepti kako napraviti tortu.
      Ponavljanje tog recepta ce uvek dati dobar rezultat.
      Odstupanje od dobrog recepta "zato sto nije dovoljno moderan" znaci staviti so umesto secera.
      Bice torte.
      Ali nece biti jestiva.

      Dva su oblika udruzivanja ljudi: drzava i brak. Drzava je zajednica koja nudi zastitu, ucenje, odbranu, mir, pravednost. Moral odredjuje ko radja a ko brani.
      Brak je zajednica interesa. Zasniva se na ljubavi i moralu. I tu se zna ko radja a ko brani. Dok svako radi svoj posao, zajednica raste.
      I samo tada.

      Избриши
    5. Sve se menja.
      Država ne garantuje ni mir, ni zaštitu, ni napredak građana.
      Građani su samo sluge koje opslužuju državu.

      Brak je obesmišljen, ne postavlja se više pitanje polova, sve kombinacije su moguće.
      Rađanje je sporedna stvar, a svako je sada lovac.

      Ni torte više nisu iste, iako su sastojci sve raznovrsniji.

      Ništa više nije isto.
      Sve je gnusno, nezdravo i opasno po život.
      I država i brak i torta.

      A o moralu niko više ne raspravlja.
      Moral je propao prvi.

      Избриши
    6. Tacno je.
      Moral danas nije na ceni.
      Redak je, i nedovoljno moderan.
      Izbacen iz vaspitanja.
      Prognan iz medija.

      Ali ce ga neki ljudi sacuvati.
      Neki nemoderni, negej, apoliticni.
      Naivni, ne"snalazljivi", ne"namazani".
      Autsajderi.
      Moralni ljudi su danas autsajderi.
      Moderni su "in" i "pozitivni".

      Cak slicno zvuci: moralni i moderni.

      Избриши
  16. U ovom društvu i u našem vremenu ne vidim ništa dobro.
    U tome se potpuno slažem sa tobom.
    Nadam se promenama, ali nemam jasnu sliku o tome, suviše je sve haotično.
    Samo znam da će obični ljudi, i muškarci i žene, platiti najveću cenu za sve, kao uvek.

    Zbunjuju me tvoja staromodna shvatanja muško - ženskih odnosa.
    Neka muškarac štiti, ali bolje da se ne trudi
    da postane Bog, a ni žena samo mašina za rađanje.

    To ne bi valjalo.:)

    ОдговориИзбриши