Slovenima
i "toplokrvnim" narodima autoritet su uvek drugi ljudi. Vodje. Redje uspesni
pojedinci, mnogo cesce drustvo iz kladionice, sa fejsa, parkinga, zurke, posla...
Tom drustvu se covek ponizno klanja, okrece, i trosi zivot da njima udovolji. Da se dopadne autoritetu. Da bi to dobio, mora usvojiti njihove vrednosti, postati nalik njima.
A koje su to vrednosti? Kljuc od auta, najnoviji mobilni, brendirana odeca, navijacki mentalitet, krediti na zlatnoj kartici.
Ni jedna od tih vrednosti nije unutra, u coveku. Ono cemu takav covek tezi se nalazi izvan njega, i zato je zadovoljenje nemoguce. Covek izlazi iz sebe i pretvara se u brendove koje nosi i gleda, gurajuci sopstvenu ljudskost u drugi plan.
Severni, "hladni" narodi nalaze autoritet u bankovnom racunu, odlasku na golf, odrzavanom vrtu, batleru i posluzi. Druge ljude ne priznaju za autoritet, cak ni fudbalske timove, ali ih to ipak ne cini slobodnima, zato sto se ono cemu teze nalazi izvan njih.
Sicilijanska i siptarska mafija kao najvisi autoritet izdvajaju porodicu. Pucaju u druge porodice verujuci da jacaju svoju. Ali porodica nije unutra, u njima, nego je van njihovih moci i uticaja. Jednako su robovi, jednako neostvareni, jednako sjebani kao i svi drugi.
Jedini pravi autoritet je urodjena dobrota. Zvuci neverovatno, ali sa njom se radjamo. Nju ne ucimo, niti prihvatamo. Ona je celog zivota u nama, nadohvat.
Dovoljno je da je ne odbacimo.
Tada cemo postati dobri ljudi.
Dobri.
Ljudi.
Ljudi se plase uspeha. Radije biraju strah. Jer strah ih nikada nece napustiti. I kada teraju strah, cine to iz straha, zamenjujuci jedan strah drugim. Oblomovstina na delu.
Biti normalan po danasnjim merilima je samo nedostatak hrabrosti da budu ono što izvorno jesu.
Dobri ljudi.
Nisu vam oblaci krivi sto ne sijate.
I raj i pakao se nalaze ovde, medju nama.
Ljudi imaju slobodan izbor.
Da bi dospeli u raj, ljudi se trebaju ponasati kao da su u raju. Da vole, da se raduju, da prihvataju.
I provesce zivote u raju.
Da bi dospeli u pakao, ljudi samo treba da usvoje zlo, mrznju, aroganciju, vlast. Provesce svoj vek u najtoplijem paklu.
Mudrost bira.
Tom drustvu se covek ponizno klanja, okrece, i trosi zivot da njima udovolji. Da se dopadne autoritetu. Da bi to dobio, mora usvojiti njihove vrednosti, postati nalik njima.
A koje su to vrednosti? Kljuc od auta, najnoviji mobilni, brendirana odeca, navijacki mentalitet, krediti na zlatnoj kartici.
Ni jedna od tih vrednosti nije unutra, u coveku. Ono cemu takav covek tezi se nalazi izvan njega, i zato je zadovoljenje nemoguce. Covek izlazi iz sebe i pretvara se u brendove koje nosi i gleda, gurajuci sopstvenu ljudskost u drugi plan.
Severni, "hladni" narodi nalaze autoritet u bankovnom racunu, odlasku na golf, odrzavanom vrtu, batleru i posluzi. Druge ljude ne priznaju za autoritet, cak ni fudbalske timove, ali ih to ipak ne cini slobodnima, zato sto se ono cemu teze nalazi izvan njih.
Sicilijanska i siptarska mafija kao najvisi autoritet izdvajaju porodicu. Pucaju u druge porodice verujuci da jacaju svoju. Ali porodica nije unutra, u njima, nego je van njihovih moci i uticaja. Jednako su robovi, jednako neostvareni, jednako sjebani kao i svi drugi.
Jedini pravi autoritet je urodjena dobrota. Zvuci neverovatno, ali sa njom se radjamo. Nju ne ucimo, niti prihvatamo. Ona je celog zivota u nama, nadohvat.
Dovoljno je da je ne odbacimo.
Tada cemo postati dobri ljudi.
Dobri.
Ljudi.
Ljudi se plase uspeha. Radije biraju strah. Jer strah ih nikada nece napustiti. I kada teraju strah, cine to iz straha, zamenjujuci jedan strah drugim. Oblomovstina na delu.
Biti normalan po danasnjim merilima je samo nedostatak hrabrosti da budu ono što izvorno jesu.
Dobri ljudi.
Nisu vam oblaci krivi sto ne sijate.
I raj i pakao se nalaze ovde, medju nama.
Ljudi imaju slobodan izbor.
Da bi dospeli u raj, ljudi se trebaju ponasati kao da su u raju. Da vole, da se raduju, da prihvataju.
I provesce zivote u raju.
Da bi dospeli u pakao, ljudi samo treba da usvoje zlo, mrznju, aroganciju, vlast. Provesce svoj vek u najtoplijem paklu.
Mudrost bira.
Ako dopustiš da mudrost bira, došapnuće ti da je krajnje vreme da odbaciš sve autoritete.
ОдговориИзбришиNeki su obmanuli tebe, a neki izneverili sebe.
Odrastao si i naučio da sumnjaš u sve, da ne veruješ nikome, pa ni sebi.
Naučio si najzad da se nosiš i sa sobom i sa životom.
I nije ti više potreban niko da te vodi za ruku i pokazuje put.
Bilo je i vreme.
U tebe su tokom odrastanja ugrađeni svi tvoji uzori.
ОдговориИзбришиI sada idu uz tebe kao lični opis.
Birani po uputstvu roditelja i učitelja, sve dok nisi naučio da biraš sam.
A birao si po toj urođenoj dobroti?
Ili po onoj usađenoj?
A možda i nisi...
Ne zavaravaj se.
Tu negde skriveno je i seme zla, spremno da proklija.
Čeka svoju priliku, ako mu dozvoliš.
I tvoji uzori i tvoji izbori odrediće ti život.
Skretničari na svakoj raskrsnici.
Misliš da je dobrota urođena?
ОдговориИзбришиKao boja očiju, kao oblik nosa...?
A možda nju tokom života rađa i odgaja ljubav ?
I dobrota napreduje i raste kao malo dete na majčinom mleku.
A ako nema dovoljno ljubavi samo zakržlja i nestane...
Ili može da se izopači i pretvori u samoživost, mržnju, svirepost...
U zlo.
Bilo bi lepo da svako može da bira.
Ko ne bi izabrao ljubav?
Bio bi to Raj, a ne ovaj Pakao oko nas.
Nema naroda koji nije platio visoku cenu podaništva nekom vođi.
ОдговориИзбришиAli to nije ono najstrašnije.
Nema naroda koji nije spreman da ponovi istu grešku.