Lako je voleti tudju decu.
Lako je tudjoj deci ugadjati.
Povladjivati. Ciniti ustupke.
Odobravati bezobrazluk i lenjost.
Lako je,
zato sto nema odgovornosti.
Da babe i dede treba da imaju decu, oni bi ih imali.
Ali ne,
lakse je, i skroz besplatno, sjebavati tudju.
Govoriti im samo lepe stvari.
One lose ce morati roditelj.
Deda mu nece reci da se okupa,
da smrdi.
Da treba da opere zube. Da uci.
Da pazi na ponasanje. Na zivot.
Nece ni baba. Siroko ce se osmehivati i pokazivati nove porculance.
Govorice da je Zemlja mala za njihovu ljubav.
Ljubav je kada nekome namerno cinis dobro.
Zlo je kada nekome namerno cinis lose.
Neprijatne stvari mora reci roditelj.
Zato prijatne emocije i naklonost ostaju uz babe i dede.
Njih nikada nece mrzeti.
Za "mrzeti" sluze roditelji.
Onda jedan roditelj pridje uz babe i dede.
Horski hvale, hrabre, daju mu podrsku.
Cak i kad prelazi na crveno.
NAROCITO KADA PRELAZI NA CRVENO!
Drugi roditelj vice, galami, psuje.
Ni sam ne znajuci vise koga.
Bez oslonca je. Nestaje. Puca iznutra.
Glasno njače:
ŠUPIČKUMATERINU!!!
Zasto vi svoju decu niste tako vaspitavali?
Zasto ste onda vikali, zabranjivali, tukli?
Pretili? Zakljucavali?
Zasto stvarate zlo? Kome ste ostali duzni?
Zasto ga ucite mrznji?
Teranje na disciplinu i razum nije delo mrznje.
To je cin ljubavi.
Na disciplinu i razum pozivaju roditelji.
I vicu! Pa sta?
Na nerad i nedisciplinu, oni bez odgovornosti.
I taj poziv na nerad nazivaju ljubav.
Svoje odobravanje zla zovu ljubav.
Jos jednom:
ŠUPIČKUMATERINU!!!
Ne cini vam zlo onaj ko vice.
Cini vam zlo onaj ko vam cini zlo.
To je prvi hakimov zakon.
Onaj sto cini zlo uvek prica dobro.
Ako izuzmemo psovke,
dela onoga koji govori, i dela onoga koji cini,
su vidljivi.
Vidljivi iz svemira.
Psovke su znak nemoci.
Ali su i poziv na budjenje.
Kada, lazima ohrabren, krene da pretrcava autoput, treba ga opsovati, vikati, udariti, gadjati cimegod.
Pljunuti! U muda sutnuti!
Ne treba ga hrabriti.
Vase hrabrenje nije cin ljubavi.
Stoko,
ŠUPIČKUMATERINU!!!
Govorio sam da je '97. bila dobra godina.
Jebiga. I'm So Afraid
Gazda mi je zabranio da odustanem.
Cak i kada ocigledno treba.
"Ne filozofiraj, trci!!!" vikao je.
Sada, posle toliko neodustajanja znam:
ISTINA JE! NIKADA NE TREBA ODUSTATI!
Sta ce ti zivot bez muda?
To mi je jednom kupilo vecnost.
Bice tesko.
Ali.
Zar je ikada bilo lako?
Hakim nece odustati.
Hvala Gazda. Ziv bio!
Lako je tudjoj deci ugadjati.
Povladjivati. Ciniti ustupke.
Odobravati bezobrazluk i lenjost.
Lako je,
zato sto nema odgovornosti.
Da babe i dede treba da imaju decu, oni bi ih imali.
Ali ne,
lakse je, i skroz besplatno, sjebavati tudju.
Govoriti im samo lepe stvari.
One lose ce morati roditelj.
Deda mu nece reci da se okupa,
da smrdi.
Da treba da opere zube. Da uci.
Da pazi na ponasanje. Na zivot.
Nece ni baba. Siroko ce se osmehivati i pokazivati nove porculance.
Govorice da je Zemlja mala za njihovu ljubav.
Ljubav je kada nekome namerno cinis dobro.
Zlo je kada nekome namerno cinis lose.
Neprijatne stvari mora reci roditelj.
Zato prijatne emocije i naklonost ostaju uz babe i dede.
Njih nikada nece mrzeti.
Za "mrzeti" sluze roditelji.
Onda jedan roditelj pridje uz babe i dede.
Horski hvale, hrabre, daju mu podrsku.
Cak i kad prelazi na crveno.
NAROCITO KADA PRELAZI NA CRVENO!
Drugi roditelj vice, galami, psuje.
Ni sam ne znajuci vise koga.
Bez oslonca je. Nestaje. Puca iznutra.
Glasno njače:
ŠUPIČKUMATERINU!!!
Zasto vi svoju decu niste tako vaspitavali?
Zasto ste onda vikali, zabranjivali, tukli?
Pretili? Zakljucavali?
Zasto stvarate zlo? Kome ste ostali duzni?
Zasto ga ucite mrznji?
Teranje na disciplinu i razum nije delo mrznje.
To je cin ljubavi.
Na disciplinu i razum pozivaju roditelji.
I vicu! Pa sta?
Na nerad i nedisciplinu, oni bez odgovornosti.
I taj poziv na nerad nazivaju ljubav.
Svoje odobravanje zla zovu ljubav.
Jos jednom:
ŠUPIČKUMATERINU!!!
Ne cini vam zlo onaj ko vice.
Cini vam zlo onaj ko vam cini zlo.
To je prvi hakimov zakon.
Onaj sto cini zlo uvek prica dobro.
Ako izuzmemo psovke,
dela onoga koji govori, i dela onoga koji cini,
su vidljivi.
Vidljivi iz svemira.
Psovke su znak nemoci.
Ali su i poziv na budjenje.
Kada, lazima ohrabren, krene da pretrcava autoput, treba ga opsovati, vikati, udariti, gadjati cimegod.
Pljunuti! U muda sutnuti!
Ne treba ga hrabriti.
Vase hrabrenje nije cin ljubavi.
Stoko,
ŠUPIČKUMATERINU!!!
Jebiga. I'm So Afraid
Gazda mi je zabranio da odustanem.
Cak i kada ocigledno treba.
"Ne filozofiraj, trci!!!" vikao je.
Sada, posle toliko neodustajanja znam:
ISTINA JE! NIKADA NE TREBA ODUSTATI!
Sta ce ti zivot bez muda?
To mi je jednom kupilo vecnost.
Bice tesko.
Ali.
Zar je ikada bilo lako?
Hakim nece odustati.
Hvala Gazda. Ziv bio!
Sve je tačno tako.
ОдговориИзбришиTako treba.
Treba pozdraviti Hakimove zakone
Izglasano jednoglasno i neka uđe u zapisnik.
Ali zaboravio si da si bio dete?
I kako ti je bilo tada?
Jesi li bio zbunjen između smeš - ne smeš, između poljubaca i šamara?
Nije lako biti dete.
Dobro je da su deca snalažljiva, pa prežive dresuru i duševnu torturu.
Deda i baba su melem za modrice i na guzi i na duši.
Sa malom decom je lakše.
Ali ona skoro odrasla su prava muka kad počinju da gledaju roditelje kao da ih prvi put vide... sagledavaju sve njihove mane, odupiru se sve žešće, jedva čekaju da se otrgnu od diktature..
A roditelji još uvek misle da su glavni, hoće nazad svoju malu poslušnu decu.
Ali ...jok!
Šupičkumaterinu.! Ko si bre ti ćale da mi komanduješ?
Deca se od malena moraju poštovati kao odrasli.
Deca jesu - osobe.
To je jedini način da i ona postanu odgovorna i poštuju odrasle.
I da roditelji ne polude.
I dobro je imati muda.
Jer niko neće odustati - ni Hakim, a ni deca.
Tako je oduvek bilo i tako će uvek biti.
Jednom, kada i ti budeš deda,dobićeš sve odgovore i postaće ti sve jasno.
ОдговориИзбришиBaba i deda proživeli su i svoj i život svoje dece.
Sada znaju ono što nisu znali kada su tebe vukli za uši, vikali i tukli.
Sada znaju kako stvai stoje i šta je u životu najvažnije.
Ljubav, nežnost i dobrota najbolja su hrana i deca tako odhranjena nemaju kud nego da postanu dobri ljudi.
A ti si još uvek njihovo dete, pa šta hoćeš, šta se buniš?
Šupičkumaterinu.:)
Ako ikada budem deda, necu unuku drzati lopovski dok pokusava da slomi vrat.
ОдговориИзбришиGadjacu ga pikslom. Ukrascu mu pertle. Svadjacu se.
Ne samo sto mu necu pomagati da postane kreten,
nego cu mu biti gadna prepreka.
Tesko njemu ako odluci da bude los,
blago njemu ako odluci da bude dobar.
I meni sa njim.
Ne gazi sebe time. Rekao si da baka i deka treba da imaju dece imali bi ih.
ИзбришиDete nikad ne odluči namerno da bude dobro ili loše.
ОдговориИзбришиNije dovoljno zrelo da može donositi odluke, naročito one poželjne.
Desi se.
Nekad slučajno - iz radoznalosti, povodljivosti... bunta ili inata.
Ili ga okolnosti gurnu.
I zato je srećno dete koje ima čvrstog i pouzdanog dedu, kao što ćeš ti biti.
Ali zašto misliš da babe i dede "sjebavaju tuđu decu"?
Nisu tuđa, njihova su kao što su i tvoja.
I ti si njihov.
Ne razumem kako ljubav može da pokvari dete? Ne govorim o nerazumnoj popustljivosti, nego o ljubavi i nežnosti.
A grubost, preterana strogost, batine - mogu da ga ubogalje.
Roditelji i babe i dede nisu valjda dva zaraćena tabora, a dete je između dve vatre?
A ako jesu, dete postaje sporedna šteta, a zatim i glavni problem.
Dete nije nikada problem, samo je posledica.
A najgore je kada roditelji zaborave da je dete posledica ljubavi i mrze se zaboravljajući na njega.
Dete celog zivota pokusava da predje granice.
ОдговориИзбришиDa prosiri svoj svet.
I to je super.
Tako raste.
Dobro je pustiti ga da sam koraca.
Da sam osvaja.
Da sam raste. Predje preko prepreka.
Tako uci da svet zavisi od njega.
Postaje onaj koji gradi.
Ako mu "zbog ljubavi" neko drugi uklanja prepreke i rusi granice, dete nece nauciti da zivi. Nece razumeti granice.
Nece razumeti da bilo sta od njega zavisi.
Nece imati potrebu da stvara.
Postace parazit.
Danas ce slusati dedu, sutra vodju navijaca.
Morace da slepo slusa, jer ne zna ko je.
Ne ume nista sam.
A onda odluci da postane sibicar,
bitanga, lopov, topovsko meso,
dobija punu podrsku za svoju odluku.
"Ma sta ce ti skola, samo ti budi ziv i zdrav".
Kao da je jedno alternativa drugom.
Ne moze dva puta uci u istu reku.
Voda ce oteci.
Doci ce druga, hladnija, tudja.
Nju ne moze preci.
Ostace sa pogresne strane.
A neplivac.
Nemoj ga preneti preko reke,
nauci ga da pliva.
Sad sam te razumela - govoriš o prezaštićenoj ljubavi koja stvara dete parazita.
ОдговориИзбришиPotpuno si u pravu.
Ovaj tekst mogao bi biti bukvar za roditelje.
Šta si navalio na babe i dede?
ОдговориИзбришиA šta rade ćale i keva dok matorci kvare potomke?
Uzaludno je tražiti krivca.
ОдговориИзбришиOdgovonost je podeljena.Svako je na svoj način doprineo.
Ili nije radio kao treba ili nije učestvovo dovoljno.
I sada treba dete kazniti i vaditi mu dušu?
Neka se svi zajedno upregnu i naprave plan i rade zajedno, a ne jedan tabor protiv drugog.
Srećom deca izrastu i odlete uprkos strahovima roditelja i naporima babe i dede da ostanu mala deca.
I većina ipak postaju dobri ljudi.
.
Ne verujem da se stvari "srecom" same od sebe isprave.
ОдговориИзбришиPostoji jasan uzrok, i postoji jasna posledica.
Kada lose sejes, lose ces brati.
Proslo je vreme setve. Tabori ili savezi ne uticu vise.
Kada lose posejes, ni kisi se vise ne radujes.
Da, uzaludno je traziti krivca.
Na sreću, ili srećom, deca nisu stvari.
ОдговориИзбришиUprkos svemu i svima odrastaju i odlaze, imaju svoju volju, biraju svoj put, svoj način, imaju svoj život.
I što više ih svi pritežu, ona beže sve dalje.
Ponekad i lutaju, ali većina nije izgubljena.
I zašto si tako siguran da je sve uzalud ?
Zalibozekomentara , al ajde...
ИзбришиZato Sto Hakim tako kaze. I tacka. Nema vrdanja.
Ko treba da bude spaljen, pripremite lomacu.
Da nije tuzno, bilo bi smesno.
I jos.
ОдговориИзбришиSvaki Kralj zna da je Kraljica ona koja Kralju cuva ledja.
Kud se dede ona?
Nisi je valjda izgubio.
Nisam. Pljuje mi u kafu. Tu je ali je protiv.
ОдговориИзбришиKada je neprijatelj "tamo negde", lako je.
Kada je uz tebe, onda se zapitas da li si ti na svojoj strani.
Izvrne se zivot ko prazan dzep.
Zvucis mnogo rigidno.
ИзбришиI kao da niko drugi ne moze da ti pridje , sa misljenjem, sa stavovima.
Mozda si zato 'sam'.
Ne mogu ti oni najblizi biti neprijatelji, nikada. To su samo lekcije koje treba da se nauce.
Ti, verovatno da olabavis. Debelo. Pa i da pustis. Ali da budes podrska. Ples, ne moze drugacije.
To ti dodje k'o poljubac u kafi. :) Prihvati poljupce.
ИзбришиIspravno tumacenje je bitno.
Kad se poklopi adolescentna kriza dece sa bračnom krizom roditelja - katastrofa.
ОдговориИзбришиNekim čudom svi nekako prežive.
Uglavnom.
Ne uvek
Ali preživeli uvek postaju pametniji.
Ali ne uvek.
To je valjda odrastanje, nikad kraja odrastanju, dok si živ.
Čudiš se?
Matorci prave mnogo veće gluposti u životu od svoje dece i zbrka postaje potpuna.
Na kraju se više ne zna ko kome treba da je roditelj i ko su naša deca.
Ali to je život.
Budi ladan i teraj dalje
Jeste, ako se nekada desi da postaneš roditelj svojim roditeljima konačno ćeš odrastao i shvatićeš šta to znači.
ОдговориИзбришиAli ne daj bože da postaneš dete svojoj deci jer nema ništa gore od toga.
Ova naša deca su neki nov otporan soj, kao mutanti.
ОдговориИзбришиOd malih nogu sjebavaju ih svi koji stignu - roditelji... babe i dede... učitelji... vršnjaci... vaspitači... treneri...ratovi i sve moguće krize svetske i pubertetske...loši uzori ...dileri... kič promoteri...i sam život najviše, jer im ne pruža nikakve mogućnosti osim bekstva
Kuda?
A oni uprkos tome rastu.
Kale se.
I samo se iznenadiš kad shvatiš da su postali dobri ljudi ...toliko pameti i talenata... mnogi osvajaju medalje iz svega i svačega po belom svetu.
I prevazilaze svoje roditelje u svemu.
Ispada da su sjebavanje i loši uzori dobri učitelji, možda i bolji od onih uzornih.
Ima i izuzetaka, ali oni su u manjini i samo kvare prosek.
Naša deca...
ОдговориИзбришиPrvo nam piju krv, zatim znoj...
Ali to nije ništa.
Najstrašnije je kada nam piju suze.
Deca cuju sve sto kazeer i kopiraju sve sto radite.
ОдговориИзбришиDajte svojoj deci dobar primer.
Kazemo da treba ici u skolu i biti poslusan.
ОдговориИзбришиRadimo? Zavrsili smo skolu, ucili od starijih, nismo tukli roditelje, stvarali smo.
Od koga deca uce?
OD baba i deda.
Od televizora.
Od lokalnih mangupa i propalica.
Roditelji su sasvim obicni, prosecni.
Nisu supermeni, kao televizori ili babe/dede.
Obicni su mali ljudi. Dobronamerni i slabi.
Nego,
bice da ste vi slabi ucenici.
Uz to nevoljni da priznate istinu.
Ali deca nisu bila tu da to vide, sve sto ste radili radili ste u pogresno vreme.
ИзбришиNiste bili primer svojoj deci onda kada ste je imali vec kroz diplome i papire.
A opet i taj direktor firme sa tolikom skolom je jedva drzao na nogama porodicu i na kraju je i sam ispustio trazeci izgovore. Tako je najcesce, ljudi beze kriju se. I sto je najgore prave od sebe zrtvu.
Lokalni mangupi imaju nesto sto roditelji nemaju. Vreme da se posvete detetu kroz pricu i pravi pristup, roditelji su operisani od toga. Razmazivsi svoju decu ocekuju prevaspitanje u detetovoj 20toj. To je za posmatranje.
Pisete kao neki pisac visokih dela, a obican ste mali covek jer da nista vi sada ne bi ste bili tu vec za foteljom.
I o kakvoj onda istini govorimo?
Takvi ljudi ce dobiti "batine" od: muza, zene, poslodavca ili mozda svog psa. I nedeljama se privijati i kriti duboko u svoj kutak. Ali naravno to nije resenje. Cak i ako je to od slabog i dobronamernog coveka.
Taj ponos ne dozvoljava istini da obasja.
Jer da bi ste nekoga voleli morate da volite sebe, prvo.
Takvi ljudi to nisu uspeli.
I uvek ce se bolje osecati sami, daleko od ljudi koji se ne slazu sa njihovom pricom govoreci im da "lazu".
A u svakoj lazi se nadje ponesto istine, tako da covek moze da pocne da se preispita ispocetka.
Srecom ima vremena, na kraju krajeva sam je. Voljen ali sam.
https://www.youtube.com/watch?v=jhUSsQ_OXzc
Vreme prolazi i naša deca rastu.
ОдговориИзбришиNeka postaju odrasli, neka zauvek ostaju deca - nečija deca.
Ali i jedni i drugi kad tad dobiju svoju decu.
I tada im sve postaje jasno, nema više pitanja, odgovori im se keze u lice.
Kao i meni ono poznato - "Kad odrasteš, kad razmisliš, kašće ti se samo".
E pa, kazalo mi se, sve mi se kazalo.
Sada mi je sve jasno :)
Uvek je tako.
ИзбришиMozda je bas tako i predvidjeno.
Samo imam jedno pitanje za vas.
Koliko je to po coveka to sto tada to nije mogao ni da zamisli?
Je li propustio mnogo ili se to moze nadoknatidti?
Pozdrav!
Izgubljeno vreme i uništena ljubav se ne mogu nikada nadoknaditi.
ИзбришиUvrede i poniženja se ne zaboravljaju, bar ja ne mogu, sveci možda i mogu?
Ali Iskustvo je dobra plata za to.
Možda postajemo bolji ljudi na taj način.
Šteta samo što je to jedino nasledstvo koje deca ne prihvataju.
Uštedeli bi sebi i vreme i muku. :)