Postoji, zar nisi čuo tu priču? Stara je koliko i svet i odavno je postala bajka.
Nekada davno, tamo na kraju sveta, gde nema ničega i ne čuje se ništa osim kloparanja vodenice i čekičanja kovača, živeo je starac po imenu Jakov. Bio je star kao večnost... mudar... dobar i pošten. Raspirivao je vatru po ceo dan i kovao alate za ratare. Kada bi trebalo utvrditi istinu, a sumnjivac nije hteo da prizna, dovodili bi ga Jakovu da ga ispita. Vremenom se pročulo i dovodili su ih sve više i iz svih krajeva sveta. Jakov nije više imao vemena da kuje alatke. Zemlja je ostala neobrađena. I tada se dosetio. Nije više bilo dugih ispitivanja. Samo bi rekao - "Ako govoriš istinu, stavi ruku u ovu vatru i ništa ti neće biti"...
Od tada potiče izreka - "Ne lažem, stavljam ruku u vatru za istinu."
Postoji, zar nisi čuo tu priču? Stara je koliko i svet i odavno je postala bajka.
Nekada davno, tamo na kraju sveta, gde nema ničega i ne čuje se ništa osim kloparanja vodenice i čekičanja kovača, živeo je starac po imenu Jakov. Bio je star kao večnost... mudar... dobar i pošten. Raspirivao je vatru po ceo dan i kovao alate za ratare. Kada bi trebalo utvrditi istinu, a sumnjivac nije hteo da prizna, dovodili bi ga Jakovu da ga ispita. Vremenom se pročulo i dovodili su ih sve više i iz svih krajeva sveta. Jakov nije više imao vemena da kuje alatke. Zemlja je ostala neobrađena. I tada se dosetio. Nije više bilo dugih ispitivanja. Samo bi rekao - "Ako govoriš istinu, stavi ruku u ovu vatru i ništa ti neće biti"...
Od tada potiče izreka - "Ne lažem, stavljam ruku u vatru za istinu."
Odštampano u dva primerka? Kažu tako nalažu pravila...još samo da se zavede u protokol... udari pečat... dva svedoka i istina je tu crno na belo, kako nalaže zakon. :)
Izbegavam da lažem, ali ne po svaku cenu. Samo u samoodbrani i to ako nema drugog načina. A posle se grizem...zašto ne stisnem petlju i sve lepo priznam? Ali zato sa lakoćom lažem kad treba da zaštitim nekog dragog ili nekog slabijeg. Ne samo da lažem, nego sam spremna na sve.
Lepa je istina, ali ne po svaku cenu. Nekad je toliko surova da je bolje prećutati je. Ili samo je zaobići.
Postoje velike laži - one istorijske. A i one svakodnevne, male, lične laži. I baš te male mogu ti uništiti život, ponekad mnogo gore nego one istorijske.
Najlakši detektor i za laž i za istinu je ako nekog samo mirno gledaš u oči . Gledaš i gledaš...ne moraš ni da slušaš šta govori. I sve će ti biti jasno.
Ima opasnih istina koje se zatrpavaju i ukopavaju duboko lažnim iskazima i lažnim svedočenjima...prepravljanjem, brisanjem i dopisivanjem... zaobilženjem i prećutkivanjem ... Najbolji detektor za takve istine je znanje. Ali nekad možeš da potrošiš ceo svoj život, a da je ne nađeš. I ne samo ti, nego i tvoj unuk.
A kažu da istina mora izaći na videlo kad tad? To nije ni istina, a ni laž. To nije tačno.
Ipak je najteže od svega priznati istinu o samom sebi. U to ogledalo niko ne voli da pogleda. Izbegava... ulepšava... šminka, prerušava... skriva... Ali ništa ne vredi. Svaki čovek koji te upozna znaće ko si. A pas još i pre.
Rumi je voleo. Do krajnosti. I preko. U tom kontekstu i treba tumaciti ovu recenicu. Svi su u ljudskom telu, ali je potencijal iznutra ogroman... svako ko dobije ljudsko telo, dobija ogroman potencijal za ljubav. Cmok :*
Postoji, zar nisi čuo tu priču?
ОдговориИзбришиStara je koliko i svet i odavno je postala bajka.
Nekada davno, tamo na kraju sveta, gde nema ničega i ne čuje se ništa osim kloparanja vodenice i čekičanja kovača, živeo je starac po imenu Jakov.
Bio je star kao večnost... mudar... dobar i pošten.
Raspirivao je vatru po ceo dan i kovao alate za ratare.
Kada bi trebalo utvrditi istinu, a sumnjivac nije hteo da prizna, dovodili bi ga Jakovu da ga ispita.
Vremenom se pročulo i dovodili su ih sve više i iz svih krajeva sveta.
Jakov nije više imao vemena da kuje alatke.
Zemlja je ostala neobrađena.
I tada se dosetio.
Nije više bilo dugih ispitivanja.
Samo bi rekao -
"Ako govoriš istinu, stavi ruku u ovu vatru i ništa ti neće biti"...
Od tada potiče izreka -
"Ne lažem, stavljam ruku u vatru za istinu."
Pa neka je stavi i gotovo.
Postoji, zar nisi čuo tu priču?
ОдговориИзбришиStara je koliko i svet i odavno je postala bajka.
Nekada davno, tamo na kraju sveta, gde nema ničega i ne čuje se ništa osim kloparanja vodenice i čekičanja kovača, živeo je starac po imenu Jakov.
Bio je star kao večnost... mudar... dobar i pošten.
Raspirivao je vatru po ceo dan i kovao alate za ratare.
Kada bi trebalo utvrditi istinu, a sumnjivac nije hteo da prizna, dovodili bi ga Jakovu da ga ispita.
Vremenom se pročulo i dovodili su ih sve više i iz svih krajeva sveta.
Jakov nije više imao vemena da kuje alatke.
Zemlja je ostala neobrađena.
I tada se dosetio.
Nije više bilo dugih ispitivanja.
Samo bi rekao -
"Ako govoriš istinu, stavi ruku u ovu vatru i ništa ti neće biti"...
Od tada potiče izreka -
"Ne lažem, stavljam ruku u vatru za istinu."
Pa neka je stavi i gotovo.
Odštampano u dva primerka?
ОдговориИзбришиKažu tako nalažu pravila...još samo da se zavede u protokol... udari pečat... dva svedoka i istina je tu crno na belo, kako nalaže zakon. :)
Izbegavam da lažem, ali ne po svaku cenu.
ОдговориИзбришиSamo u samoodbrani i to ako nema drugog načina.
A posle se grizem...zašto ne stisnem petlju i sve lepo priznam?
Ali zato sa lakoćom lažem kad treba da zaštitim nekog dragog ili nekog slabijeg.
Ne samo da lažem, nego sam spremna na sve.
Lepa je istina, ali ne po svaku cenu.
Nekad je toliko surova da je bolje prećutati je.
Ili samo je zaobići.
Postoje velike laži - one istorijske.
ОдговориИзбришиA i one svakodnevne, male, lične laži.
I baš te male mogu ti uništiti život, ponekad mnogo gore nego one istorijske.
Najlakši detektor i za laž i za istinu je ako nekog samo mirno gledaš u oči .
ОдговориИзбришиGledaš i gledaš...ne moraš ni da slušaš šta govori.
I sve će ti biti jasno.
Ima opasnih istina koje se zatrpavaju i ukopavaju duboko lažnim iskazima i lažnim svedočenjima...prepravljanjem, brisanjem i dopisivanjem... zaobilženjem i prećutkivanjem ...
ОдговориИзбришиNajbolji detektor za takve istine je znanje.
Ali nekad možeš da potrošiš ceo svoj život, a da je ne nađeš.
I ne samo ti, nego i tvoj unuk.
A kažu da istina mora izaći na videlo kad tad?
To nije ni istina, a ni laž.
To nije tačno.
Postoji, ali šta će ti?
ОдговориИзбришиLakše je živeti u neznanju.
Ipak je najteže od svega priznati istinu o samom sebi.
ОдговориИзбришиU to ogledalo niko ne voli da pogleda.
Izbegava... ulepšava... šminka, prerušava... skriva...
Ali ništa ne vredi.
Svaki čovek koji te upozna znaće ko si.
A pas još i pre.
Ako si mi prijatelj, zaboravi na taj detektor i sakrij istinu koja bi me mogla ubiti.
ОдговориИзбришиOni koji se kunu da istinu cene iznad svega, ne priznaju nikada istinu o sebi.
ОдговориИзбришиDokazivaće uporno celom svetu da je to laž, a samom sebi najviše.
Nije tačno.
ОдговориИзбришиNađe se poneki, samo retko.
Sve priznaje, posipa se pepelom i njače.
Takav će možda postati svetac jednom.
Takav kao Hakim :)
Laž je strašna.
ОдговориИзбришиA istina može biti mnogo srašnija od laži.
Ali najgora od svega je - nada.
Da, nikakva laž te ne može tako prevariti kao nada.
ОдговориИзбриши"Nabasali smo na mesto
ОдговориИзбришиU kojem sve je muzika..."
Rumi
Nemoj da te prevari izgled,svi su na izgled ljudi.
ОдговориИзбриши- Rumi
Rumi je voleo. Do krajnosti. I preko.
ОдговориИзбришиU tom kontekstu i treba tumaciti ovu recenicu.
Svi su u ljudskom telu, ali je potencijal iznutra ogroman... svako ko dobije ljudsko telo, dobija ogroman potencijal za ljubav.
Cmok :*