Rekli su mi: idi, hitno je, rh negativna, kupi Rogam.
Posto? Sto maraka, ili ako hocete po kursu…
Necu, donecu marke.
Otisao sam do stanice 26ice, ispred Pelivana. Znao sam da kod kuce piju i slave.
Sin. Prezime. Jasna stvar.
Trazio sam menjacnicu. Imao sam dvadesetcetiri miliona hiljada milijardi ipo dinara u dzepu. Sve!
Nijedna nije radila. Materimjebem, zar danas, kada mi treba? Pored je bila ambasada. Policija je zastala buljeci u mene. Mislio sam, ako me uhapse, a ona je u bolovima, ko ce joj doneti rogam?
RH negativna. Jebemti, kao da sam kuzan.
Prilazi cigan. Nizak. Ne previse crn, kaze: treba devize?
Treba, zemljace, rodjace, spasioce, spasces dva zivota!!!! Evo dvadesetcetirihiljademiljijardimilonahiljadanecega, jebemliga,
evo ti zivot,
spasi ih.
Moze, kaze Ciga Jerkovacki, Moze.
Izvadi brdo para i izbroja.
Srecan, trcim od Pelivana do Narodnog Fronta,
protrcavam kroz portira Blagoja,
galama na ulazu,
i donosim sto maraka do sestre.
Kaze, doktorka nije tu, mi Rogam nemamo, morate kupiti sami.
Broji, dvadeset maraka.
Kaze: nije dovoljno!
Kako bre, dvadesetcetirihiljademiljijardimilionastotina sam dao,
kaze, zeznuo vas je, i mene je onomad,
isti,
ispred Pelivana,
Cigan iz Jerkovica.
Podvukao je pare ispod.
Pare iznad sam ocima gledao.
Sta cu sa dvadeset maraka?
Ko mi je uzeo osamdeset, i kako?
Vreme istice, injekcija ceka pare.
Prezivece, jelda? Moze bez imunoglobulina?
Pa mozda moze, ali ako prezive nema dalje.
Majkutijebem ako pobijem celu cigansku malu nece ga spasiti.
Ako ih i ne pobijem, fali mi osamdeset maraka.
Otiso sam u ciganmalu.
Svi u glas pricaju: nije, takvog nema, on nikad ne bi, ti da mi umres.
Mamuimjebem.
Sotirovicu, kapitalisto, daj pare!
Moze! Jel neces da vratis?
Necu!
Evo, na, uzmi, brzo, trci, plati, zuri.
Apoteka u YUBC je nabavila ampulu za 100dm. Uzeo sam i odneo u Front.
„Ma dobro, de zuris, ima 72 sata da primi, sta si zapeo, dacemo joj.
! PREDAMNOM, Mater vam jebem, PREDAMNOM, odmah!!!
Dadose rogam.
Kupih stomakliju. Litar, ohladjena, nisam osetio.
Ko voda.
"Onaj dan kad preziveh..."
Posto? Sto maraka, ili ako hocete po kursu…
Necu, donecu marke.
Otisao sam do stanice 26ice, ispred Pelivana. Znao sam da kod kuce piju i slave.
Sin. Prezime. Jasna stvar.
Trazio sam menjacnicu. Imao sam dvadesetcetiri miliona hiljada milijardi ipo dinara u dzepu. Sve!
Nijedna nije radila. Materimjebem, zar danas, kada mi treba? Pored je bila ambasada. Policija je zastala buljeci u mene. Mislio sam, ako me uhapse, a ona je u bolovima, ko ce joj doneti rogam?
RH negativna. Jebemti, kao da sam kuzan.
Prilazi cigan. Nizak. Ne previse crn, kaze: treba devize?
Treba, zemljace, rodjace, spasioce, spasces dva zivota!!!! Evo dvadesetcetirihiljademiljijardimilonahiljadanecega, jebemliga,
evo ti zivot,
spasi ih.
Moze, kaze Ciga Jerkovacki, Moze.
Izvadi brdo para i izbroja.
Srecan, trcim od Pelivana do Narodnog Fronta,
protrcavam kroz portira Blagoja,
galama na ulazu,
i donosim sto maraka do sestre.
Kaze, doktorka nije tu, mi Rogam nemamo, morate kupiti sami.
Broji, dvadeset maraka.
Kaze: nije dovoljno!
Kako bre, dvadesetcetirihiljademiljijardimilionastotina sam dao,
kaze, zeznuo vas je, i mene je onomad,
isti,
ispred Pelivana,
Cigan iz Jerkovica.
Podvukao je pare ispod.
Pare iznad sam ocima gledao.
Sta cu sa dvadeset maraka?
Ko mi je uzeo osamdeset, i kako?
Vreme istice, injekcija ceka pare.
Prezivece, jelda? Moze bez imunoglobulina?
Pa mozda moze, ali ako prezive nema dalje.
Majkutijebem ako pobijem celu cigansku malu nece ga spasiti.
Ako ih i ne pobijem, fali mi osamdeset maraka.
Otiso sam u ciganmalu.
Svi u glas pricaju: nije, takvog nema, on nikad ne bi, ti da mi umres.
Mamuimjebem.
Sotirovicu, kapitalisto, daj pare!
Moze! Jel neces da vratis?
Necu!
Evo, na, uzmi, brzo, trci, plati, zuri.
Apoteka u YUBC je nabavila ampulu za 100dm. Uzeo sam i odneo u Front.
„Ma dobro, de zuris, ima 72 sata da primi, sta si zapeo, dacemo joj.
! PREDAMNOM, Mater vam jebem, PREDAMNOM, odmah!!!
Dadose rogam.
Kupih stomakliju. Litar, ohladjena, nisam osetio.
Ko voda.
"Onaj dan kad preziveh..."
Koliko je još takvih dana bilo posle?
ОдговориИзбришиI koliko će ih još biti?
Vredi setiti se.
Vraća nežnost i ljubav tamo gde si pomislio da ih više nema, onako u besu, u očaju.
Daje ti snagu.
Nisi sam i ne možeš biti.
Izborio si se sa mnogim Rh negativnim zmajevima i opet ćeš.
Nijedan kamen nije pretežak za tebe
Postoji kamenje koje pliva, zamisli to?
ОдговориИзбришиPovremeno izvadim neki iz reke, mada retko.
Mora da su se bogovi smilovali na molitve iznemoglih plivača, onih koji ne zaslužuju da se utope.
Stara dobra vremena kada smo svi bili milijarderi
ОдговориИзбришиJes, jedno jaje dve milijarde.
ОдговориИзбришиTada sam prestao da kupujem novine iz mentalno higijenskih i finansijskih razloga, a to je bilo nezgodno jer nisam imao ni za klozet papir.
ОдговориИзбришиA onda sam skoro prestao da jedem, pa mi ni to nije bio problem.
Čudo je da nisam skrenuo, ali sada mi je pun ***** i samo što nisam puko.
Godine koje su pojeli skakavci.
ОдговориИзбришиPa godine koje su pojeli krokodili.
A sada godine koje jedu nas.
I godine kada neljudi jedu ljude.
ИзбришиSve češće ljudi umesto pojasa za spasavanje uzimaju kamen za plivanje i skaču s mosta u reku.
ОдговориИзбришиA guzonje samo verglaju i obećavaju i obećavaju...
i samo obećavaju...
Težak je ovi život i surov - reče barba Mate onako, sam za sebe... pripali još jednu... otpi lagano gutljaj smokovače... i nastavi mirno da gleda u daljinu... u Kornate...
ОдговориИзбришиMožda se setio sina...
Bilo je to davno...
Upao je u more tu ispred kuće ... a za plivanje je imao samo kamen.
Ako ti život uvali kamen da ga valjaš uz brdo svakoga dana ponovo, smatraj da si srećan čovek.
ОдговориИзбришиValjaj i pevaj.
A ako ti uvali kamen za plivanje ?
Toliko je tih dana koje si jedva preživeo.
ОдговориИзбришиI svaki takav dan bio je po jedan kamen za plivanje.
Samo što se nisi udavio, ali si ga ipak izneo.
I svako bi od svog kamenja mogao da digne zidić oko sebe, da se štiti.
A kada bi svi ljudi na svetu od svog kamenja zajedno izgradili zid, nadmašio bi onaj kineski i video bi se iz svemira.
A možda bi izbacio Zemlju iz putanje oko Sunca?
Zemlja je naš svemirski brod.
ОдговориИзбришиLep okrugao kamičak koji putuje neverovatnom brzinom ko zna gde.
Samo ti i taj tvoj kamen za plivanje stojite tu gde ste, u klinču, u mestu ukopani i ništa ne primećujete...
Zar to nije smešno?
Možda se bogovi zabavljaju i klade ko će koga da makne? :):):)
U životu je samo jedan kamen presudan i ne zapadne baš svakom.
ОдговориИзбришиNajveći je i najteži.
Onaj koji odlučuje o biti i ne biti, o životu i smrti.
Ako te taj ne utopi, ako uspeš da isplivaš , a on ostane na dnu - možeš da odahneš.
Svi sledeći koji te snađu samo su obični piljci.
Kotrljaj ih sa osmehom.
Sve do onog poslednjeg... a taj će biti sićušan kao tačka.
Tačka na život.