"Vetar diše gde hoće a glas njegov čujes a ne znaš otkuda dolazi i kuda ide" Jovan 3.8
Linije koje paralelno idu ka beskonačnosti,
svaka svesna druge linije,
ne moraju nikada da se spoje.
One su spojene duhom, aurom, pogledima, mislima.
Ljubavlju. Voljom.
Matematički nemerljivim stvarima.
Telom može svaka od njih biti vezana za nekog drugog,
to neće promeniti ravnotežu.
Ako se nekim čudom desi beskonačnost, neće doneti promenu.
Svakog dana je nešto dobro. Makar iskra, makar tren, makar misao.
Naizgled običan udah.
Osmeh.
Svakoga dana je makar nešto dobro.
Ne treba to potcenjivati. Treba prepoznati.
"Pukotine postoje da bi svetlost mogla da uđe."
Linije koje paralelno idu ka beskonačnosti,
svaka svesna druge linije,
ne moraju nikada da se spoje.
One su spojene duhom, aurom, pogledima, mislima.
Ljubavlju. Voljom.
Matematički nemerljivim stvarima.
Telom može svaka od njih biti vezana za nekog drugog,
to neće promeniti ravnotežu.
Ako se nekim čudom desi beskonačnost, neće doneti promenu.
Svakog dana je nešto dobro. Makar iskra, makar tren, makar misao.
Naizgled običan udah.
Osmeh.
Svakoga dana je makar nešto dobro.
Ne treba to potcenjivati. Treba prepoznati.
"Pukotine postoje da bi svetlost mogla da uđe."
Verujem Ti.
ОдговориИзбришиcmok
A ja znam... :)
ИзбришиTi si u prednosti.
ИзбришиKad znas, ne moze covek biti isti kao pre tog saznanja. Ono pobudjuje akciju. Delaj!
Mozda i imas negde vilinskog praha koji moze da pomogne u Stvaranju.
Delaj!
Nema nadmetanja, nema ni prednosti.
ИзбришиNema delanja, a ni stvaranja.
Jedino i samo čarolija, ona vilinska, izmaštana.
Kao dašak povetarca. (Jovan 3.8 ?) :)
Pokušaj da dodirneš čaroliju...
ИзбришиNestaće.
Pokusaj da se uhvatis za bilo sta... nestace, pre ili kasnije...
ИзбришиMeni je to isto. Carolija ili bilo sta drugo... Ne umem da se igram...
Ako te saznanje ne menja, cemu sluzi?
Kako znas da znas?
Znas li...znas li...?
Znam da se igram.
ИзбришиU tome je lepota života. :)
Znam da si to ti
ОдговориИзбришиi ti prepoznaješ mene
a nikada se videli nismo
Dva putnika u istom pravcu
Nikada se neće sresti
Dva voza što klize uporedo
kroz noćnu tminu
kroz beskrajnu zaleđenu pustinju
Dva dlana zalepljena o prljava okna
u znak pozdrava
i osmeh za osmeh
u prolazu
I to je sve
I nikad više
Sećaš se?
Čudan je osećaj da se samo dodiruješ mislima sa nekim koga nisi upoznao i nikada ga nećeš sresti.
ОдговориИзбришиIma neke nestvarne lepote ... slobode... bez prenemaganja i pretvaranja...
maske i oklopi spadaju sami od sebe...
I ne moram više da razgovaram sama sa sobom.
Znam da si ti tu.
Mogu da te držim za ruku dok klizimo uporedo u beskonačnost :):):)
I neverovatno je da se možeš u tog nevidljivog i zaljubiti.
ИзбришиTakva ljubav oslobođena je svih primesa.
Nema računice, niti kusuranja...ni nepotrebnog tereta...ni zaveta...
Nema ničega osim - gole ljubavi.
Kažu da dva tela ne mogu u isto vreme stajati na istom mestu.
ОдговориИзбришиTakav je zakon fizike.
A dve duše mogu.
Samo se stope.
Eto.
Mogu i dva tela ... da se stope .
ИзбришиNema slađeg stapanja. :)
Prolaznice, svaka ti je zlatna!
Избриши:)
Ljubav nadilazi logiku.
ОдговориИзбришиAli ne i realnost.
Ljubav nije nadrealna.
Ljubav je najstvarnija stvar na svetu.
Logika samo nije dorasla ljubavi.
(eto, rekao sam ljubavi).
Svako osećanje je realno, da realnije ne može biti.
ИзбришиI ljubav.
Naročito ljubav.
Ali predmet ljubavi može biti nadrealan, izmaštan, nestvaran.
U tome je ne samo lepota, nego i snaga i trajnost takve ljubavi.
I svaka tvoja reč lepa je i dragocena i za mene je radost i ulepšava mi dan.
ИзбришиUsudio se da kažeš lj u b a v i ?
ИзбришиVilinska je to čarolija, začarala te, eto ! :)
I sta sad?!
ОдговориИзбришиSve si lepo rekao... Lepo pricas kad hoces...A gde je ono : ziveti to isto, m?
Disati to isto. M?
Gde?
Cilj naseg puta je da nadjemo put do cilja.
ОдговориИзбришиNe traži put do cilja.
ИзбришиCilj si ti sam izmislio.
Cilj ne postoji.
Samo putuj ...
U srcu je, sve je u srcu.
ОдговориИзбришиAko to ne osećaš, objašnjavanje je uzalud.
Pukotine su samo znak bliske propasti.
ОдговориИзбришиZa svetlost se moraš pobrinuti sam.
Pukotine na ljusci od jajeta su znak bliske propasti ljuske.
ОдговориИзбришиIste pukotine su i novi pocetak.
Svetlost ne stvara, ali najavljuje.
Da, to su neke spasonosne pukotine - otvaraju put u život.
ОдговориИзбришиKao one što zatočeniku osvetljavaju put i omogućavaju beksto u slobodu.
Pukotine su izvor nade.
ОдговориИзбришиNada je potvrda da si joz uvek ziv.
Priznanica. Uverenje. Pecat.
Eh,
ОдговориИзбришиda mi je ta vilinska čarolija
pa da svako zlo i nevolju u pesmu pretvorim
ali ne u žalopojku
i ne u tugovanku
nego u onu od koje ti srce zaigra
kao čigra
a noge same krenu na igranku
I dan bi se u meku noć pretvorio
da te zagrli i uspava
da spavaš mirno bez trzanja
i sanjaš snove koje tvoja duša sanja
I sve tvoje rane same od sebe bi zacelile
I sve tvoje želje vratile bi se kao pokloni
Nesreća te ne bi pronašla nikada više
ma koliko uporna bila
Leteo bi s papirnim zmajevima kao da imaš krila
A u tvom srcu neka se svaka reč
isto kao ljubav piše
A kada osvane dan
da se probudiš zagrljen ti i tvoj san
I da tako ostane zauvek
I neka bude
Neka bude.
ОдговориИзбришиAmin.