субота, 25. април 2015.

Razumevanje

Mogu sta hocu!
Zvuci tako hrabro, daje nadu, snagu. Ako uspes da izgovoris, mozes vise nego sto mislis.

Auto ide na benzin, a covek na lepu rec.

Bosanci svet zovu dunjaluk.
Sanskrit je, iako mrtav kao latinski i starogrcki, lepsi od, recimo, turskog.
I latinski je lepsi.
Staroslovenski takodje.
Turski je jezik rata, osvajanja, nemira, agresije. Tako zvuci.
Kad pricas turski moras da skupis usne i napravis neku zajebanu facu. A kada pricas madjarski, na primer, moras prvo da se siroko osmehnes.
Madjarice znaju i nesto drugo.
Ne, stvarno, iskljuci ton pa pogledaj turskog, srpskog, madjarskog, siptarskog, americkog spikera. Posmatraj kako izgovaraju. Videces da se neki guse, neki pevaju, treci vicu, cetvrti sapucu... kultura jednog naroda pocinje od jezika.



Dok razmislja, coveku se po glavi motaju cele i razgovetne reci i recenice, ozbiljni dijalozi i cinicni komentari.
Ne slike, ne osecanja, ukusi i mirisi.
Samo obicne svakodnevne reci.
Mi razmisljamo recima.
Razmisljanje je onoliko slozeno koliki je fond reci.
Covek koji ima siromasan fond reci ce pet minuta razmisljati i dva dana raditi.
Covek koji ima bogat fond reci ce dva dana razmisljati da bi pet minuta radio.
Razlika je sustinska, i u celosti odredjuje sudbinu.
Danasnji klinci ne citaju knjige.
Cime ce oni razmisljati? Fejsom?
Ili ce fejs razmisljati i odlucivati umesto njih?


Rec je izraz sustine.
Covek se moze uprljati recima.
Ako covek laze, to je rec, rec pokriva delo.
Ono sto govorimo upisujemo u stvarnost kao delo.
Svaka rec ima snagu dela.
Kad mislimo, obrazujemo mozak da tako uprosti stvar.
Kad govorimo obrazujemo dusu. Kad govorimo da se vidi da tepamo ili mrzimo, onda se dusa obrazuje, a onaj skriveni deo obrazuje mozak.
I telo podleze tom istom zakonu. Preko reci, a putem mozga i srca, telo dobija svoj konacan izraz.
Rec ima snagu dela.
Slovo M je simbol, crtez disanja, srednje slovo azbuke.

Rec je pustena. Ko zna gde ce sve otici pre nego sto zaluta.
Nista nije snaznije od reci.
Rec prodje gde ni para ni burgija nece.
Kad covek oseti neciju naklonost, nece je odbaciti.
Lakse je podneti hladan rucak nego hladne reci.
Pravilnim koriscenjem reci ne gube ostrinu.

9 коментара:

  1. Reči su ključ i za razumevanje i za ratovanje...
    I za ulazak u prošlost i za otvaranje budućnosti.
    Ključ za sve škrinje u kojima počivaju sve ljudske misli, sve mudrosti, kao i sve zablude i gluposti...sva znanja, sve priče i pesme...sve što je čoveku palo na um od kako je počeo da misli... sva njegova prošlost...a za vizionare i budućnost.
    Za nekoga ko je navikao da razgovara sam sa sobom, reči su društvo, prijatelji.
    Izgovorena reč nije samo zvuk, nego i slika, i miris, i ukus... i osećanje... možda uspomena... možda nagoveštaj nečega što se još nije dogodilo, ali će se možda dogoditi.
    Kada pomislim ili kada kažem "more", mogu da vidim i njegovu boju i da čujem šum talasa, da osetim kako me miluje, da osetim miris, čak mogu i da ga liznem ...
    a onda kao kada povučeš nit, razviće se ceo film uspomena, prijatnih ili neprijatnih... srećnih ili nesrećnih.

    Ali reči se danas guše i prljaju, jezik je zagađen prostaklucima, psovkama.
    Kakve su reči, takve su i misli, takav postaje i čovek.
    Jezik je sve siromašniji, izgleda da će se svesti na onomatopeju laveža.
    A veliko slovo, tačka i zapeta već su izumrli.
    Nije čudo što je razumevanja sve manje.


    ОдговориИзбриши
  2. Neki jezici su milozvučni, prijatni uhu, pogodni za tepanje i izjave ljubavi ...
    Neki su oštri, seku kao sablja ili bič ...kao šamaranje...
    A opet ima ih koji zvuče kao hrakanje i iskašljavanje peska u peščanoj oluji...
    Ima onih glasnih i preglasnih, svađalačkih, sa razjapljenim čeljustima i uz kolutanje očima i mahanje rukama...
    Pa onih lenjih, rastegnutih, slabo uobličenih, kao preko vrelih knedli...
    I onih nedokučivih, ljupkih, kao cvrkut malih ptica...

    Neću ti reći koji je kakav.
    Ali ti si već pogodio.
    Ti znaš.

    ОдговориИзбриши
  3. Reci Hakime bolan ne bio, šta je to dunjaluk ?

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Ka' je ozdol dunja, u cukeru kuvana,
      orasima napunjena, u medu, onda metnes vrhnja ozgor...
      Svijet, bolan, znas isam, sta pitas. Ima usebi i slatkijeh stvari, al one se, da kazem, brzo potrose.
      Ako ne pazis.
      Onda mores drobit oraje, nikada ne znas dal ces naletit na gorak, sirov, ovogodisnji, ili na stari, pun slasti; al ako nemas zuba nemoj ni pocinjat.
      Ti stari su puni ulja, mores ih uvatru bacit i bjez da ti obrve ne sagore.
      A kada umesto na ora naletis na lesnik ili badem, dugo mu pamtis ukus, i opet iznova trazis isto, nadajuc se susretu.
      Suvo grozdje podseca da i starost more bit slatka, al samo ako je ubrana na vreme.
      Slatke se stvari brzo trose;
      ali ako se umesaju u one tvrdje, manje slatke, a za to more bit veliko znanje, onda je sve jednako slatko, i jednako dobro. Onda ne mices, mores uzivat unjemu dok mu ne vidis kraj. Pa i onda. Znas da ce opet.

      Избриши
  4. Auuuu Hakime brate, dobar ti je taj dunjaluk.
    Znaju Bosanci šta valja.

    ОдговориИзбриши
  5. Dobar recept
    I za život i za tufahije.

    ОдговориИзбриши
  6. Ali reči nisu neophodne za razumevanje, ako ti je stalo da nekoga razumeš.
    Možeš se sporazumeti i sa Bušmanom i sa Eskimom...i bez reči.
    A ako nećeš - ne troši reči.
    Hvataj se za sekiru.

    ОдговориИзбриши
  7. Klipovi su vrh, smejala sam se :)
    Da si samo njih uz naslov stavio, opet bi pogodio...:)

    ОдговориИзбриши