je kao uredno spakovana kosulja.
Ne mozes znati da li ti odgovara, cak ni zamisliti kako izgleda, dok je ne probas.
Nema se uvek energije za raspakivanje.
Tek kada raspakujes, mozes pronacci da je prevelika, tesna u struku, flekava...
Mozda cak sa rupama.
I tek tada ne znas da li si te rupe i fleke napravio ti, raspakujuci,
ili je ona flekava spakovana.
Za pesme treba imati mir u glavi. Makar nedostatak panike, strahova koji odvlace misli.
Mozda moj organizam pokusava da mi kaze sta zelim, tako sto mi oduzima
vazduh i tera me na mirovanje. Kao da pokusava da ubije filozofa, ili
makar da ga otera.
Gledam druge i u njima trazim sebe. Ne dopada mi se to sto vidim.
Sto vise upoznajem ljude sve ih manje volim.
Nalazim da su zli, primitivni, sitni, pokvareni, uplaseni dovoljno da se medjusobno ubijaju.
A znam.
Znam da je covek u stanju da u drugome vidi i prepozna samo ono sto i sam poseduje.
Ne mozes znati da li ti odgovara, cak ni zamisliti kako izgleda, dok je ne probas.
Nema se uvek energije za raspakivanje.
Tek kada raspakujes, mozes pronacci da je prevelika, tesna u struku, flekava...
Mozda cak sa rupama.
I tek tada ne znas da li si te rupe i fleke napravio ti, raspakujuci,
ili je ona flekava spakovana.
Za pesme treba imati mir u glavi. Makar nedostatak panike, strahova koji odvlace misli.
Gledam druge i u njima trazim sebe. Ne dopada mi se to sto vidim.
Sto vise upoznajem ljude sve ih manje volim.
Nalazim da su zli, primitivni, sitni, pokvareni, uplaseni dovoljno da se medjusobno ubijaju.
A znam.
Znam da je covek u stanju da u drugome vidi i prepozna samo ono sto i sam poseduje.
I život je kao košulja.
ОдговориИзбришиNećeš znati kakav je dok ga ne isprobaš.
Pa ni onda nećeš znati, sve dok ga ne proživiš do kraja.
A kad stigneš do samog kraja, suvišna su sva pitanja, sve odgovore si već dobio.
I nećeš biti njima zadovoljan.
Shvatićeš najzad da si ceo život proživeo u nekoj tuđoj košulji - tesnoj, kratkoj, izbušenoj...flekavoj.
Dovoljan je bio jedan potez da je zbaciš sa sebe, da uzmeš neku drugu.
Pa zašto nisi?
Sad znaš kakva ti treba i hteo bi da probaš onu novu neraspakovanu?
E, nema, nema više.
A ljude ne moraš voleti.
Dosta je od tebe da ih podnosiš kad treba.
I ne moraš ni to ako nećeš, budi namćor.
Ni sebe ne moraš voleti - uvek će se naći neko ko će to raditi umesto tebe.
A ti se samo čudi i pitaj zašto.
Razloga uvek ima, svi vide, osim tebe.
Аутор је уклонио коментар.
ОдговориИзбришиSvaki život je neka pesma.
ОдговориИзбришиMože biti lepa ako znaš da pevaš. :)
A ako nemaš sluha, neće ti vredeti ni čitava pesmarica.
ОдговориИзбришиU mojoj glavi nema nikad mira.
ОдговориИзбришиI jedna te ista pesma svaki put zvuči drugačije.
Oduvek mi je više prijala tišina.
Mislim da nije tačno da u drugima vidiš samo sopstvene mane.
ОдговориИзбришиI zašto si tako strog prema sebi?
Ima gadova, ali ima i dobrih ljudi.
Uglavnom su svi dosadni.
Ali i oni najgori više zaslužuju sažaljenje nego osudu.
Ljudi su nauceni da kriju svoju dobrotu. Neko je samo umanjuje, a neko je obavija grubostima.
ОдговориИзбриши"Postoje ljudi koji su tako meki i osecajni da to moraju skrivati pod cvrstim oklopom, kako bi sami sebe zastitili."
Zar to ne vazi za sve ljude?
Oklop je odbrana i može skrivati meku dušu.
ОдговориИзбришиAli grubost je napad, a napadaju samo gadovi.