Iz ovog ugla mi sve brige i melanholije o svetskom bolu izgledaju smesne, plitke.
Razmislja filozof, pa i nedostojan ja, jelte, o uzajamnom odnosu besmisla postojanja i smisla traganja, o buducim svetovima i proslim nadama... melanholicno, dubokoumno, smisleno, istrazivacki nadahnuto.
Ponekad cak hrabro.
A onda filozof oseti kamencic u cipeli.
Svi svetovi, svi ajeti, sva vera i sva promisljanja za tren oka nestaju.
Ne mogu da rese naizgled obican problem.
Ne mogu da izvade taj zuljajuci kamencic.
Ne mogu da donesu odluku.
Nemaju svrhu, jednako kao ni glava u koju su nekako dospeli.
Tako kamencic postaje centar univerzuma, smisao postojanja uma, cilj koji treba resiti.
Jedini odgovor na svako postavljeno pitanje.
Razmislja filozof, pa i nedostojan ja, jelte, o uzajamnom odnosu besmisla postojanja i smisla traganja, o buducim svetovima i proslim nadama... melanholicno, dubokoumno, smisleno, istrazivacki nadahnuto.
Ponekad cak hrabro.
A onda filozof oseti kamencic u cipeli.
Svi svetovi, svi ajeti, sva vera i sva promisljanja za tren oka nestaju.
Ne mogu da rese naizgled obican problem.
Ne mogu da izvade taj zuljajuci kamencic.
Ne mogu da donesu odluku.
Nemaju svrhu, jednako kao ni glava u koju su nekako dospeli.
Tako kamencic postaje centar univerzuma, smisao postojanja uma, cilj koji treba resiti.
Jedini odgovor na svako postavljeno pitanje.
Аутор је уклонио коментар.
ОдговориИзбришиImam i ja kamičak u cipeli.
ОдговориИзбришиKo ga nema?
U početku me je žuljao i htela sam da ga se rešim.
Ali on se nije dao.
Negde se zavuče i opet radi svoj posao.
Boli me, napravio mi je žulj
Jedno vreme sam mu ozbiljno radila o glavi, ali on se nije dao.
Shvatila sam da je jači i lukaviji od mene.
Onda sam odustala.
Sada mi je kamičak saputnik, kao drug, stalno je tu .
Sprečava me da pružim korak, da ubrzam, da srljam, da upadnem u zamku, u rupu...neda mi da mislim o onom ogromnom kamenu koji moram svakoga dana da kotrljam uz brdo.
Sve svetske teme i sve druge dileme sada su daleko o mene.
Imam ja svoj kamičak.
A ako me teraju da potrčim on mi je svedok da ne mogu.
A čemu žurba?
Na isti cilj stići ćemo svi, pre ili kasnije.
Bolje je malo zakasniti.
Cilj ionako čeka.
Ne umem da dohvatim.
ОдговориИзбришиNe zelim da ignorisem.
Pomislim cesto da sam taj kamencic ja.
A onda se pitam ko sam Ja koga taj kamen zulja?
Ulog vise nije maleni zulj, nego nemogucnost da napravim sledeci korak.
Da hodam.
Tu sam, stojim u bolu i neznanju. Neznanje koje sputava i cini coveka bespomocnim, boli vise od bola.
Odluka? Lako je doneti odluku kada nema bola.
Tada je moguce filozofirati o samopomoci, smislu, boriti se umetnoscu, poezijom, trazenjem viseg smisla, verom... Cak nadom.
Sve je to koprena.
Laz.
Prijatna, umirujuca, topla laz.
Niko ne može da razume bol drugog čoveka, ni da ga razume ni da ga oseti.
ИзбришиMože jedino da ga sažaljeva i teši rečima koje će samo još više pokazati koliko je to nerazumevanje.
Samo ako oseti isti takav bol, shvatiće.
Kao ja sad.
I šta mi onda ostaje?
Pa da idem s tobom, da njačemo na zvezde zajedno.
Ma kakva laž?
ОдговориИзбришиO kakvoj laži ti to buncaš?
Sve je nažalost istina.
I ti, tako jadan, kukavan, neodlučan i taj tvoj život za koji tvrdiš da je besmislen i svaka tvoja odluka, doneta u znanju ili neznanju, svejedno...
Tvoj bol... sve je istina.
Nema velike odluke bez bola, tvog ili tuđeg, ili žrtve.
To je cena svake odluke, a naročito one prave.
I lakše je doneti odluku ako ne znaš, nego ako znaš.
Ako ti nije jasno ko si, ako ne znaš da dohvatiš, ako ne možeš da odlučiš da napraviš sledeći korak, ako ne možeš da hodaš... onda si ti onaj koji sam sebi vezuje i noge i ruke, koji je sam svoj kamičak u cipeli.
Pa i takav kakav si moraćeš da nastaviš, nosiće te vreme na krkače.
I uprkos svemu, opet ćeš stići na isti onaj cilj kao i svi drugi.
Drugog cilja nema.
Аутор је уклонио коментар.
ОдговориИзбришиАутор је уклонио коментар.
ОдговориИзбришиČovek neće nikada prestati da postavlja sebi velika pitanja - o smislu, cilju, istini...
ОдговориИзбришиI svaki odgovor biće različit, a on nijednim neće biti zadovoljan.
Jer odgovore niko ne zna.
I zato mora da traži dalje, ne može prestati da traži.
Neka ga neka traži.
Jedino ne sme pomisliti da ništa nema ni smisla ni svrhe, samo zato što on o tome ništa ne zna.
A čovek nije ni bespomoćan - sve dok ima snage da postavlja pitanja i nastavlja svojim putem.
E bas tako... :)
ОдговориИзбришиČovek je samo gromuljica protoplazme koja se na ovom zemljanom kamičku kotrlja kroz svemir u nepoznatom pravcu.
ОдговориИзбришиI taj čovečuljak smatra sebe velikim misliocem i pokušava da otkrije velike tajne?
To je dirljivo, ali je pre svega smešno.
Smešno je i to što je nesrećan zbog svoje nemoći i neznanja .
A žalosno je što sa prstom na čelu propušta svoj život i smatra ga besmislenim.
Život je jedini smisao i svrha i cilj i istina... i tajna nad tajnama.
Ovo mi se svidja :)
ОдговориИзбришиJedan cmok za tebe Flaj :)
Ole!
ОдговориИзбришиJedino vredno u životu je dotaknuti nekog sličnog sebi.
ОдговориИзбришиDa.
Sve ostalo je - ne.
Niko ne može da razume bol drugog čoveka, ni da razume ni da ga oseti.
ОдговориИзбришиMože samo da ga teši rečima koje će pokazati koliko je to nerazumevanje.
Samo ako doživi isti takav bol - shvatiće.
Kao ja sad.
I šta mi onda ostaje?
Pa da idem sa tobom da njačemo na zvezde zajedno..
Eto.