Jednosmerna slepa ulica

Nosio sam crveni kačket na protestima.
Nadao se da ću iznervirati nekog liberala.
Kamere i telefoni su bili upereni u mene.

Ja ne plivam nizvodno.
Živa riba pliva uzvodno. Prkosi struji, toku.
Prkos je čini živom.
Sporo napreduje? Ma važi!

Postoji deo života koji se zove poezija.
Postoji deo koji se zove proza.
Poezija je emocija, radost i tuga, nada i razočarenje...
Proza može biti drama, komedija, tragedija, triler...

Život je jednosmerna slepa ulica.
Politika je jednosmerna slepa ulica.
Kriminal je jednosmerna slepa ulica.
Nauka je jednosmerna slepa ulica.
Svest je jednosmerna slepa ulica.
Ljubav je jednosmerna slepa ulica.
Poslušnost je jednosmerna slepa ulica.

https://youtu.be/UOJwX_qJhLQ

Kome kupuješ zube? Šminku, nokte, frizuru?
Hugo majicu i mona tašnu? 
Kome kupuješ?
Čime su zaslužili da trošiš pare na njih? Time što su i oni tebi kupili isto?
Ko ima od toga koristi?
Prodavac.

Nizvodno svašta pliva.

Demokratska šetnja narodne volje

Ako želiš da vidiš narodnu volju, pogledaj francusku revoluciju.
Oktobarsku, arapsko proleće...
Krv, giljotina, streljanja i rat.

Demokratija znači vlast naroda.
U narodu ima i kriminalaca i ološa, glasni su, agresivni, opasni, naoružani.
Demokratija ih je dovela na vlast.

Pitomi, kulturni, radni ljudi se bave važnim stvarima, imaju živote, poslove, želje.
Pitomi ljudi se pokoravaju.
Kome? Onima koji grabe vlast, ološu i kriminalcima.

Demokratija je ubila Sokrata. Posle dovoljno lobiranja (i lobisti su ološ), većina je demokratski izglasala smrt za Sokrata.

Ovde nije diktatura - nema patrola sa šmajserima na ulicama,
nego je lična vlast.
Ološokratija, vladavina ološa.
Ološ je na vlasti a kriminalci pod oružjem, u plavim uniformama.
Ološ i kriminalci se mrze, ali ih vezuje novac.
Kada beli gospodari odluče da ovo survaju, isključiće dotok novca,
i nastaće pokolj između kriminalaca i ološa.

Da li protest ima izvršnu moć? Snagu da nešto promeni?
Ne. To je folklor. Placebo. Uverenje da šetnjom i transparentima činimo dobro delo.
Osećaj je dobar, ali drugih rezultata nema.
Sastanemo se na trgu, slušamo kosovske pesme, vičemo ua i onda idemo kući.
Još pamtim šetnju do Zmaj pumpe, 23km. 90% je odustalo pre petog kilometra, ali je bilo bitno da su bili što dalje od mesta gde se problem rešava.
Ljudi u grupi su opasni, spremni na žrtvu. U grupi brzo raste raspoloženje i osećaj snage. Grupa ima moć da uradi nešto veliko.
Ideja šetnje je razbiti grupu, razvući visokoenergizovanu masu na nivo pojedinaca šetača.
Ko hoda zlo ne misli.

https://youtu.be/VqzVyWwKx8U

Gadafi

Moguće je predvideti budućnost gledanjem u prošlost.

Davne 2011. Libijci su se ponadali da će pobunom svrgnuti Gadafija i, najviše za mesec dana, nastaviti miran život, proizvodnju hrane, nafte, industrijskih proizvoda...
Ku*ac, dragi gledaoci. Rat započet 2011. i danas traje.
Zemlja je razorena i razaranje traje, povučene su nove unutrašnje granice između zaraćenih grupa.
Zakon ne postoji. Privreda je ugušena. Osiromašen, do nedavno bogat narod, beži čamcima u EU.
Ali gle, nafta i dalje nesmanjenim kapacitetom ide do američkih tankera, ali više ne puni džepove Libijaca.

Iste 2011. je počela pobuna u Siriji. Pobunjenici su mislili da će za mesec dana svrgnuti Bašara i nastaviti miran život i bogato prihodovati od nafte.
Bašar je ponudio Rusiji luku na moru i zato je još živ. Na vlasti je samo u delu zemlje, jer nove unutrašnje granice kontrolišu vojske stranih kompanija. Zakona nema, narod je osiromašio i peške ide ka EU.
Strane kompanije, u dogovoru sa pobunjenicima, nesmetano vade naftu, gas, rudu...

I u Srbiji postoji unutrašnja granica. Kao što Srbija nema efektivnu kontrolu nad KiM, mogla bi lako da izgubi kontrolu nad zapadnom Srbijom, Vojvodinom, istočnim kineskim rudnicima...
Kontrolu novih unutrašnjih granica bi, isto kao na KiM, imale strane kompanije, Vesli Klark, Olbrajtov nakot i slična menažerija.
Javno bi bilo predstavljeno, kao na KiM, da pobunjenici traže državu, i da ih zato vojska štiti.

Školovan kadar je pokazao da ume da razbije državu koja ima bogata nalazišta, i da je drži u permanentnom ratnom stanju.
Trocki je pričao o permanentnoj revoluciji zasnovanoj na idealima pravde.
Školovani su smislili permanentni rat zasnovan na razaranju i otimanju.

"Na sve strane Đorđe knjige posla
u svih gradskih sedamnaest nahija.
Na kmetove, selske poglavare:
Svaki svoga ubijte subašu!
Žene, đecu, u zbegove krijte."

"Jednih g*vana se narod oslobodi kad čučne, drugih kad ustane."

https://youtu.be/laH0RhvFZNo

Nevreme

Nosio sam u džepu zrnca kokičara. Iz ruke hranim golubove.
Kukuruz se seje prvog aprila da bi sazreo pre snega, u jesen,
a sada je jun. Nevreme.
Ako bacim zrno na zemlju izrašće,
ali neće dugo živeti. Neće sazreti.
Neće ostaviti seme.
Da li je vredno? Šta misli zrno?
Može odmah postati hrana za golubove.
Može čekati sledeću godinu i tad, već neplodno, dogodine imati istu dilemu.
Ako sada nikne živeće, hraniti se suncem, možda procvetali pre zime.
Postojaće. Božji stvor, borac za život. Rašće i slaviti život.

Neće ostaviti plodove.
Ali, zar nije sam život vredan plod? Postojanje, radovanje suncu, kiši.
Rast, boja, pčele. Veza sa Zemljom koja hrani i Nebom kao odrednicom.
Radovanje danu, suncu i oblaku. Radovanje životu.
Hrabrost da se ostane uspravan i kada je jasno da je kraj zaokružen u kalendaru.
Živeti. Voleti.
Radovati se kiši. Čak i prvom snegu koji otkucava kraj.
Raširiti ruke i zagrliti nebo.

https://youtu.be/pKBvbpA5j-I

Kratkovidost

"Volite bližnje", glasi zapovest, "kao sebe".

Nekome je "bližnji" on sam, tanjir ispred i flaša u ruci.
Drugima primarna porodica, možda uža familija. Prvi komšija.
Najglasniji su oni kojima su "bližnji" članovi iste stranke ili kluba.
Nekima je "bližnji" njegov narod. Ponekad u bližnje ubrajaju i saveznike.
Ima onih kojima su "bližnji" svi ljudi na svetu.
Retki u bližnje ubrajaju i drvo, reku, pticu i magare. Dolinu i ravnicu, stenu i more.

Nema pravog ni pogrešnog odgovora.
"Bližnji" je mera dioptrije.

https://youtu.be/qLYqkaSjQBQ

Trapez

Kada se zdrav čovek zadrži na zatvorenom odeljenju psihijatrije,
dok ima čuvara, dok ne padne mrak, sve je mirno.
U deset se gasi svetlo. Do jutra "tuđin" više nije živ.

Ko je čuvao koze zna da, kada se jedna koza razboli, ostale je udaraju do smrti.

Priroda ima svoje mehanizme koje možemo smatrati nehumanim i nelogičnim,
ali, ako se pozovemo na evoluciju, daje rezultate.

Priča prijatelj kako ga je mama vodila u cirkus. Dok se montira trapez, na scenu stupaju klovnovi sa magarcem. Pokušavaju da se popnu na magarca, ali redom padaju, publika se smeje i aplaudira.
Onda pitaju da li neko iz publike želi da proba. Javlja se čovek iz četvrtog reda, sivi sako, žena ga vuče za rukav ali on se oslobađa sakoa i izlazi na scenu. Žena drži sako i moli ga da se ne sramoti. Uzalud, on se penje na magarca.
I pada. Ponovo. Opet pada. Publika se smeje njegovim neuspesima više nego klovnovima.

U međuvremenu je postavljen trapez.

Posle desetak godina, sada već odrastao, kolega iz firme donosi tri karte i kaže: idemo, šteta da karte propadnu.
Ponovo ista scena, magarac, klovnovi koji pokušavaju da uzjašu magarca i padaju, i zovu dobrovoljca iz publike.
Četvrti red, sivi sako, žena ga vuče za rukav, on se oslobađa sakoa i izlazi na binu. Publika se grohotom smeje i tapše.

U međuvremenu je postavljen trapez.

Koliko puta je postavljen "trapez" dok je narod gledao klovnove i nameštene glumce iz publike?

Mediokritet

Kad prepozna talentovano i zainteresovano dete,
za crtanje, šah, astronomiju, sport, istoriju, hemiju, kulinarstvo, jezike,
sistem kaže: odlično, to ti dobro ide, hajde sad ostavi to po strani, zapostavi,
i počni da naporno radiš ono što ti slabo ide, da ne bi suviše zaostajao za gomilom.