Uzrok, suština i koren civilizacije je pohlepa. Potreba da se uzme nepotrebno, a nepotrebno je uvek tuđe.
Adam i Eva su bili neumereni. Rečeno im je: uzmite sve, osim drveta koje nije vaše.
I danas nas iz izloga i ekrana nagovaraju: budi ti bog, ma pusti boga i budi ti bog.
Posledica su ratovi - baš svi, vekovima unazad, se svode na borbu elita protiv sopstvenih masa.
Čovek nema vlast nad drugim čovekom, niti je želi. Onaj ko želi nema vlast nad sobom.
Izdaleka gledano, čovek stvara državu jer teži uređenoj strukturi. A istina je da teži rajskom vrtu.
Država, kao ljudska tvorevina, je suprotna raju. U njoj mali čovek uvodi pravila i zakone koje bog nije imao, pa će ih narediti i disciplinovano sprovesti. Tako čovek staje na mesto boga i gubi potrebu da ga traži.
Slobodan je, i to je nepodnošljivo.
Zato traži đavola. U svemu oko sebe, ne tako često i u sebi, traži i prepoznaje loše, negativno, zlo, opasnost, pogrešnu stranu... Đavola.
Naravno da pronalazi. I bog i đavo su u svemu, dovoljno ih je potražiti.
Knjige kažu da je smisao života traženje boga,
ali su mediji jači, nagovaraju na traženje suprotnog.
Novi sinonim za gubljenje kontrole: Kosmos2553.
https://youtu.be/ySzmPrm5Urw
Samo loša vest je vest, uče medijski talibani.
ОдговориИзбришиDa li je? Da li smo vaspitanjem i medijima preparirani da više ne registrujemo dobre vesti i dobre reči?
U izvrnutom svetu, u svetu iza ogledala gde crno postaje belo, autoritet istine mora biti preispitan.
ОдговориИзбришиAko nisi porastao do gornje police,
a ipak čitaš knjige sa gornje police,
onda čitaš pogrešne knjige.
Da li nož može biti pogrešan, seče hleb, povrće?
Da li nož seče hleb?
Da li ruka koja drži nož seče hleb?
Da li um koji upravlja tom rukom seče hleb?
Da li društvo i autoriteti koji vladaju nad tim umom seku hleb?
Ne možeš napipati konačnu istinu, zapisati je i uramiti, jer ona tada prestaje da bude istina.
Istina je dijalektika, postoji samo u kretanju.
Ako je tražiš u malim paketićima, nalazićeš je i naučiti da prepoznaješ.
Ako je tražiš kao celinu, novinski naslov, doktorski rad, ne možeš je naći.
Ono što ja vidim je da su prošlost, sadašnjost i budućnost čovečanstva
Robovlasništvo.
Nekada su trošili lance i čuvare.
To je bilo skupo.
Danas daju samo platu i medije, i gle, svi žele da budu robovi.
Skoro svi.
Rob gradi tuđu kuću,
za to dobija tanjir hrane, odeću, tapšanje po ramenu.
Prihvata tuđa pravila, prati tuđe zakone, veruje u tuđu istinu... Izgleda kako treba da bi se drugima sviđao, radi šta drugi očekuju, ponaša se i govori ne kako bi želeo nego kako od njega očekuju. On je predugo rob da više ne zna šta želi, šta voli. Gleda utakmice, pivo i hotdog, zato što mu je rečeno da tako treba. Radiš važan posao, posao koji ti daje identitet,
usput stigneš i da živiš.
Treba obrnuto.
Da živiš, da ti identitet daje suština, volja bića, želje,
a da posao radiš usput.
Šta je tvoje, kad kažeš JA?
ОдговориИзбришиNekome je duša, misli i ideje, za telo ne mari.
Nekome je celo telo.
Nekome je JA porodica. Deca.
Nekome njegov narod.
Nekome svi belci.
Nekome celo čovečanstvo.
Neko kad kaže JA misli i na biljke i životinje.
Nekome je JA koji treba braniti i čuvati ceo svet, mora i jezera, Sunce i kontinenti. On je bog.
Različiti smo. Strah bira.
U Delfima stoji tabla: upoznaj samog sebe.
Oči gledaju spolja, ne unutra.