Reka nam dokazuje da je vreme iluzija.
Rađa se u vrelu, snažnom izvoru iz kojeg kreće ka dolini.
Prati reljef i traži najbolji put za svoj tok. Dok putuje pretvara veliko kamenje u pesak i nosi ga sa sobom. Brojne pritoke joj se predaju cele, odričući se svog imena, zajedno stvarajući moćni tok. U životu se rađa život, i reka postaje dom mnogim vrstama. Hrani i natapa zemlju i čini je rodnom. Napaja gradove i dozvoljava prevoz. Okreće moćne turbine prolazeći kroz branu. Na kraju dolazi do mora, gde tiho uvire, umire i nestaje.
Sasvim je izvesno da će po dnu mora teći kao morska struja, i, sada bez imena, zauvek postojati.
Retko razmišljamo o tome da reka, koja sebe predaje moru, istovremeno izvire iz vrela, teče i celim svojim tokom živi. Reka ne poznaje vreme, ona u njemu živi. I pamti.
Spajanje sa morem nije zaista smrt, iako tako izgleda. Njena smrt, život i rođenje postoje istovremeno. Reka to zna i ne plaši se smrti.
Kao i svi mudri ljudi.
https://www.youtube.com/watch?v=YQGqs3uZkoY
Za mene vreme nije iluzija, bilo bi lepo da jeste.
ОдговориИзбриши"Tempus fugit irreparabile" - znali su to još stari mudri Latini.
Vreme teče i nepovratno je.
Ne znam ništa o početku, nije ostao zabeležen u mom pamčenju, ni o kraju ne znam ništa, nije se još dogodio.
Moj život je samo manji deo pređenog puta između dve nepoznate stanice.
Nemam razloga da verujem da smrt nije kraj mog postojanja,
znam da će hemija obaviti posao detaljno i razložiti me do najsitnije čestice.
Ali razlaganje nije kraj priče, hemija nastavlja svoj posao vrlo stručno, od razaranja prelazi na stvaranje, provući će te kroz mnoge oblike, od crva, trave... do ptice?
ИзбришиIma u tome neke uzvišene magije.
Šteta što o tome nećeš ništa znati. :D
Tu dolazimo do pitanja: koga će hemija razložiti? Ćelije?
ИзбришиMogu li ćelije da razlikuju tvrdi pank od klasike? Osmeh od psovke?
Ćelije su kao točkovi i motor automobila, sipaš gorivo i?
Sve dok vozač ne uđe i poželi, ništa se neće pokrenuti.
Ako vozač izađe, možda čak poželi novi auto, on je... Mrtav?
Iz ugla ćelija i belančevina svakako jeste.
Da li iko priča sa vozačem?
(Ali ne na ćelijskom nivou)
Samo retki, stari ili hrabri.
Većina samo pokušava da ga podmiti da bi ćutao "dok nas smrt ne rastavi".
Ne volim da mislim da sam vozilo, volim da mislim da sam vozač.
Odgovornost raste, ali je pogled bolji. :)
E, tu ponovo dolazimo do stare poznate pitalice o duši, o kojoj svako ima neku bajku.
ИзбришиOvo poređenje sa vozačem i vozilom je baš zgodno, hvala ti,
jer
ako nema vozila vozač nema gde da se smesti i šta će da
vozi?
A ako se vozlo slupa do najsitnijih čestica, ni vozač neće preživeti.
Moraš smisliti nešto bolje pa da i ja poverujem, to bih baš volela.
Ako ništa, neka ti dodirne kolena. :D
ИзбришиGde je duša novorođenčeta?
ИзбришиZašto toliko čeka da se useli u novo vozilo?
Čeka da prođe faza tankovanja goriva - namirivanja bazalnih potreba, unos hrane, eliminacija otpada,
mora da prođe najmanj tri meseca dok se utisci iz spoljnjeg sveta ne počnu registrovati i prepoznavati.
Ako su neprijatni izazvaće plač, ako su prijatni odgovor će biti osmeh i gukanje.
Osmeh je početak rađanja duše.
I vozilo je spremno za pokret, a vozač tek uči da vozi.
Srećna je duša koja se rodi sa osmehom, većina je izgleda rođena u suzama?
ИзбришиNe verujem da postoji neko ko se ne plaši smrti, osim nekog izmorenog bolesnog starca kome je svaki novi dan patnja.
ОдговориИзбришиPomisao na ništavilo je užasavajuća, potiskujemo je na sve moguće načine, ali ona se ne da i kako vreme ubrzava postaje napast koja kvari život.
Šta ako je ništavilo trajno ignorisanje vozača?
ИзбришиPostojanje bez vozača?
ИзбришиA može li vozač postojati bez vozila?
ИзбришиLaku noć, valjda ću do jutra smisliti neki odgovor,
Избришиkažu da je jutro pametnije od večeri?
Ma kakvi, to nije tačno.
ИзбришиDešava se nekad da mi u snu sine genijalnaa ideja, a kad se probudim vidim da je ćorak, ili se uopšte ničega ne sećam.
ИзбришиKo to noću vozi po mojim vijugama, a da ja o tome nemam pojma? :D
Da nije hakimov vozač?
Избришиni hakim ne zna ko mu je vozač
ИзбришиNaravno da je postojanje bez duše moguće, takve je još Njegoš opisao.
ОдговориИзбриши"Svi nuglovi punani praznovah",
cevka sa dva otvora, na jedan hrana ulazi, na drugi izlazi,
životarenje bez sadržine.
Neke znam lično.
I ja znam neke, najsrećniji su ljudi koje znam.
ИзбришиNeke retke dragocene duše nadžive svoje telo, nasele se u dušama drugih ljudi i žive trajno u njima.
ОдговориИзбришиDok je ljudi koji ih se sećaju biće i njih.
Oko ništavila nemam neudoumica, dunem u sveću, mrak,
ОдговориИзбришиnema dalje.
Jeste neprijatno, ali izmišljanje za utehu je detinjasto.
Znam da sam ja nevidljiv kamičak u mozaiku beskjrajnog Univerzma, beznačajan u igri razmene energije i materije, meni ne treba uteha, ali htela bih da znam kakva je ovo igra,
Избришиko je smislio, kako i zašto?
Ljudi koji žive pored reke i od reke, nisu kao drugi,
ОдговориИзбришиni nalik suvozemcima stešnjenim u betonskim kanjonima, koji ne vide ni nebo, a vodu prepoznaju jedino u plastičnim flašama i to ako na njima piše VODA.
Nauče da plivaju tek kada se nekako domognu mora, a možda ni tada.
A ti si s reke, vidi se, da nisi, ne bi ovo napisao.
Od malena sediš s pecaljkom na obali, gledaš kako reka mirno teče, praviš "žabice" po blistavom ogledalu, razgovaraš sa oblacima, slušaš ptice, vrbe...
I jednog dana - eto filozofa! :*
Eto, ja živim sa rekom od kad znam za sebe, a nikad filozof od mene.
ИзбришиReka mi je najbolji prijatelj i znam da plivam, to je sve. :D
i ja znam da plivam
Избришиmislim kad stignem
Misli tebe stižu, hteo ne hteo.
ИзбришиMozak ne zna za radno vreme, radi i kada spavaš, nije pod kontrlom tvoje volje.
ondak sumnjam na hakimovog vozača
ИзбришиPoneka reka neće da se ulije u drugu reku, neće ni u more, sama bira svoj put, a onda se predomisli i odjednom nestane.
ОдговориИзбришиO njoj ne znamo više ništa.
Ponornica.
To je pravi karakter...kao hakim? :D
ИзбришиMuzika je govor duše, moćniji od reči.
ОдговориИзбришиAko iskljućim mozak, ova bluz melodija govori više od našeg brbljanja, govori istim jezikom kao moja Reka.
:* :zag:
Избриши