уторак, 24. септембар 2024.

Bez rukavica

Tranzicija nas je naučila da vesti treba čitati između redova.
U napisanim redovima do sada nije pisalo ništa vredno čitanja.
Sve što je vredno bilo je napisano između, i samo su vešti umeli da pažljivim čitanjem između redova dođu do pravih informacija.

Promenilo se vreme.
Pravi čitaoci po navici traže vesti između redova, ali ne nalaze bogznašta,
jer se prave vesti nalaze upravo u naslovima i tekstovima.
A kada naslov i tekst baš ničim nisu povezani, i to je vest.

Vesti su neverovatne i sablažnjuju čitaoce, ali iskusni čitaoci ih ne registruju nego i dalje traže skriveni smisao između redova.

Nema više skrivenog smisla. Prodati smo. Poniženi. Poraženi.

https://youtu.be/GZvPoE0EH1o

37 коментара:

  1. Davno je prošlo vreme kada smo verovali u napisano, najveće laži leže po debelim istorijskim knjigama, a tek po novinama odštampanim na lošoj hartiji za jednokratnu upotrebu!
    Prestali smo da tražimo istinu i između redova, uzaludan je to trud, gubljenje vremena.

    Pored fotomontaža i neverovatnih kreacija veštačle inteligencije,
    danas ne smemo da verujemo ni svojim očima.

    Uostalom, šta je uopšte istina, kome treba?

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Tražiti istorijsku istinu je jalov posao.
      Nema veće lažljivice od Istorije.

      Избриши
    2. Istina je precenjena, meni istina kvari život.
      Neka mi ne govore da sam luzer, oćelavio, debeo...
      da me žena vara, da sam se izbečio, da nisam slučajno oboleo od nedajbože onog?

      Ne moraju ni da me lažu, samo neka ćute, ćutanje je zlato.

      Избриши
  2. Meni ne treba tumač, moj život je svedok i nikakva propaganda me ne može uveriti da je laž istina, propast napredak, a rat odbrana mira...
    Ne treba mi ni vodič, događaji su me dovoljno izbubali, sad znam da ne treba da tražim smisao u haosu koji neki moćni čovekoliki pravi da bi spasao Svet.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Ne vredi ti, oni ne odustaju, kljucaće te u mozak neprestano godinama sve dok ne priznaš da je njihova laž istina, a ni tada te neće ostaviti na miru.

      Избриши
  3. Ovih dana sam prelistavao naše razgovore i druženja.
    Grubo gledajući, nismo donosili velike univerzalne istine, okidači za razgovor su bili dnevni, ljudski.
    Bilo je velikih pauza, ali je bilo iskakanja iz dnevne rutine koji su dodirivali i filozofiju i književnost.
    Nikada nismo pisali između redova. Par stotina hiljada pregleda pokazuju da naše druženje nije bilo tajno. :)
    Zajednički smo pratili istu svetlost, naš Zrak iz klikera staklenca koji je sve ovo stvorio. :* :zag:
    Ništa nismo sakrivali između redova. U tome je i snaga i lepota ovog dela.

    ОдговориИзбриши
  4. Da, počelo je kada smo se posle brodoloma našli na ovom Ostrvu.
    Reč po reč, ovde smo već deset godina, a još nam nije dosadilo?

    Inače govorim malo, u društvu uglavnom ćutim i trpim,
    ali razgovor s tobom mi prija, iako se u mnogim stvarima ne slažemo.
    Volim rasprave, a kad nestaneš na neodređeno vreme iz nepoznatih razloga, poplašim se da sam te uvredila, uhvati me panika. :zag: :* :heart:

    O lepoti i snazi neka sude slučajni prolaznici, ako ih put nanese na ovo zabačeno ostrvce.
    Svi brodolomnici su dobrodošli. :D

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Mene ne možeš uvrediti, nemam ja taj organ. Ili sam to davno preležao, svejedno. Ne biraj reči zbog mene.
      Tvoje reči prijaju, neslaganje je važan uslov za dobru diskusiju.
      Svi brodolomnici su dobrodošli. :)

      Избриши
    2. Svako ima taj osetljivi organ, ni dobroćudno magare nije izuzetak samo može više da istrpi dok ne pobesni od muke.
      Mudro, plemenito magare. :*

      Избриши
  5. Ostao sam bez prijatelja, ovde nalazim dobre ljude koje sam izgubio.

    ОдговориИзбриши
  6. Sve češće gledam rukavice koje sam prerano okačio o klin, pomišljam da ih navučem i nokautiram svakog ko mi se ispreči, ne može biti greške.

    Počeo sam da se bojim sebe.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Svakome na putu stoji on sam.
      Kada to shvati, prilaziće ljudima raširenih ruku. Samo raširene i primaju i daju.

      Избриши
    2. Tako govori svaki pop, ali ja ne živim među ljudima.

      Избриши
    3. Neka, pamtim ono "poznaćete ih po plodovima", pomaže kad ne znam koja je informacija prava, nisam dobar u čitanju između redova.

      Избриши
  7. dođte na koslidbu lenjovi
    ima dobre slanine i šljiiive

    ОдговориИзбриши
  8. Pitam se koliko smo se promenili samo za ovih deset godina?
    Onih pre toga ne bih ni da se sećam.
    Da smo živeli na nekom mirnom lepom mestu, šta bi od nas postalo?
    Raroja, Butan, Bajkal, možda Island ili... moram da se napregnem da nađem pogodno mesto, malo ih je na našoj nesrećnoj Kugli.

    A onda se setim da sam mogla biti kći zadrtog Talibana, da me je u osmoj mogao prodati nekom starcu, provela bih život pod ključem, u crnoj vreći, kao robinja.

    Hvala bogovima, kakva sam ja srećnica! :D

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Promena, napuštanje titanika, koja je tada izgledala kao promena na gore, posle deset godina izgleda kao promena na bolje. Uz malo truda možda dobije korice :)

      Избриши
  9. Prodati jesmo, ali ne i poniženi, ne mogi nas poniziti gori od nas.
    Naše vreme tek dolazi, porazićemo mi njih, čim se prisetimo kakvi smo junaci. ;)

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Dogod se naš general bori rečima, dogod ne pređe sa reči na dela, nema pobede.

      Избриши
    2. Nema.
      Poraz je stvar ratne sreće.
      Poniženje je ono što boli.

      Избриши
  10. https://youtu.be/Qr0-7Ds79zo
    Otkucava, a mi ukopani u mestu čekamo, kao da je večnost pred nama.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Samo da bih čuo ono što su Sid Baret i Rodžer Voters čuli, kupio sam kvadro glavu, za 1400 maraka, i napravio četiri nezavisna pojačala.
      Čuo sam... paa isto što su čuli vlasnici običnih gramofona:
      Ti si mlad, život je dug, ima vremena na pretek.
      A onda, jednog dana, shvatiš da je deset godina iza tebe.

      Избриши
    2. Deset po deset i jednog dana se zabezekneš kad ti u tortu zabodu sto svećica i kažu da duneš, a ti ne znaš šta se dešava, odkud ti ovde, šta hoće svi ti strani ljudi?
      Ceo tvoj život izbrisao je pakosni Alchajmer.
      Da li si uopšte živeo?

      Избриши
    3. Doživeti stotu ili odapeti na vreme?

      Избриши
    4. Kao sve dobro u životu, i dobra smrt se mora zaslužiti. Zarslužiti. Zaraditi.
      Dobra je kada je na vreme, u pravo vreme.

      Избриши
    5. Ajd onda da požurim, da se potrudim, da ne zakasnim.

      Избриши
    6. https://youtu.be/f2QYahm1Vrk
      Dok slušam Boru mogu lako da poverujem da je večnost u nama.
      I bez četiri pojačala, sasvim tiho, pijanisimo.

      Избриши
    7. dobri vam svi tamburaši
      al moj zemljak zna da duva
      baš

      Избриши
    8. Šta vam je?
      Rešili da me rasplačete na ovom sunčanom danu?
      Iššššš na reku.

      Избриши
  11. Leto može da izneveri, zima da prevari, ali Miholjsko leto nikad.
    Uživam na blagom suncu, selice su otišle, ali su vrbe pored reke još zelene, bujne.
    Tiho je, život teče mirno.

    Užas je tamo na TV ekranu, po novinama, u svim verzijama laži i istine sa svih strana.
    Slike sravnjenih gradova, leševa po ulicama, lica izbeglica, zarobljenih talaca, besnih ratnika osvetnika, mučenje i ubijanje uživo - slike rata na ivici propasti sveta.

    U meni nema više mesta,
    prepuštam reci neka nosi zlo kud zna.


    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Kad ni ona ne može više da podnese, ponire pravo u Had.

      Избриши
    2. I Had je preplavljen, bujice se sada izlivaju direktno -
      uzaludan pokušaj da operu zlo sa nas i Zemlju od nas.

      Избриши