уторак, 9. јун 2020.

Kada nas budu iskopavali

Kažu da se svet bliži kraju.
Kada nas jednog dana budu iskopavali, šta će pronaći?
I da li će biti glupi kao mi i prekopavati davno zatrpane gradove i groblja,
gledajući uvek dole, u zemlju, tražeći oruđe i oružje, crteže ubijanja i lova,
ili će biti hrabriji od nas i podići pogled, ugledati nebo, nečije vesele oči, osmeh?
Hoće li iskopati guglove servere, ajfelove i ostale vavilonske kule,
klovnove ispred mekdonaldsa, bilborde mišelina i kokakole, autoputeve koji nikuda ne vode?
Možda iskopaju neki otporan virus, ili "zbirku propisa sa primerima iz sudske prakse",
pa se i oni pobiju u nekom nepotrebnom ratu?
Valja im ostaviti nešto vredno, jer to će biti naša deca.
Ali šta?
Još uvek tražimo ono što je vredno.
I sve što možemo naći, sve čemu težimo, sve što celog života tražimo,
je ljubav.
Ako budemo voleli, ljubav ćemo sačuvati u našim genima,
u složenoj spiralnoj strukturi, pomalo zaprljanoj mržnjom, pohlepom, strahom.
Možemo se odreći, i iz spirale izbaciti zlo, zaboraviti, i ostaviti samo ljubav.
Tada neće ni morati da nas iskopavaju.
Naći će nas u sebi.
I mi ćemo ponovo živeti.




24 коментара:

  1. Još jedan divan tekst za pamćenje i povod za razmišljanje,
    uz sjajan izbor muzike.
    :) Tako dakle...božanstveno. :heart: :-*

    ОдговориИзбриши
  2. Kako to da je mržnja preplavila svet kao biblijski potop?
    Kao da je iz hromozomske spirale izbrisan gen za ljubav, čovečnost, mudrost.
    Izgleda da od nas neće ostati ništa osim zarđalih krhotina svih mogućih naprava za ubijanje i uništenje.
    Zaboravili smo da ljubav postoji, zakasnili smo da se volimo.

    ОдговориИзбриши
  3. Анониман10. јун 2020. 21:55

    Naše nepotrebne želje i ambicije su naša dijagnoza.
    Namere da menjamo svet, da budemo neko i nešto.
    Da poraste JA u odnosu na Mi.
    Svest kao JA ne može da postoji. Uzalud pokušava da se odvoji i odvajanjem stvara smrt.
    JA je intelekt. Mi je ono što osećamo, za čime čeznemo. Umesto da se utopimo u velikom Mi, naoružavamo se silom i odsecamo se od celine.
    Instant mržnja ne postoji. Ona je proizvod ambicija, nerealnih želja, straha od odbacivanja, od socijalne smrti.
    "Kada JA porastem i postanem moćan i slavan, svi će Mene voleti."
    Zvuči kao dečja naivnost. Opasno je kada se ne preraste na vreme.

    ОдговориИзбриши
  4. Kada roboti počnu da rade umesto ljudi, stvaraće, baš kao nekada radnici, višak vrednosti.
    Stvaraće i uvećavati kapital.

    Kome će uvećavati kapital? Kao i do sada, kapitalisti. Pojedincu. Korporaciji. Konzorcijumu (kako grozna reč).
    Ljudi koji budu zamenjeni robotima postaće višak, balast, teret.
    Tom balastu i teretu je namenjena uloga ucenjenih glasača i "cenjenih potrošača", jer se mora održati ciklus proizvodnje i potrošnje.
    Al pošto više ne učestvuju u proizvodnji, trošiće sve manje i manje.

    Jedan način da se poveća potrošnja je da stvoreni višak vrednosti, kapital, bude ravnomerno podeljen, svima, a najpre gladnima. Tako bi nestao pojam bogatih i siromašnih jer bi svi bili bogati i mogli bi da se posvete nauci, filozofiji, umetnosti. I ovoga puta ne za pare.

    Drugi način da se značajno poveća potrošnja i isprazne prepuni magacini je rat. On je proizvod kao svaki drugi: osmisli se, unapred dogovori kvota, arhitektura, materijal, cena, odredi rok trajanja, a zatim zapali.
    Suvo lako gori, naročito kada se natapa naftom i novcem.

    Jedan od ova dva scenarija nas ovih dana čeka.
    Koji?
    Uplati tiket, kvota je dobra.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Naša civilizacija je trula i vreme joj ističe, nestaće kao i druge pre nje.

      Čovek jeste sam sebi najveći neprijatelj, ali ima još jačeg od sebe - nevidljivi svet mikroba.
      Ako ne dovede sebe do uništenja, Priroda će se već postarati da uspostavi ravnotežu na vreme.
      I kada nas budu iskopavali, nalaziće u zarđaloj gvožđuriji i ostatke super inteligentnih čovekolikih robota.
      Bar se nadam.
      Ali, na nekom zabačenom ostrvcetu na sred Okeana, verovatno će preživeti čedni Adam I Eva.
      Sve dok ne zagrizu zabranjenu jabuku.
      U to sam sigurna. :)

      Избриши
  5. Ni krvave revolucije, ni ratovi, ni reforme, nisu dovele do harmoničnog društva.
    I neće, sve dok čovek ne obuzda zverske nagone u sebi i postane novi čovek.
    Ali kako zverka može da postane nešto drugo uprkos svojoj prirodi?
    Sve religije, suprotno očekivanju, samo su dolivale ulje na vatru, danas više nego ikada.
    Čovek je uspeo da zavadi i bogove. :)

    ОдговориИзбриши
  6. Ne moramo da menjamo svoju prirodu, samo okruzenje.
    Postoji staniste za ljude, postoji staniste za zverove.
    Svako mora ostati i postojati u svom.
    Ako promeni staniste nuzno je da se i on promeni,
    i postane neko drugi.
    Zato je dat izbor, slobodna volja. Mozemo da biramo.

    Religije su vojno organizovane institucije koje pretenduju na istinu. Samo skup nekorisnih i prevarenih ljudi.
    Nije lako suociti se sa bogovima, pa su smislili nacin da svoja dela i nedela suocavaju sa ljudima slicnim sebi.
    Direktno obracanje i razgovor sa bogovima su mala vrata, samo za hrabre.
    Svi traze velika vrata, iako u sebi osecaju i znaju da ne vode nikuda.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Dugo tražim svoje stanište.
      Najbolje se osećam u pustinji, predeo bez ljudi.
      Atakama, ljubav moja. :)

      Избриши
  7. Znam da će u budućnosti na ovom području biti bogata nalazišta ženskih kostura lako prepoznatljivih po nerazgradjenom silikonu, ravnomerno, uzduž-popreko rasporedjenom. Ostaci mozgova otkriveni najfinijom tehnikom ispitivanja biće izuzetno retki, pospremljeni kao raritet jedne čudne prošlosti zvane Doba Inanitas.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Анониман3. јул 2020. 00:34

      Sta kaze zakon o upravljanju otpadom? Da li se plastikanerke po isteku saranjuju ili se recikliraju ko svaka druga plastika?

      Избриши
  8. U zemlji bezakonja i narušenih principa zaštite životne sredine, otpad će zauvek vladati, potpomognut činjenicom da nečist nikad ne može da se razgradi i uništi, a srazmerno dubini površnosti
    s razlogom zakopanih, tako i neukosti i manjkavosti onih s lopatom.

    ОдговориИзбриши
  9. U zemlji bezakonja... da, tačno je.
    Zato treba popraviti zemlju,
    na zakonit način,
    zatim razvrstati đubre i nagurati u kontejnere.

    ОдговориИзбриши
  10. Verujuć čovek u zrelim godinama je raritet. I obmanjen svojim optimizmom. Mada je lepo maštati o metalnim kontejnerima zakopanim u zemlji sa svom onom trulom i otrovnom sadržinom koja je nekad uništavala nadzemni svet. Ne znam da li tu ostaju zakovane i duše osim tela prokletih, ili ih neka pravda, tamo na minus devetom nebu stigne.
    Zemlju treba poravnati. Pa krenuti ispočetka.

    ОдговориИзбриши
  11. Senekin najbolji učenik, Neron, je vatrom ravnao Rim, ali nije postigao željeni cilj.
    Niti je posle ravnanja lepše svirao harfu.
    Svet je moguće popraviti idejom,
    uz malo sile jer snaga klade valja.
    Nekada je dovoljno ništa ne raditi.
    Stvari koje su sklone padu će nestati,
    ostaće stvarne vrednosti.

    ОдговориИзбриши
  12. Zar nije više preko glave najgorih učenika? Najbolji udaraju loptice i lopte, operišu srca i glave, osmišljavaju budućnost na klimavim nogama sadašnjosti. A i oni jednog dana uginu, ostavljajući zvezdu na nebu... ali nama osrednjim, koji smo na ivici što vuče u pad , možemo li da preživimo od ideja? Ne raditi ništa znači saglasnost i pomirenost (iako možda unutra kuva). Stvarno ne znam... možda treba verovati u Boga, pardon, verovati Bogu :). Onom spolja ili unutra?

    ОдговориИзбриши
  13. Neko je radio anketu na velikom broju ljudi različite starosti i socijalnog statusa sa pitanjem:
    - kada biste dobili novi život, da li biste živeli isto onako kako sada živite, ili nekako drugačije?
    Blizu sto posto ispitanika je odgovorilo da bi živeli sasvim drugačije, ni nalik ovom životu.
    Sledeće pitanje je bilo: - pa zašto sada ne počnete da živite drugačije?
    Odgovor skoro sto posto ispitanika je izostao.

    ОдговориИзбриши
  14. Stariji imaju izgovor - prekasno je. Ako su ranije bili svesni toga da im je "krenulo naopako", mrzi ih da promene bilo šta (ko će da promeni tek tako stolicu koja mu se oblikovala prema pozadini).
    Mladjem naraštaju vreme izgleda kao statična kategorija sa mogućnošću dinamike kad god poželiš. Dok te stolica ne uzme pod svoje i veže lancem pomirenosti. Doduše, uvek ima batrgatora kojima godište ne smeta da se ritnu i istrgnu iz mekote svojih svesnih ili tudjih, nametnutih ali prihvaćenih odluka... u stvari iz položaja koji ih nepodnošljivo žulja i tera na pomak.
    Samo ozbiljno ranjen čovek ima snage i volje nešto da menja. Ostali su ipak u pravu - i ne zaslužuju drugi život osim onog koji imaju.

    ОдговориИзбриши
  15. Svako mora kad-tad potražiti u sebi čoveka.
    Neko će tu naći samo ozbiljno ranjenog čoveka,
    drugi istog tog jadnika, ali nasmrt preplašenog.

    Kada odbaci ili makar na trenutak izignoriše strah, svaki čovek ce u sebi pronaci ozbiljno ranjenog čoveka.
    Tog, ranjenog, koji je sposoban da nešto menja.

    Ko se usudi pobediće strah.

    Živeti sa starim ranama,
    ili živeti sa onim na šta smo navikli a nikad oguglali - sa strahom -
    oštro razdvaja žito od kukolja.
    Neko se rodio kao žito.
    Neko se rodio kao kukolj.
    Do semena je.

    Ako se neko i rodio kao kukolj, može izabrati da živi kao divan i koristan medonosni cvet.

    ОдговориИзбриши
  16. Izbori su (bez obzira na vrstu) oduvek bili ključ prevrata, osim što je potpuno nepoznato kakav će ishod biti, i pored razuma, matematike, instinkta, istomišljenika, sapatnika, iskustva, saznanja, vere.
    Izbor je nekada iluzija.
    Izbor traži istraživanje "tržišta" i potencijala.
    Izbor je sulud koliko i ispravan.
    I izbori nisu ono što su nekad bili.

    "Od izBora dva putića
    vode na dve strane,
    ne znam kojim pre bih stigla
    do prave, sebe same".

    ОдговориИзбриши
  17. Izbor je poslednja ljudska osobina.
    Poslednja odbrana.
    Ispod toga nema čoveka.
    Kada se odrekne izbora čovek prestaje da bude čovek i postaje nečiji kusur.
    Roba.

    ОдговориИзбриши
  18. Zar nismo svi podeljeni u robu - kvalitet i škart :)?

    ОдговориИзбриши
  19. Mozda i jesmo, ali sopstvenim izborom.
    Cak je i onaj koji je prihvatio da bude roba to ucinio sopstvenim izborom.
    To znaci da je zadrzao mogucnost da se vrati medju mislece ljude, medju one koji imaju moc i pravo da prave razlicite izbore,
    pa i da se predomisle.
    Da li ce tu moc iskoristiti ce ga odrediti kao coveka.

    ОдговориИзбриши