Kažu da se svet bliži kraju.
Kada nas jednog dana budu iskopavali, šta će pronaći?
I da li će biti glupi kao mi i prekopavati davno zatrpane gradove i groblja,
gledajući uvek dole, u zemlju, tražeći oruđe i oružje, crteže ubijanja i lova,
ili će biti hrabriji od nas i podići pogled, ugledati nebo, nečije vesele oči, osmeh?
Hoće li iskopati guglove servere, ajfelove i ostale vavilonske kule,
klovnove ispred mekdonaldsa, bilborde mišelina i kokakole, autoputeve koji nikuda ne vode?
Možda iskopaju neki otporan virus, ili "zbirku propisa sa primerima iz sudske prakse",
pa se i oni pobiju u nekom nepotrebnom ratu?
Valja im ostaviti nešto vredno, jer to će biti naša deca.
Ali šta?
Još uvek tražimo ono što je vredno.
I sve što možemo naći, sve čemu težimo, sve što celog života tražimo,
je ljubav.
Ako budemo voleli, ljubav ćemo sačuvati u našim genima,
u složenoj spiralnoj strukturi, pomalo zaprljanoj mržnjom, pohlepom, strahom.
Možemo se odreći, i iz spirale izbaciti zlo, zaboraviti, i ostaviti samo ljubav.
Tada neće ni morati da nas iskopavaju.
Naći će nas u sebi.
I mi ćemo ponovo živeti.
I da li će biti glupi kao mi i prekopavati davno zatrpane gradove i groblja,
gledajući uvek dole, u zemlju, tražeći oruđe i oružje, crteže ubijanja i lova,
ili će biti hrabriji od nas i podići pogled, ugledati nebo, nečije vesele oči, osmeh?
Hoće li iskopati guglove servere, ajfelove i ostale vavilonske kule,
klovnove ispred mekdonaldsa, bilborde mišelina i kokakole, autoputeve koji nikuda ne vode?
Možda iskopaju neki otporan virus, ili "zbirku propisa sa primerima iz sudske prakse",
pa se i oni pobiju u nekom nepotrebnom ratu?
Valja im ostaviti nešto vredno, jer to će biti naša deca.
Ali šta?
Još uvek tražimo ono što je vredno.
I sve što možemo naći, sve čemu težimo, sve što celog života tražimo,
je ljubav.
Ako budemo voleli, ljubav ćemo sačuvati u našim genima,
u složenoj spiralnoj strukturi, pomalo zaprljanoj mržnjom, pohlepom, strahom.
Možemo se odreći, i iz spirale izbaciti zlo, zaboraviti, i ostaviti samo ljubav.
Tada neće ni morati da nas iskopavaju.
Naći će nas u sebi.
I mi ćemo ponovo živeti.
Još jedan divan tekst za pamćenje i povod za razmišljanje,
ОдговориИзбришиuz sjajan izbor muzike.
:) Tako dakle...božanstveno. :heart: :-*
Kako to da je mržnja preplavila svet kao biblijski potop?
ОдговориИзбришиKao da je iz hromozomske spirale izbrisan gen za ljubav, čovečnost, mudrost.
Izgleda da od nas neće ostati ništa osim zarđalih krhotina svih mogućih naprava za ubijanje i uništenje.
Zaboravili smo da ljubav postoji, zakasnili smo da se volimo.
Naše nepotrebne želje i ambicije su naša dijagnoza.
ОдговориИзбришиNamere da menjamo svet, da budemo neko i nešto.
Da poraste JA u odnosu na Mi.
Svest kao JA ne može da postoji. Uzalud pokušava da se odvoji i odvajanjem stvara smrt.
JA je intelekt. Mi je ono što osećamo, za čime čeznemo. Umesto da se utopimo u velikom Mi, naoružavamo se silom i odsecamo se od celine.
Instant mržnja ne postoji. Ona je proizvod ambicija, nerealnih želja, straha od odbacivanja, od socijalne smrti.
"Kada JA porastem i postanem moćan i slavan, svi će Mene voleti."
Zvuči kao dečja naivnost. Opasno je kada se ne preraste na vreme.
Kada roboti počnu da rade umesto ljudi, stvaraće, baš kao nekada radnici, višak vrednosti.
ОдговориИзбришиStvaraće i uvećavati kapital.
Kome će uvećavati kapital? Kao i do sada, kapitalisti. Pojedincu. Korporaciji. Konzorcijumu (kako grozna reč).
Ljudi koji budu zamenjeni robotima postaće višak, balast, teret.
Tom balastu i teretu je namenjena uloga ucenjenih glasača i "cenjenih potrošača", jer se mora održati ciklus proizvodnje i potrošnje.
Al pošto više ne učestvuju u proizvodnji, trošiće sve manje i manje.
Jedan način da se poveća potrošnja je da stvoreni višak vrednosti, kapital, bude ravnomerno podeljen, svima, a najpre gladnima. Tako bi nestao pojam bogatih i siromašnih jer bi svi bili bogati i mogli bi da se posvete nauci, filozofiji, umetnosti. I ovoga puta ne za pare.
Drugi način da se značajno poveća potrošnja i isprazne prepuni magacini je rat. On je proizvod kao svaki drugi: osmisli se, unapred dogovori kvota, arhitektura, materijal, cena, odredi rok trajanja, a zatim zapali.
Suvo lako gori, naročito kada se natapa naftom i novcem.
Jedan od ova dva scenarija nas ovih dana čeka.
Koji?
Uplati tiket, kvota je dobra.
Naša civilizacija je trula i vreme joj ističe, nestaće kao i druge pre nje.
ИзбришиČovek jeste sam sebi najveći neprijatelj, ali ima još jačeg od sebe - nevidljivi svet mikroba.
Ako ne dovede sebe do uništenja, Priroda će se već postarati da uspostavi ravnotežu na vreme.
I kada nas budu iskopavali, nalaziće u zarđaloj gvožđuriji i ostatke super inteligentnih čovekolikih robota.
Bar se nadam.
Ali, na nekom zabačenom ostrvcetu na sred Okeana, verovatno će preživeti čedni Adam I Eva.
Sve dok ne zagrizu zabranjenu jabuku.
U to sam sigurna. :)
Jabuka koja je stvorila svet :-*
ОдговориИзбришиHvala im na radoznalosti i hrabrosti. :-*
ИзбришиNi krvave revolucije, ni ratovi, ni reforme, nisu dovele do harmoničnog društva.
ОдговориИзбришиI neće, sve dok čovek ne obuzda zverske nagone u sebi i postane novi čovek.
Ali kako zverka može da postane nešto drugo uprkos svojoj prirodi?
Sve religije, suprotno očekivanju, samo su dolivale ulje na vatru, danas više nego ikada.
Čovek je uspeo da zavadi i bogove. :)
Ne moramo da menjamo svoju prirodu, samo okruzenje.
ОдговориИзбришиPostoji staniste za ljude, postoji staniste za zverove.
Svako mora ostati i postojati u svom.
Ako promeni staniste nuzno je da se i on promeni,
i postane neko drugi.
Zato je dat izbor, slobodna volja. Mozemo da biramo.
Religije su vojno organizovane institucije koje pretenduju na istinu. Samo skup nekorisnih i prevarenih ljudi.
Nije lako suociti se sa bogovima, pa su smislili nacin da svoja dela i nedela suocavaju sa ljudima slicnim sebi.
Direktno obracanje i razgovor sa bogovima su mala vrata, samo za hrabre.
Svi traze velika vrata, iako u sebi osecaju i znaju da ne vode nikuda.
Dugo tražim svoje stanište.
ИзбришиNajbolje se osećam u pustinji, predeo bez ljudi.
Atakama, ljubav moja. :)
Znam da će u budućnosti na ovom području biti bogata nalazišta ženskih kostura lako prepoznatljivih po nerazgradjenom silikonu, ravnomerno, uzduž-popreko rasporedjenom. Ostaci mozgova otkriveni najfinijom tehnikom ispitivanja biće izuzetno retki, pospremljeni kao raritet jedne čudne prošlosti zvane Doba Inanitas.
ОдговориИзбришиSta kaze zakon o upravljanju otpadom? Da li se plastikanerke po isteku saranjuju ili se recikliraju ko svaka druga plastika?
ИзбришиU zemlji bezakonja i narušenih principa zaštite životne sredine, otpad će zauvek vladati, potpomognut činjenicom da nečist nikad ne može da se razgradi i uništi, a srazmerno dubini površnosti
ОдговориИзбришиs razlogom zakopanih, tako i neukosti i manjkavosti onih s lopatom.
U zemlji bezakonja... da, tačno je.
ОдговориИзбришиZato treba popraviti zemlju,
na zakonit način,
zatim razvrstati đubre i nagurati u kontejnere.
Verujuć čovek u zrelim godinama je raritet. I obmanjen svojim optimizmom. Mada je lepo maštati o metalnim kontejnerima zakopanim u zemlji sa svom onom trulom i otrovnom sadržinom koja je nekad uništavala nadzemni svet. Ne znam da li tu ostaju zakovane i duše osim tela prokletih, ili ih neka pravda, tamo na minus devetom nebu stigne.
ОдговориИзбришиZemlju treba poravnati. Pa krenuti ispočetka.
Senekin najbolji učenik, Neron, je vatrom ravnao Rim, ali nije postigao željeni cilj.
ОдговориИзбришиNiti je posle ravnanja lepše svirao harfu.
Svet je moguće popraviti idejom,
uz malo sile jer snaga klade valja.
Nekada je dovoljno ništa ne raditi.
Stvari koje su sklone padu će nestati,
ostaće stvarne vrednosti.
Zar nije više preko glave najgorih učenika? Najbolji udaraju loptice i lopte, operišu srca i glave, osmišljavaju budućnost na klimavim nogama sadašnjosti. A i oni jednog dana uginu, ostavljajući zvezdu na nebu... ali nama osrednjim, koji smo na ivici što vuče u pad , možemo li da preživimo od ideja? Ne raditi ništa znači saglasnost i pomirenost (iako možda unutra kuva). Stvarno ne znam... možda treba verovati u Boga, pardon, verovati Bogu :). Onom spolja ili unutra?
ОдговориИзбришиNeko je radio anketu na velikom broju ljudi različite starosti i socijalnog statusa sa pitanjem:
ОдговориИзбриши- kada biste dobili novi život, da li biste živeli isto onako kako sada živite, ili nekako drugačije?
Blizu sto posto ispitanika je odgovorilo da bi živeli sasvim drugačije, ni nalik ovom životu.
Sledeće pitanje je bilo: - pa zašto sada ne počnete da živite drugačije?
Odgovor skoro sto posto ispitanika je izostao.
Stariji imaju izgovor - prekasno je. Ako su ranije bili svesni toga da im je "krenulo naopako", mrzi ih da promene bilo šta (ko će da promeni tek tako stolicu koja mu se oblikovala prema pozadini).
ОдговориИзбришиMladjem naraštaju vreme izgleda kao statična kategorija sa mogućnošću dinamike kad god poželiš. Dok te stolica ne uzme pod svoje i veže lancem pomirenosti. Doduše, uvek ima batrgatora kojima godište ne smeta da se ritnu i istrgnu iz mekote svojih svesnih ili tudjih, nametnutih ali prihvaćenih odluka... u stvari iz položaja koji ih nepodnošljivo žulja i tera na pomak.
Samo ozbiljno ranjen čovek ima snage i volje nešto da menja. Ostali su ipak u pravu - i ne zaslužuju drugi život osim onog koji imaju.
Svako mora kad-tad potražiti u sebi čoveka.
ОдговориИзбришиNeko će tu naći samo ozbiljno ranjenog čoveka,
drugi istog tog jadnika, ali nasmrt preplašenog.
Kada odbaci ili makar na trenutak izignoriše strah, svaki čovek ce u sebi pronaci ozbiljno ranjenog čoveka.
Tog, ranjenog, koji je sposoban da nešto menja.
Ko se usudi pobediće strah.
Živeti sa starim ranama,
ili živeti sa onim na šta smo navikli a nikad oguglali - sa strahom -
oštro razdvaja žito od kukolja.
Neko se rodio kao žito.
Neko se rodio kao kukolj.
Do semena je.
Ako se neko i rodio kao kukolj, može izabrati da živi kao divan i koristan medonosni cvet.
Izbori su (bez obzira na vrstu) oduvek bili ključ prevrata, osim što je potpuno nepoznato kakav će ishod biti, i pored razuma, matematike, instinkta, istomišljenika, sapatnika, iskustva, saznanja, vere.
ОдговориИзбришиIzbor je nekada iluzija.
Izbor traži istraživanje "tržišta" i potencijala.
Izbor je sulud koliko i ispravan.
I izbori nisu ono što su nekad bili.
"Od izBora dva putića
vode na dve strane,
ne znam kojim pre bih stigla
do prave, sebe same".
Izbor je poslednja ljudska osobina.
ОдговориИзбришиPoslednja odbrana.
Ispod toga nema čoveka.
Kada se odrekne izbora čovek prestaje da bude čovek i postaje nečiji kusur.
Roba.
Zar nismo svi podeljeni u robu - kvalitet i škart :)?
ОдговориИзбришиMozda i jesmo, ali sopstvenim izborom.
ОдговориИзбришиCak je i onaj koji je prihvatio da bude roba to ucinio sopstvenim izborom.
To znaci da je zadrzao mogucnost da se vrati medju mislece ljude, medju one koji imaju moc i pravo da prave razlicite izbore,
pa i da se predomisle.
Da li ce tu moc iskoristiti ce ga odrediti kao coveka.