Postoje ljudi koji uvek teže cilju, uvek idu nizvodno,
lagano i sigurno se spuštaju do ušća i na kraju ulaze u beskrajno plavetnilo.
Ništa im nije teško, i kada odmaraju vreme radi za njih, nošeni strujom znaju
da ne mogu promašiti. Žive bez iznenađenja, bez uspona, padova, bez izguljenih
kolena i brade. Iako ne moraju, neki veslaju iz radoznalosti ili sporta, a neki
samo da bi bili brži od drugih, na istom putu nizvodno.
Postoje i oni koji svemu traže uzrok, smisao, izvor, i uvek veslaju nasuprot toka, uzvodno, teško i naporno. Odmaraju retko i kratko jer znaju da je odmor na rečnoj struji sigurno nazadovanje koje se teško nadoknađuje.
I kao što veslač u čamcu sedi i vesla leđima okrenut cilju, tako i oni mogu videti samo prošlost, ono od čega su otišli, ono što su napustili, ali ne mogu ni videti ni naslutiti svoj cilj. Izvor kome teže je tek arhetipska misao u umu, i izvor svih želja. Što je put teži - što je reka brža, znaju da se približavaju svom cilju, izvoru.
Mimoilaze se, često i sudaraju sa onima koji plove nizvodno i dozvoljavaju da ih struja nosi. Nekada su, eto tragedije, oni koji plove u suprotnom smeru najrođeniji, najbliži.
Ljudi su, iako naizgled isti, međusobno različiti i suprotstavljeni svetovi. Jedni idu uprkos vremenu, drugima je vreme saveznik. Jedni su poslušni i krotki, drugi su borci i revolucionari.
Svi za one druge misle da su u zabludi i žele da im pomognu. Otud sukobi. Jer, lako je čoveku oduzeti ono što ima, ali je teško, čak i nemoguće naterati čoveka da uzme ono što ne želi.
Postoje i oni koji svemu traže uzrok, smisao, izvor, i uvek veslaju nasuprot toka, uzvodno, teško i naporno. Odmaraju retko i kratko jer znaju da je odmor na rečnoj struji sigurno nazadovanje koje se teško nadoknađuje.
I kao što veslač u čamcu sedi i vesla leđima okrenut cilju, tako i oni mogu videti samo prošlost, ono od čega su otišli, ono što su napustili, ali ne mogu ni videti ni naslutiti svoj cilj. Izvor kome teže je tek arhetipska misao u umu, i izvor svih želja. Što je put teži - što je reka brža, znaju da se približavaju svom cilju, izvoru.
Mimoilaze se, često i sudaraju sa onima koji plove nizvodno i dozvoljavaju da ih struja nosi. Nekada su, eto tragedije, oni koji plove u suprotnom smeru najrođeniji, najbliži.
Ljudi su, iako naizgled isti, međusobno različiti i suprotstavljeni svetovi. Jedni idu uprkos vremenu, drugima je vreme saveznik. Jedni su poslušni i krotki, drugi su borci i revolucionari.
Svi za one druge misle da su u zabludi i žele da im pomognu. Otud sukobi. Jer, lako je čoveku oduzeti ono što ima, ali je teško, čak i nemoguće naterati čoveka da uzme ono što ne želi.
Dok je mlad, čovek se upinje protiv matice, vesla iz sve snage, žuri da se dokopa izvora što pre. To je sve što želi, o čemu sanja.
ОдговориИзбришиČudi se izmorenim licima koja promiču nizvodno, ogorčena, jadna,
jedva drže vesla.
Tek po neki udobno zavaljen, zadovoljnog, blentavog lica, posmatra sve oko sebe, zuri u nebo i pušta da ga voda nosi.
Nepomičan je samo onaj na obali, sedi na panju spokojno,
čeka da li će riba da zagrize, ne mari ako i neće.
A reka teče, sve zna i pamti. Njeno je vreme.
Ali, pamte i tvoji žuljevi i znoj, još kako, ako je od neke vajde. :)
Veslaj, samo veslaj, nizvodno ili uzvodno, svejedno,
ОдговориИзбришиili plutaj,
kako ti drago.
Naći ćemo se i onako svi na istom ušću.
Možda zagrliti, ako bude sreće?
U nebeskom plavetnilu?
ИзбришиZar nije bolje nešto ranije? ;)
Za nekog je nebesko plavetnilo carstvo nebesko, za mene je nebo moja zastava.
ОдговориИзбришиJedina dobra, prava, najbolja.
Hvala Hakimu. :-*
Stojimo pod istom zastavom, ona nas široko grli.
ОдговориИзбришиAko se zagrlimo i mi ćemo zagrliti zastavu.
Našu zastavu :-*
:) I bi tako. :-*
ОдговориИзбриши