Prevariš đavola, ukradeš mu ispred nosa,
a onda ti bog uzme.
Bez priznanice i računa.
Kaže: ne pripada tebi.
Pa ja sam za sebe ukrao,
skupi muda ukradi i ti sebi,
ako umeš.
A meni vrati moje.
To sam ja đavlu za sebe uzeo.
Ali neka. Umem ja još. I ne plašim se. Otići ću, ukrašću
ponovo.
Izneću pakao napolje.
Ako se ne vratim, ti me nemoj tražiti.
Kada izbacim dovoljno,
izbaciću i đavola, nek se pred tobom pravi važan.
Tada ću biti na svom.
Biće dva raja,
a ljudi će sami birati u koji će.
Ja im ništa neću uzimati.
Nemoj ni ti.
Pošteno.
Lep san.
ОдговориИзбришиAli, znaš i sam da đavola još niko nije prevario, a ni sa bogom nema nagodbe.
Dopušteno ti je da živiš i trpiš, šta bi još hteo?
Ako ti se ne sviđa, njači, bar ne moraš da ćutiš.
Jedini raj koji poznaješ je onaj između mozga i srca, samo tvoj.
U njega pokušavam da se uguram nekako i ja, ako može? :)
I ja, i ja, ako ima još malo mesta? :)
ИзбришиIzmedju mozga i srca mnogo sta nedostaje. Mozda ste to bas vi?
ОдговориИзбришиNe pitaj, nego otvaraj i puštaj, vidi koliki se red otegao? :)
Избриши