субота, 22. фебруар 2020.

Sagradiću šajku od suvoga kedra

Skratio se dan, senki nema više,
spojili se oblaci, zahladnele kiše.
Otišle su ptice, i nada sa njima,
zaspali su hrastovi i čeka se zima.
Skratila se reč, dato obećanje,
nestali osmesi, mir, pokajanje.
San voli jesen, bujice i kiše,
jesen voli vetar, al nas nema više.
Sanjamo rođenje, leto, tople kiše,
a tlo se nad nama natapa i diše.
Semenke čekaju svaka u svoj sat
da izvire iz zemlje, promole vrat,
da pokažu svetu života snagu
prekriju sobom ovu zemlju dragu.
Disaću kroz ružu sve dok traje zima,
Voleću u mislima šta u njima ima.
Kad ruža procveta to ću biti ja,
uberi me i nosi moja dragana.
Kad otpadnu latice, otpašće kad tad,
donesi me kući u moj rodni grad.
Zasadi i gledaj cvet koji raste,
cvet koji voli i tebe i laste.
Posmatraj ih tiho kako gnezdo prave
tu iznad cveta, iznad moje glave.
A kad jesen dođe i kad laste odu
nemoj mi više dolivati vodu.
Napravi od mene šnalu oko repa
a ja ću uživati kolko si lepa.
Čuvaj me na stolu kad spavaš noću
čuvaću ti sne, razbiti samoću.
Raduj se drugom zabranjenom voću
i neka te voli, ja tako hoću.
To je moja snaga, sila cveta, moć.
Želim ti toplu mirnu laku noć.




7 коментара:

  1. Marianne de votre jeunesse22. фебруар 2020. 14:15

    Neka plovi šajka od suvoga kedra
    niz reku i vreme sve do okeana
    A kad se usidri u nebeska njedra
    čekaće te tamo tvoja marijana.

    ОдговориИзбриши
  2. Daj muziku hakime, pa mogu odma da mrem

    ОдговориИзбриши
  3. Elegija dušu hrani, al srce ubija :-*

    ОдговориИзбриши
  4. Tiiii...
    sijaš u mojim mislima
    kao čarobna svetlost polarna
    iznad blještavih glečera
    magična i nestvarna
    moćna i nedokučiva :)

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. A zašto mi se prikazuješ
      u ovom svetu sumornom
      bez tebe nepodnošljivom
      kada si neuhvatljiva
      svetlosti moja varljiva

      Zauvek u mojim mislima. :-*

      Избриши
  5. Duet ti i Cane da rasplače i bogove.

    ОдговориИзбриши