Veseo. Zanimljiv. Inteligentan sagovornik, skoro drug.
U drustvu proziva i biva prozivan, sve u duhu ravnopravnosti i druzenja.
Jer se moze se druziti samo sa ravnopravnima.
Cita smisao napisanog, ne obracajuci paznju na detalje.
Tako i pise. Lezerno, zanimljivo, prijateljski.
Prijatan i pozitivan.
Neko "odozgo" ga primeti.
Tada dobija poziv da postane vlast.
Da zaduzi pendrek. Obuce uniformu.
Ucinjena mu je cast. Pohvaljen je od autoriteta. Osecaj je dobar.
Priznanje, to je ono sto je nedostajalo.
On je jedan od hiljadu.
Ponovo je u istom drustvu.
Manje prica nego ranije, uglavnom oprezno i sa merom.
Radije slusa.
I tek tada, u uniformi, sa pendrekom u ruci, potpuno zgrozen i iznenadjen, pocinje da primecuje da je gomila, ciji je do juce bio deo,
glasna, bezobrazna, drska.
Krse pravila, uglavnom namerno.
A namera im je da njemu pokvare polozaj, status, izguzvaju besprekornu uniformu.
Vadi pendrek i bije. Udarenima ponavlja kako u tome ne uziva, nego bije zato sto mora.
I to samo kad mora.
Zato sto tako mora.
Kako se, posle dobrovoljnog uzimanja pendreka i uniforme,
sto samo po sebi nije nikakva promena licnosti,
dospeva u bezizlazno psiholosko stanje "moram"?
Da li ce svako predati svoj integritet za pohvalu i uniformu,
ili samo onaj ko ga nije ni imao?
Kazu da odelo ne cini coveka.
A uniforma?
U drustvu proziva i biva prozivan, sve u duhu ravnopravnosti i druzenja.
Jer se moze se druziti samo sa ravnopravnima.
Cita smisao napisanog, ne obracajuci paznju na detalje.
Tako i pise. Lezerno, zanimljivo, prijateljski.
Prijatan i pozitivan.
Neko "odozgo" ga primeti.
Tada dobija poziv da postane vlast.
Da zaduzi pendrek. Obuce uniformu.
Ucinjena mu je cast. Pohvaljen je od autoriteta. Osecaj je dobar.
Priznanje, to je ono sto je nedostajalo.
On je jedan od hiljadu.
Ponovo je u istom drustvu.
Manje prica nego ranije, uglavnom oprezno i sa merom.
Radije slusa.
I tek tada, u uniformi, sa pendrekom u ruci, potpuno zgrozen i iznenadjen, pocinje da primecuje da je gomila, ciji je do juce bio deo,
glasna, bezobrazna, drska.
Krse pravila, uglavnom namerno.
A namera im je da njemu pokvare polozaj, status, izguzvaju besprekornu uniformu.
Vadi pendrek i bije. Udarenima ponavlja kako u tome ne uziva, nego bije zato sto mora.
I to samo kad mora.
Zato sto tako mora.
Kako se, posle dobrovoljnog uzimanja pendreka i uniforme,
sto samo po sebi nije nikakva promena licnosti,
dospeva u bezizlazno psiholosko stanje "moram"?
Da li ce svako predati svoj integritet za pohvalu i uniformu,
ili samo onaj ko ga nije ni imao?
Kazu da odelo ne cini coveka.
A uniforma?
Plemenit čovek uzima uvek samo dobar alat, nikad pendrek,
ОдговориИзбришиpendrek nije alat već oružje u rukama nasilnika.
I zna da svaka uniforma pretvori lako čoveka u nečoveka,
životno pravilo, bez izuzetka.
Između svih sjajnih uniformi izabraće svoje dronjke.
Nijedna uniforma nije po mojoj meri.
ОдговориИзбришиNajbolje se osećam kada sam gola i bosa ;)
Kao istina? :)
ИзбришиOdkud ti to?
ИзбришиIstina se oblači slojevito, sa maskom za svaku priliku. :)
Najbolje se osećaju i svi koji su bliski, svi koji te volimo. :-*
Избриши"Ljubi bližnjeg svog" , a najviše onog najbližeg -
Избришиmoja omiljena božja zapovest. :-*
Istina je često sakrivena. Kada korisnost postane važnija od istine tada imamo posla sa dekadentnim društvom.
ОдговориИзбришиKada istinu zameni ljubav, tada nam veća istina nije potrebna. Ljubav je veća od svake istine :-*
Ljubav je toliko moćna da može da zaslepi i istinu i pravdu
Избришиi u tome jeste njena veličina, ali i najveća slabost.
Kada ljudima obuces uniformu, oni se ponasaju razlicito od uobicajenog.
ОдговориИзбришиUniforma obicno izvlaci na povrsinu zastitnika.
Kada neko umesto uniforme dobije pendrek, osecace se lose ako ga ne upotrebi.
Zna da ce upotrebom razvuci bodljikavu zicu izmedju sebe i "obicnih".
Onaj sto im je pendrek dao, ima velika ocekivanja.
A niko nije doveka vlast, valja se nekad vratiti u stado.
Odelo prvo obavezuje, a zatim neizbezno menja coveka.