Nemoj se sklanjati, vidim ja kroz tebe. I ptice u krosnji, i pun Mesec, i tecno staklo Dunava...
Ptice ce otici svojim putem, Mesec se vec smeje mojim mislima. Samo ce Dunav sigurno i tiho krenuti ka Suncu. Treba otici, ugledati se na starije. Bitno je ici dalje. Dunavu je lako, on ima korito do Sunca, i gde god krenuo, bice u svom. Svaki metar puta je neko za njega izdubio, utabao. Sve sekire koje su se nasle na putu je pretvorio u olovke, i pise po dnu. Kada jednom nestane, ili odluci da krene drugim putem, citacemo sa dna sve one reci koje smo nekada izgovorili. Imacemo napad cutanja, cutacemo u sebi.
Nemoj se pomerati.
Imam osecaj da sam nesto izgubio, ali ne znam sta. Mozda je to bilo u snu. Mesec cuva strazu snovima. Nije istina da ne pricamo, mi samo zajedno cutimo. Prica zatamnjuje vid, cutanje ne stvara senku.
Ostani tu.
Poslao sam poruku. Obrisao sam sve napisano, i ostavio smajlija. On ce umeti da prenese sve sto je procitao. Java ne ostavlja tragove kao san, kao sto dan nezapazeno i u zurbi prodje, i tek potom noc ponudi neke svoje razloge. I te razloge koje smisli noc, ne mogu preneti u dan. Jednostavno ne pripadaju tamo, nemaju senku.
Ostani.
Nacrtao sam sunce na zgradi. Sada svi znaju da ga imam. Iz zvucnika bas blokauta: "ispred tebe gola stena ali tvoje senke nema, sve je jasno kao dan a dan je umoran i prazan", i pitam se kako zna.
Na polici nedostaje nekoliko knjiga i Gutieres je pao na bibliju. Nekada su postojali rucni mlinovi za kafu; pitao sam se gde su nestali, a sada mislim da su nas progutali, a mi ih jednako uporno i tesko vrtimo. Zbog toplog mirisa koga se secamo.
Ne idi.
Svako ubija samo ono sto voli. Dug je put dok covek shvati da voli sebe. U dobro ne diram, jer ce prestati da bude dobro. Zato se za zlo hvatam. Necujno pucaju baloni, nista ne ostaje dugo zarobljeno, osim nenapisanih pisama. Prosao sam pored prosjaka, zastao, a zatim se vratio i spustio novac u posudu. Nisam zeleo da mi se zahvaljuje, reci samo kvare dobrotu. Koliko sam ostavio? Sta sam pokusao da kupim? Ne zelim da priznam.
Ti si moja senka.
Ptice ce otici svojim putem, Mesec se vec smeje mojim mislima. Samo ce Dunav sigurno i tiho krenuti ka Suncu. Treba otici, ugledati se na starije. Bitno je ici dalje. Dunavu je lako, on ima korito do Sunca, i gde god krenuo, bice u svom. Svaki metar puta je neko za njega izdubio, utabao. Sve sekire koje su se nasle na putu je pretvorio u olovke, i pise po dnu. Kada jednom nestane, ili odluci da krene drugim putem, citacemo sa dna sve one reci koje smo nekada izgovorili. Imacemo napad cutanja, cutacemo u sebi.
Nemoj se pomerati.
Imam osecaj da sam nesto izgubio, ali ne znam sta. Mozda je to bilo u snu. Mesec cuva strazu snovima. Nije istina da ne pricamo, mi samo zajedno cutimo. Prica zatamnjuje vid, cutanje ne stvara senku.
Ostani tu.
Poslao sam poruku. Obrisao sam sve napisano, i ostavio smajlija. On ce umeti da prenese sve sto je procitao. Java ne ostavlja tragove kao san, kao sto dan nezapazeno i u zurbi prodje, i tek potom noc ponudi neke svoje razloge. I te razloge koje smisli noc, ne mogu preneti u dan. Jednostavno ne pripadaju tamo, nemaju senku.
Ostani.
Nacrtao sam sunce na zgradi. Sada svi znaju da ga imam. Iz zvucnika bas blokauta: "ispred tebe gola stena ali tvoje senke nema, sve je jasno kao dan a dan je umoran i prazan", i pitam se kako zna.
Na polici nedostaje nekoliko knjiga i Gutieres je pao na bibliju. Nekada su postojali rucni mlinovi za kafu; pitao sam se gde su nestali, a sada mislim da su nas progutali, a mi ih jednako uporno i tesko vrtimo. Zbog toplog mirisa koga se secamo.
Ne idi.
Svako ubija samo ono sto voli. Dug je put dok covek shvati da voli sebe. U dobro ne diram, jer ce prestati da bude dobro. Zato se za zlo hvatam. Necujno pucaju baloni, nista ne ostaje dugo zarobljeno, osim nenapisanih pisama. Prosao sam pored prosjaka, zastao, a zatim se vratio i spustio novac u posudu. Nisam zeleo da mi se zahvaljuje, reci samo kvare dobrotu. Koliko sam ostavio? Sta sam pokusao da kupim? Ne zelim da priznam.
Ti si moja senka.
Nikuda ja ne idem, ne bez tebe, tvoja sam senka.
ОдговориИзбришиBiću uvek tu, ne brini, čak i kada bi hteo da me se rešiš, da mi okreneš leđa, pratiću te.
A s kim bi onda razgovarao, tako usamljen?
Samo ja mogu da razumem te tvoje zbrkane misli.
Znam odakle dolaze, tvoji napadi ćutanja govore više od bujice reči.
Mnogo toga si izgubio, ali si mnogo više dobio, ja ne zaboravljam lako kao ti.
Nesrećna sam i očajavam zajedno sa tobom, ćutim, ali znam i da skačem i pevam od radosti.
Videla sam kako crtaš sunce na zidu, onako kao što crtaju deca, zrači i osmehuje se.
Sunce je najlepši smajli, crtaj ga na svakom praznom zidu, obraduj makar slučajnog prolaznika.
I mene.
Sva tvoja nenapisana pisma čuvam, a i ona napisana a neposlata, odneo je Dunav i jednom će ipak stići kome treba.
I slušam sa tobom ovu pesmu...
"Tako je malo vremena...tako je malo vremena" ...
Ko ne bi poželeo da kupi vreme?
I ljubav.
Ali možeš darivati sve prosjake na svetu, ali nećeš isprositi još malo vremena i ljubavi za sebe.
Stari mlinovi za kafu čame negde po tavanima i polako i nečujno melju vreme koje nam je preostalo.
Samo oni znaju koliko?
Bojiš se i strahuješ?
A ja jedino strahujem da ne izgubim
tebe.:)
Tvoje misli nisu zbrkane, samo mnoge nisi sustigao, izmaknu ti, izgovariš samo neke njihove ogranke i okrajke, a često izostaviš najvažnije, možda namerno ?
ОдговориИзбришиAli na neki čudan način razumem šta si hteo da kažeš.
Razumem i ono što nisi nikada izrekao.
I znam i ono što nećeš nikada reći .
Najbolnije i najvrednije se uvek odćuti.
Lepo je ćutati zajedno.
Još lepše je zajedno sanjati.
Najlepši, ali i najopasniji snovi, ostaju da žive tajno u nama.
Taj osećaj da si nešto izgubio, potseća te da su još uvek tu.
A na tom dugom putu najzad si pronašao sebe?
Onda sve te maratonske trke nisu bile uzalud?
Gonio si sam sebe kao sam đavo, jedva sam te sustizala, ili si me nemilice terao ispred sebe i gazio po petama.
Nikada nisam razumela, zašto ?
Ipak, ja sam samo tvoja senka i ništa ne zavisi od mene.
A izgleda - ni od tebe? :)
Stalno se pitam...
ОдговориИзбришиKo je čija senka - ja njena, ili ona moja?
Baš lepo, nisi ni primetio kada ste postali jedno. :)
ИзбришиNišta gore nego kada ti senke prošlosti usednu na dušu i naprave od tebe senku od čoveka.
ОдговориИзбришиGadna kazna, ali ako je tako, već si je odslužio.
Избришиoće neko da mi kaže o čemu se ovde radi
ОдговориИзбришиSan i pesma se ne daju prepričati.
ИзбришиNi razgovor sa svojom senkom.
Избришиel ima ovde neko normalan da normalno objasni
ОдговориИзбришиIma jedan, al nije ovde, retko svraća. :)
Избришиeeeeeeeeeee jadni vi nemate su kim nego sa senkom
ИзбришиA ti, kako ti?
Избришиsa rakiju i muzikanti
ОдговориИзбриши