Ono što nam nedostaje

U svakom vremenu muzika je pevala o onome sto ljudima nedostaje.

Kada ih je hriscanstvo odvojilo od prirode, narodi Arkone su pevali o Suncu, Rasu, Svarogu i Ibru.
Porazeni od Turaka guslali su junacke pesme.
Izlasku iz mraka prethodila je renesansna muzika.
Obljutavelu plitku renesansu je zamenio duboki barok.
Bluz, muzika crnih robova, peva o slobodi.
Najgori ratovi stvorili su rok muziku. Hipi.
Nedostatak bliskosti je izvukao na povrsinu soul.
U letargicnom drustvu pop telesopa pojavio se pank. Bunt.
U vreme bezlicne tehnologije publika se okrenula emotivnim, ali turbo narodnjacima.
Dok je civilizacija negirala lepotu, pojavila se pop muzika.
Kada je pop oblepio i ubalavio svet posterima, prekrecio ga je tehno.
I tu se, otprilike, zavrsava globalna istorija muzike.
Prekrecene zidove prekrivaju grafiti i plakati.
Danasnji nedostatak dobrote ne stvara nikakvu muziku, samo slogane i bilborde.
Plakati su svi jednaki. Lazljivi nosevi izmedju naocara.
I slogani su postali jednaki: "ne morate vise razmisljati, mi cemo to uciniti umesto vas".
Tako su ljudi zaboravili da pevaju.