Odavno je pala noc. Ulazak u grad je trajao pola sata, iako nije bilo uobicajene saobracajne guzve. Grad je ogroman, pomislio sam. A onda se setio statistike, i broja 90% onih koji zive u gradovima.
Sa obe strane puta svetlele su zgrade kao lego kockice. Iza svakog od milion prozora je neko ko odlucno, energicno i sa pravom zahteva, trazi, insistira i uslovljava. Zasto? Zato sto moze. Zato sto gotovo bezuslovno dobija.
Svako unutra, u toj svetlecoj kockici, ima svetlo, toplu i hladnu vodu, dovoljno hrane, pornice i serije, rijalitije i vesti, sveze okrecenu zgradu, popravljen interfon, dnevno opran trotoar i odrzavan travnjak. Picu i pivo.
Milioni ljudi iza tih staklenih kockica neumereno trosi. Pusta vodu i seta pse.
Iluziju da stvaraju im daju slicni: ja tebi popravim peglu a ti meni namestis frizuru. Radili jesu, ali nista nisu stvorili. Beskorisni potrosaci. Paraziti.
Civilizacija je pretvorila potencijalno casne ljude u potrosace.
Oni vise i ne veruju da su ljudi. Sve sto su u zivotu stvorili otislo je kroz wc solju.
Te milione neradnika, nekorisnih jedinki, potrosaca za kojima placu hektari neobradjene i zapustene dedovine, neko mora da hrani, leci i placa za nerad. Nekada su ih seljaci nosili na ledjima, ali su se i oni preselili u grad. Sada jedu pare koje ce uskoro njihova deca i unuci morati da odrade. Zato decu ne uce istini, da ne bi postali bolji, da ne bi otisli.
Da ne bi, na kraju, priznali da im je zivot prosao u gledanju kroz televizor i prozor, u neradu i nesvesti.
Sa obe strane puta svetlele su zgrade kao lego kockice. Iza svakog od milion prozora je neko ko odlucno, energicno i sa pravom zahteva, trazi, insistira i uslovljava. Zasto? Zato sto moze. Zato sto gotovo bezuslovno dobija.
Svako unutra, u toj svetlecoj kockici, ima svetlo, toplu i hladnu vodu, dovoljno hrane, pornice i serije, rijalitije i vesti, sveze okrecenu zgradu, popravljen interfon, dnevno opran trotoar i odrzavan travnjak. Picu i pivo.
Milioni ljudi iza tih staklenih kockica neumereno trosi. Pusta vodu i seta pse.
Iluziju da stvaraju im daju slicni: ja tebi popravim peglu a ti meni namestis frizuru. Radili jesu, ali nista nisu stvorili. Beskorisni potrosaci. Paraziti.
Civilizacija je pretvorila potencijalno casne ljude u potrosace.
Oni vise i ne veruju da su ljudi. Sve sto su u zivotu stvorili otislo je kroz wc solju.
Te milione neradnika, nekorisnih jedinki, potrosaca za kojima placu hektari neobradjene i zapustene dedovine, neko mora da hrani, leci i placa za nerad. Nekada su ih seljaci nosili na ledjima, ali su se i oni preselili u grad. Sada jedu pare koje ce uskoro njihova deca i unuci morati da odrade. Zato decu ne uce istini, da ne bi postali bolji, da ne bi otisli.
Da ne bi, na kraju, priznali da im je zivot prosao u gledanju kroz televizor i prozor, u neradu i nesvesti.
Dok gledam u te osvetljene prozore, kroz um mi prolaze scene iz filma Kocka.
ОдговориИзбришиDok gledam iz svoje kocke.
I pitam se da li sam, zakljucavajuci iznutra, sve njih zakljucao spolja.
U svakoj kocki, iza svakog prozora, jadno i orvelovski usamljeno bice prizeljkuje srecu.
Ne moze coveku nedostajati ono sto nikada nije imao. Zato prizeljkuju auto, novac, jeftin seks nemajuci pojma da je besplatan bolji.
Jedini put do srece je koristan rad. Covek koji stvara oseca se korisnim i srecnim.
Sve ljudske aktivnosti se svode na umanjivanje osecaja licne bezvrednosti.
Uvek me je zabavljalo da zamišljam ko živi iza tih prozora, kakav mu je život?
ИзбришиMogla sam da sastavim čitavu priču samo na osnovu
zavesa, osvetlenja, cveća na terasi,ili prostrtog veša...
Nekada mi se činilo da je svako od njih srećniji od mene u toj svojoj kocki.
Sada znam da nije.
Bilo je dovoljno da otključam i izađem napolje.
Samo, prvo sam morala da otključam onu kocku u mojoj glavi.
I Gomora je ostala iza mene. :)
Ljudi su u kutijama samo nocivali. Danju bi stvarali, gradili sve sto bogovi nisu umeli sami.
ОдговориИзбришиOnda je, nekako, ukinuta potreba za stvaranjem. Ljudi su se navikli da u kockama provode zivote.
Zarobljeni kao pilad na farmama.
I sve više su usamljeni.
ИзбришиUmesto prijatelja drže kućne ljubimce.
Da nije pasa koje moraju izvoditi u šetnju, ne bi iz te svoje kocke ni izlazili.
A kad ih vidiš kako se natežu preko povoca, ne znaš ko je jadniji.
Samo što pas diže nogu gde hoće :)
Pogledaj koliko prozora. Svi trose, a niko ne stvara.
ОдговориИзбришиTo mora imati kraj.
Kako ce kraj izgledati?
Kud nađe taj naslov?
ИзбришиSamo da kraj ne bude kao u onim starim knjigama.
Hteo sam da stavim Kocka, po filmu. Mozda zato sto je horor, surov i lican, sam promenio.
ИзбришиKakav ce biti kraj? Bilo bi interesantno pokrenuti kladionicu, mnoge bi pokrenula na razmisljanje, a poneko bi se i probudio.
Niko od nas neće dočekati kraj.
ИзбришиAli svi odavno posmatramo propast, koja se odigrava tu, pred našim očima.
Nadamo se da čovek nije toliko bezuman, da će se osvestiti i nešto preduzeti.
Ali sve što preduzima, ostaje samo na rečima.
Gomore su se odavno razmnožile i raširile po celom svetu, ne daju se zaustaviti.
Kao džinovske alave aždaje, ne samo da bljuju vatru jedne na druge, nego prete da progutaju sve oko sebe i unište svet.
Možda će kraj biti kao onaj u starim zapisima?
Možda je to uslov za neki novi početak?
Zatvoriti sve kladionice, za početak.
ИзбришиKladioničare osuditi na društveno koristan rad, na neodređeno vreme.
I sam znaš kako će Gomora završiti.
Da ne znaš, ne bi odabrao taj naslov.
Nema kraja.
ОдговориИзбришиIma zivota.
Iza tih osvetljenih prozora žive potrošači, da, ali i proizvodžači, ljudi koji rade.
ОдговориИзбришиBez proizvodžača ne bi bilo ni potrošača.
A ništa nije besplatno.
Da bi nešto dobio, moraš nešto zauzvrat dati, takva su pravila igre.
Novac, svoj rad, ili samoga sebe.
I tako si postao i gazda i roba i rob, istovremeno.
Nije svaki rad kreativan i ne može to biti.
Ali svaki rad, bilo kakav,pa i onaj jednoličan,besmislen, daje čoveku osećaj da doprinosi i da vredi.
Samo za parazite to ne važi.
Paraziti su pronašli način da žive na tuđ račun besramno i lagodno.
Da li je u pitanju višak inteligencije ili manjak morala?
Parazit je lenj i amoralan psihopata.
ИзбришиI pametniji je od svog domaćina.
Zato ga uvek nadmudri i bezobzirno i lako iskorišćava.
Parazit je jedini proizvod drustva.
ИзбришиSve drugo su nusproizvodi.
U ovakvom društvu jedino je parazit uspešan i brzo napreduje.
ИзбришиI sve više se razmnožava.
Svi ostali su na izdisaju. :)
Logicno je da vera mora da ogranicava slobodu.
ИзбришиAli bez vere ne bi osecali slobodu.
Menjam dve vere za jednu ljubav.
Nudim i slobodu pride.
Kupujem.
ИзбришиA veru ću da dupliram i uložim u svetlu budućnost :)
E jbga, vec prodato :)
ИзбришиNe menjam, ne kupujem, ne prodajem.
ИзбришиNe trgujem.
Uzimaj koliko ti treba i nosi *)
El to neka rasprodaja, Hakime?
ИзбришиSamo da se ove ne počupaju. :)
Hahahahaha :)
ИзбришиProlaznice :*
Svi ti begunci od zemlje, sada nagurani po pretrpanim, zakrčenim i zagušljivim gradovima, često pate od teskobe i boluju od neimenovanih bolesti.
ОдговориИзбришиAli se ne vraćaju u zavičaj, nipošto.
U Gomori nalaze sve što im duša ište.
I u Sodomi. :)
Begunci od zemlje je pravi izraz.
ИзбришиMoze li se pobeci od zemlje na neko lepse mesto,
Ili samo u Gomoru?
Ulaznica se placa dusom
Ne postoji lepše mesto od zemlje.
ИзбришиOni koji su to već shvatili, vraćaju se.
Još su retki, ali ih ima i biće ih sve više.
A ako po danu pogledaš sva ta lica koja se tiskaju ulicama, shvatićeš da je naš najveći grad samo naše najveće selo.
ИзбришиI dok se penješ stepenicama nekog solitera, iznad mnogih vrata videćeš obešen ivanjdanski venac, sa obaveznom glavicom belog luka...ili ukucanu potkovicu na dovratak.
I odmah ćeš znati ko slavu slavi, a ko ide na prvomajski uranak sa crvenim barjakom.
Ali svi oni za vikend, slavu i Božić odlaze kod babe i dede na selo.
Tada grad ostaje građanima - skoro pust.
A niko od njih nije više ostao isti.
Svi su morali da plate ulaznicu za Gomoru.
I platili su je svojom dušom, olako, kao što i sve drugo plaćaju - na poček.
Da, Hakime. :)