Zamislite da danas jedete jučerašnji, bajat hleb. Da se ne baci.
Ovaj što ste danas kupili, hrskav i mirisan, ješćete tek sutra.
I tako ćete svakog dana imati jučerašnji bajat hleb.
Jednom treba preseći,napraviti žrtvu, baciti jučerašnji i jesti današnji. Kada se jednom preseče i napravi žrtva, sutra neće biti bajatog hleba. Samo svežeg. Tada će se sve promeniti.
Da li ce to biti gubitak ili dobitak, zavisi od karaktera.
Ovaj što ste danas kupili, hrskav i mirisan, ješćete tek sutra.
I tako ćete svakog dana imati jučerašnji bajat hleb.
Jednom treba preseći,napraviti žrtvu, baciti jučerašnji i jesti današnji. Kada se jednom preseče i napravi žrtva, sutra neće biti bajatog hleba. Samo svežeg. Tada će se sve promeniti.
Da li ce to biti gubitak ili dobitak, zavisi od karaktera.
Ko još nije poželeo promenu, bilo kakvu?
ОдговориИзбришиVećina bi poželela da promeni svoj život, ali ...
Čak i oni "uspešni", oni koji imaju sve.
I njima uvek nešto nedostaje - hteli bi još više, ili nešto sasvim drugo, novo.
Ili baš iako imaju sve, onda pate od dosade, zevaju.
Nemaju više želja, čeznu za promenom bilo kakvom, makar i nagore.
A oni koji nemaju ništa, zavide onima koji imaju sve.
Kolotečina ubija.
Jedino ljudi koji imaju mašte ne pate od dosade i nije im potrebna promena.
I svakoga dana jedu svež mirisan i hrskav hleb.
Svi ostali tapkaju u mestu i kukaju kako je ovaj život surov i nepravedan.
Ali za stvarnu promenu potrebna je hrabrost i to velika.
Nikad se ne zna da li će ti doneti dobitak ili gubitak.Da ostaviš ovaj svoj život iza sebe, da promeniš način razmišljanja i postaneš neko drugi, nov ?
Ne, to je suviše.
Najveća promena na koju se usuđuješ, i to posle dugog oklevanja je -
da promeniš frizuru.
I jako paziš da bude u "trendu.
Pa ko ti je onda kriv?
Jedi taj buđav hleb i jezik za zube.
Kad jedno određeno stanje počne da vas muči, da postaje neizdržljivo, nemojte stajati u mestu, jer bolje neće biti, još manje pomišljajte na bežanje natrag, jer se od toga pobeći ne može. Da biste se spasli, idite napred, terajte do vrhunca, do apsurda. Idite do kraja dok ne dotaknete dno, dok vam se ne ogadi. U tome je lek. Preterati, znači isplivati na površinu, osloboditi se.
ОдговориИзбришиTo važi za sve: za rad, za nerad, za poročne navike kojih se stidite a kojima robujete, za život čula, za muku duha.
Ivo Andric
Svako ko je nekad upao u vir, a izvukao se, reći će ti da je to
ОдговориИзбришиistina.
Ali šta je sa onima koji se nisu vratili, samo su u viru nestali?
Kakva bi bila njihova priča?
Rodjenje-skola-brak-deca-penzija-smrt.
ОдговориИзбришиZvuci kao gotova presuda.
Da li nas isti vir guta vec hiljadama godina?
Da li silazak sa tog puta vodi u propast ili slobodu?
Postoji li propast koja je gora od izrecene smrtne presude?
Da li je sloboda ta strasna opasnost koja ceka svakoga ko odbije presudu?
Ai to nije smrtna presuda.
ОдговориИзбришиTo je zadatak koji ti daje Život - da se rodiš, da učiš, da stvaraš, da voliš, da rađaš potomstvo, da posle toga uživaš u onom što si stvorio i na kraju da mirno odeš.
I to nije smrtna presuda.
To nije nikakva presuda, to je život.
A uvek možeš da biraš.
Izabrao si slobodu?
Divan izbor, ako si dovoljno snažan da se ne plašiš usamljenosti.
Izabrao si slobodu?
Ne, nisi izabrao slobodu, nisi se usudio.
ОдговориИзбришиDrugi su izabrali umesto tebe.
Išao si tim putem kojim svi idu.
I sada ti tvoj život liči na kaznu ?
Čekaš pogubljenje.
A zašto zaboravljaš da uračunaš sve ono što si na tom putu dobio?
Аутор је уклонио коментар.
ОдговориИзбришиMošmisliti...
ОдговориИзбришиGovori srpski da te ceo svet razume, Datosamja...
Ne znaš srpski?
..
Аутор је уклонио коментар.
ОдговориИзбришиRetki su, ili makar beznacajni, pesnici koji nisu promisljali o slobodi.
ОдговориИзбришиIpak, malo ko se usudio da imenuje slobodu.
Svi su nagovestavali, okolisali, sumnjali, naslucivali...
Dzoni je rekao nesto sto bi postidelo najvece.
Postidelo, zato sto niko pre njega nije jasno i nedvosmisleno rekao:
Sloboda je zena.
Sloboda nije božje sjeme pa da ti ga neko da
sloboda nije zahvalnica pročitana abecednim redom
sloboda nije krilatica reklamnog panoa
konstruktivna kritika postojećeg stanja
sloboda je žena
uzmi je
sloboda nije podmetanje ideološki zakržljale forme
sloboda nije pometanje ideološki bilo kakve norme
sloboda nije jednostavan domaći zadatak
ona je svijest o skladu nesklada nesavršenih ljudi
sloboda te čeka
uzmi je
datumi
sjećanja
kontrola lupa vratima
regularna predstava
ko ne pamti iznova proživljava
sloboda nije mizantropski odbačeno kukavičje jaje
sloboda nije uzajamno milovanje idiotskih glava
sloboda nije referada staničnih šetača
ona je svijest o skladu nesklada nesavršenih ljudi
sloboda je žena
uzmi je
Sada, kada (ako!) smo to shvatili, sledi akcija.
ОдговориИзбришиBudi slobodan.
Budi ziv.
To je sve sto je potrebno.
:)
Covek nije svoje zanimanje.
ОдговориИзбришиCovek nije svoje ime.
Covek nije nista sto poseduje.
Covek je skup sopstvenih izbora.
Ako njegove izbore pravi strah,
ako izbore pravi vera,
ako izbore pravi ljubav,
to ce biti razliciti izbori.
Kako odabrati pravi?
Svaki izbor trazi odgovornost.
Odgovornost koju mozemo da ponesemo je nas izbor.
Nekome je lagan koren, nekome su lagana krila.
ОдговориИзбришиDa li smo slobodni da izbor pravimo mi, ili smo sa gotovim izborom rodjeni?
Da, dobar je taj Džoni i lepo zvuči naročito kad se peva - ..."sloboda je žena...uzmi je..."
ОдговориИзбришиAli ko je još uspeo da uzme svoju slobodu?
Morao bi se odreći svega - svih svojih želja, težnji, pripadnosti, posedovanja, osećanja...
Ostao bi sam sa sobom, kao kameni stub usred pustinje.
Put do zadovoljstva i mira, možda i sreće, nije put u slobodu.
Put u ropstvo, ali koje si sam izabrao, s ljubavlju, to je tvoj put.
Dobro je što se rađamo sa ucrtanim programom koji ispunjavamo kroz život.
Nema dvoumljenja.
Živi, ispunjavaj i budi zadovoljan.
Ne gubi vreme.
Poneko se odvaži da zanemari taj program i napravi svoj sopstveni .
Na kraju - niko nije zadovoljan.
Svi bi nešto drugo - svi bi promenu.
Problem je što u životu ne postoji drugo poluvreme.
I ... ko je taj Džoni?
Bice da istu stvar razlicito nazivamo: neko kaze sloboda, neko zivot.
ОдговориИзбришиDakle: ne filozofiraj, trci!
I pravo u zivot, nikako postrance ili pognuto, nego pravo.
Puna pluca i korak napred. I tako sve dok bude puta, pluca i koraka.
Ako nesto od toga i zafali, nema osvrtanja.
Put mora biti predjen. Put je cilj.
Ne korak. Put. Zivot je put a ne tvrdjava.
Kada ti nešto nije jasno, bolje je da pitaš trkača nego filozofa.
ОдговориИзбришиTrkač tačno zna o čemu govori.
I u pravu je.
Filozof samo podmeće nogu i sapliće.
A evo ga, već filozof dobacuje - sloboda i život nije isto.
ОдговориИзбришиSloboda je mogućnost izbora.
Koliko teksta.
ОдговориИзбришиJa sam odabrala, za sebe. Iz ljubavi.
Odgovornost znaci biti svestan i neuspeha, a raditi na uspehu. Uporno.
Ima vise izgleda reci, strah me je, nego reci ne.
Uz malo, sasvim malo truda i dobre volje,
ОдговориИзбришиmoguce je sve lose stvari, teske misli i secanja, poslati u proslost.
Ne tako sto cemo njih tesko premestati,
ne.
Oni ce sami postati proslost kada pocnemo da ih ignorisemo.
Nikada zaista nece nestati, pratice nas,
ali nam vise nece stajati na putu.
Mrva strpljenja, i sve lose moze postati proslost.
Poci napred, bez osvrtanja. Proslost ce ostati iza.
Аутор је уклонио коментар.
ОдговориИзбришиАутор је уклонио коментар.
ОдговориИзбришиVerujem. Nemam drugaciji izbor, mozda i ne zelim.
ОдговориИзбришиАутор је уклонио коментар.
ОдговориИзбришиUek žalim što nisam rođena na nekom drugom mestu.
ОдговориИзбришиJednom sam čak pomišljala da odem i budem čuvar svetionika na malom kamenitom ostrvcetu.
Ali zahtevali su da muzem divlje ovce i dočekujem turiste.
A, to ne...
I zato još uvek moram da plovim... i da tražim...
Od ostrva do ostrva ...
Šta tražim?
Tražim nešto sasvim drugo od ovoga što imam.
Možda Itaku?
Kad pronađem - javiću.
A i ako ne pronađem - nije važno.
ОдговориИзбришиVažno je da sam krenula i da idem.
Važno je traženje i lutanje.
I svaki čovek ima svoju Itaku i traga za njom celoga života.
Možda je i nađe, a možda i ne.
Na kraju - to je potpuno svejedno.
I t a k a
ИзбришиKada kreneš na put za Itaku, zaželi da to bude dug put,
poduhvata pun, opasnosti i saznanja.
Lestigonaca, Kiklopa i i srditog Posejdona - ne boj se!
Na takve nikada naići nećeš ako ih ne nosi u samome sebi i sve dok je tvoja misao uzvišena i dok su fina osećanja tvoga duha i tvog tela.
Zaželi da to bude dug put, svitanja letnjih pun, u koja ćeš ulaziti u mnoge luke prvi put .
Pred fničkim zastani tezgama i snabdej se finim stvarima - sedefom, koralom, ambrom, slonovačom...Uzmi svakojakih razbludnih mirisa.
I pođi u mnoge gradove misirske da učiš od njihovih mudraca.
A na umu neka ti Itaka uvek bude.
Stići na nju tvoja je sudbina.
Ali ne žuri na tom putu.
Bolje neka mnogo godina to putovanje traje i da na ostrvo stigneš kao starac, bogat svim onim što si na putu stekao.
I ne očekuj da ti Itaka bogatstvo pruži.
Ona ti je dala to putovanje. Ni krenuo ne bi da nje nije.
Ali ona nema ništa više da ti da.
I ako nađeš da je siromašna, prevarila te nije.
Sad već tako mudar i sa takvim iskustvom, shvataš
šta Itake znače.
" I t a k a "....nisam ja napisao, napisao je Konstantin Kavafi
ИзбришиI zašto nije odštampano kako treba, a ne može ni da se izbriše?
Svaka nova godina leti na krilima naših želja .
ОдговориИзбришиNada i očekivanje da će se sve promeniti, da će sve biti bolje.
Ali ništa se ne može promeniti .
Mi smo ostali isti.
Srecna nova!
ОдговориИзбришиOsmeh, Flaj, osmeh :)
Je li ziv ovaj H. uopste...?
Srećno , Datosamja, cmok :)
ОдговориИзбришиNe znam gde je Hakim
Samo se bojim da mu nije pozlilo od naših komentara..
Moze biti.
ОдговориИзбришиZato se odjavljujem.
Pozdrav Flaj :)
ITAKA
ОдговориИзбришиKada kreneš na put za Itaku
zaželi da dug to bude put,
pothvata pun, opasnosti i saznanja.
Lestrigonaca, Kiklopa
i srditog Posejdona ne plaši se!
Na takve nikada naići nećeš
sve dok misao je tvoja uzvišena
i dok birana se osjećanja tiču tvoga duha i tvog tijela.
Niti Lestrigonce, nit Kiklopa
niti divljeg Posejdona ti susresti nećeš
ako ne nosiš ih u samome sebi
i ako ih duša tvoja ne iznosi preda te.
Zaželi da dug bude to put
svitanja ljetnjih pun
u koja ćeš – kolike li radosti –
ulazit u luke prvi put viđene.
Pred feničkim zastani tezgama
i snabdij se finim stvarčicama:
sedefom, koraljom, ambrom, slonovačom;
uzmi svakovrsnih razbludnih mirisa,
što više upravo raskošnih mirisa.
Pođi u mnoge gradove misirske
da učiš, i da poučiš se kod mudraca njinih.
I na umu uvijek Itaku zadrži.
Stići na nju tvoja je sudbina.
Al' nipošto ne žuri na tom putu.
Bolje neka mnogo godina potraje
da na otok pristaneš ko starac
bogat onim što na putu stekao si
ne očekujući da Itaka bogatstvo ti dadne.
Ona ti je dala divno putovanje.
Bez nje ne bi ni krenuo na put.
No ništa ti više ona nema dati.
A ako je siromašnom nađeš, znaj prevarila te nije.
Mudar kakvim si postao i s tolikim iskustvima
shvatićeš već što Itake znače.
Hvala Prolaznice. Ziv bio!
A Itaka postoji, ona prava... skrivena i tiha, mirna, daleko od svega...kao uspavana.
ОдговориИзбришиTo je ono što si oduvek tražio.
Plovio si i plovio tragom Odiseja, kroz mitologiju i kroz vreme i najzad si stigao, posle toliko godina.
To je promena koju si oduvek želeo i tražio.
Poželiš da tu ostaneš zauvek.
Ali samo na trenutak.
A onda kreneš dalje.
Otisao je od Penelope, trazeci nesto,
ОдговориИзбришиproputovao pola sveta.
Video Itaku, sirene, opasnosti, smrt...
A onda,
jedino moguce,
onda se vratio svojoj Penelopi.
Sebi.
Zivotu.
Itaka je mesto sa koga se vracamo,
ne na koje idemo.
Nisam od onih koji se vraćaju, ne volim da se vraćam.
ОдговориИзбришиPa onda Itaka nije ostrvo koje tražim ?
Ne mari, znam jedno na koje bi rado da odem, tu je sasvim blizu.:)
A ni Odisej baš nije mnogo žurio da se vrati kući, na Itaku.
Život mu je bio uzbudljiv, ispunjen pustolovinama - bio je to pravi život za njega.
I ponovo bi kretao na put tek kada bi mu na tom mestu dosadilo.
Da, na kraju se ipak vratio na Itaku - i to tek kada se Posejdon smilovao a Eol ga jedva tamo oduvao.
Samo tada je već bio starac.
Koji starac čezne za promenama?
Ako nisi od onih koji se vraćaju, a ti onda produži.
ОдговориИзбришиZato i jesi Prolaznik.
Prolaznik nikada ne zna gde će se zaustaviti, možda nikada i nigde.
Osuđen je da ide i ide...
Ako nemaš gde da se vratiš, ako nemaš nikoga ko će misliti na tebe i ko će te čekati, to je kao da nisi ni postojao.
Ja eto - čekam.
Već dugo čekam.
Danju tkam taj ćilim, a noću ga krišom param.
A Odiseja nema pa nema....
Dokle ćeš da čekaš?
ОдговориИзбришиZar ne znaš da je čekanje samo gubitak vremena?
A ako ga najzad i dočekaš, biće to susret dva starca - dva stranca koja nemju više ništa da kažu jedno drugom.
Neki kažu da vreme ne postoji.
A vreme menja.
Vreme ubija.
Vreme donosi promene.
ОдговориИзбришиVreme je vezano za ovaj svet. Vreme pripada poznatom, vidljivom, materijalnom, realnom svetu.
Svetu u kome vaze realni zakoni.
Odiseja vodi sila koja nije sa ovog sveta. Za nju ne vaze materijalni zakoni, ona deluje po nekim drugim zakonima.
Ta sila snazno prozima ovaj svet, iako mu ne pripada.
Ta sila je ljubav.
Nije je moguce objasniti ni blize odrediti logikom, razumom, smislom.
Nije je ni moguce izmeriti.
Ona jako utice na ovaj svet, na nase odluke, nase misli i stremljenja.
Snaga kojom deluje daleko prevazilazi poznate ovozemaljske fizicke sile.
Zato su sve odluke donete bez ljubavi neostvarive.
Sve odluke donete u ljubavi su moguce.
Ljubav jeste sila.
ОдговориИзбришиNema veće sile od ljubavi.
I zato svaka penelopa nastavlja da tka taj ćilim i da čeka svog odiseja - sve dok joj se ne smuči.
I svaki odisej hita kući - ma koliko to trajalo, a često nikad i ne stigne.
Priča za sva vremena.