Odavno ne verujem u"da". Kada mi neko kaže "da, nema poblema", znam da sam u nevolji. Više volim "ne". "Ne" je pošteno. Tada znam da treba da naoštrim i zube i kandže i jezik. I ne odustajem Do poslednjeg daha. I nemoj da ti padne na pamet da se kačiš sa mnom.
Ništa lakše nego "da" pretvoriti u "ne" Uvek će se naći neki izgovor.
Ako sve izbrišeš, iza tebe ostaje praznina koju svaki prolaznik može da napuni sa čime god hoće, kao korpu za otpatke. I "datosamja" postaje odjednom"netonisamja". Baš šteta..
Ljudi misle da postoji gumica ili anestezija ili zagrljaj bez trunke emocija u coveku... 'igrala sam se' svim tim, dok nisam dosegnula istinu. Treba dati mesto. Mesto u srcu. Samo takvi mozemo nekud. Janisamta je pravilnije. Saznanje oslobadja. Rasterecuje. Menja.
Postoji tacka susreta. Svi ih imamo u zivotu. Sretoh sebe kao devojcicu. Nije izledala kao ja, ali to je ta energija. Isla mi je u susret. Svet je isuvise grub i okrutan, a premalo neznosti... Tacka susreta. Ispred mene koracala je zena u drustvu muskarca. To sam bila ja sa dvadeset godina vise. Nije izgledom ni licila na sadasnju mene, ali je energija bila ta. Ramena malo pognuta i uhvacen profil sa naocaricama. Dobar pogled. Pretekla sam je i cula muskarca koji je bio prost i pomalo agresivan, bez neznosti. Bila sam ispred nje. Tacka susreta. Ona je ponovo koracala ispred mene. Nisam uspela da joj vidim lice. Ne uvideh da li je srecna. Delovala je stabilno. Skrenula je desno. Tacka susreta. Ona devojcica, to sam ja. I ta zena, to sam ja. Ja sam zajednicki imetitelj. Ja sam ta tacka susreta. Sada. Ja. Samo sam imala srece da to vidim i dozivim. A ja cu, po svom...
Parafraziracu jedan veliki um: Mi u sebi imamo i nosimo sve druge ljude; i njihove grehe i njihove vrline, strahove, radosti i nade. Svi smo podjednako krivi za sve. Naci cemo mir tek kada oprostimo svima. ("Mir" se prevodi i kao "svet", ali preneseno moze znaciti "sebe").
Žena koja pognuta hoda pored prostog i besnog muškarca ne može biti srećna. Njena pognuta ramena govore više od svake ispovesti. Izgleda stabilno, ali nije. Bespomoćna, pomirena? Gladna nežnosti kao i ta devojčica. I ostaće gladna zauvek. Uzalud je očekivati nežnost od muškarca, sve će pružiti ako treba, osim nežnosti. To ne ume. I tako dvoje idu zajedno kroz život kao dva stranca. Ko da je svako od njih prevaren i pokraden. Ogorčeni su, nesrećni. A kada bi neko uspeo da se bez sebičnosti i straha stopi, da od srca postane nečiji Deo, možda bi najzad postao i Ceo? Zadovoljan, čak i srećan?. A možda ni tada.
Uvek si tako nadrndana i stroga? Nije onda čudo što si tako usamljena. Ali meni se dopadaš. Dođi onda da se igramo zajedno. Samo zaboravi tu gumicu za brisanje. :)
Svega ovoga ne bi bilo da je autor naucio da kaze da. Ne, usamljenosti vuce korene mnogo dublje... moze se povezati sa citavim prostranstvom zelje i zudnje. Ne umem da se igram jer ponekad zaboravim sta je igra a sta stvarnost.
Mislio sam da se svi izbori svode na: biti deo, ili biti ceo. Sada znam da je moguce biti srecan deo. Zadovoljan sobom, svojim mestom, svojim polozajem, svojom ulogom, dodeljenom maskom. Nesrecan takodje.
Sada znam da je moguce biti ceo, a opet snazno promasiti. Moguce je biti nesrecan ceo. Covekova sreca ne zavisi od polozaja u drustvu. Od polozaja u porodici. U poslovnom okruzenju. Ne. Covekova sreca je stanje svesti koje ponekad nazivamo sebicnost. Treba voleti sebe. Treba sebe dovesti u stanje da se budis sa osmehom. To zahteva odbacivanje svih briga. Posebno briga za druge. Odbaciti bliznje. Brige cine coveka nesrecnim. Odbacivanje briga i odbacivanje odgovornosti ce napraviti snazan korak ka licnoj sreci. Kakav apsurd jebote!
Da, brige čine čoveka nesrećnim. Ne, ne možeš odbaciti brige za bližnje, sve i kad bi hteo. Da, treba dovesti sebe u stanje da se budiš sa osmehom. Ne, to ne možeš postići odbacivanjem odgovornosti. Da, treba voleti. Ne, voleti sebe je jalovo, prava reč za to je samoživost i sebičnost i sa ljubavlju nema veze. Da, odbacivanje briga i odbacivanje ogovornosti napraviće od tebe samoživog lelemuda. Ne, ne verujem da bi ti se takva tvoja slika dopala.
Vervatno bi na nju pljunuo. Ako ti nećeš, ja ću. I ja i Dorijan Grej.
Tek kada prođe neko vreme, a često i godine, postane ti jasno koje"Ne" je bilo propuštena prilika, a koje "Da" najveća greška. Kad sabereš i jedno i drugo , ostaje ti samo da se čudiš kako si stigao tu gde si i postao to što jesi. :)
Tek kada prođe neko vreme, a često i godine, postane ti jasno koje "Ne" je bilo propuštena prilika, a koje "Da" velika greška. I kada sabereš jedno i drugo, ostaje ti samo da se čudiš kako si uopšte stigao tu gde si i postao to što jesi ?
Odavno ne verujem u"da".
ОдговориИзбришиKada mi neko kaže "da, nema poblema", znam da sam u nevolji.
Više volim "ne".
"Ne" je pošteno.
Tada znam da treba da naoštrim i zube i kandže i jezik.
I ne odustajem
Do poslednjeg daha.
I nemoj da ti padne na pamet da se kačiš sa mnom.
Kazi: "Da."
ОдговориИзбришиNikad ne reci "Da", ni na svom venčanju.
ОдговориИзбришиSigurno ćeš se kajati.
Аутор је уклонио коментар.
ОдговориИзбришиАутор је уклонио коментар.
ОдговориИзбришиKako prepoznati zivot?
ОдговориИзбришиKo ce mi reci ime moga cilja?
Аутор је уклонио коментар.
ОдговориИзбришиАутор је уклонио коментар.
ОдговориИзбришиАутор је уклонио коментар.
ОдговориИзбриши
ОдговориИзбришиNišta lakše nego "da" pretvoriti u "ne"
Uvek će se naći neki izgovor.
Ako sve izbrišeš, iza tebe ostaje praznina koju svaki prolaznik može da napuni sa čime god hoće, kao korpu za otpatke.
I "datosamja" postaje odjednom"netonisamja".
Baš šteta..
Ljudi misle da postoji gumica ili anestezija ili zagrljaj bez trunke emocija u coveku... 'igrala sam se' svim tim, dok nisam dosegnula istinu.
ОдговориИзбришиTreba dati mesto. Mesto u srcu.
Samo takvi mozemo nekud.
Janisamta je pravilnije.
Saznanje oslobadja. Rasterecuje. Menja.
Postoji tacka susreta. Svi ih imamo u zivotu.
ОдговориИзбришиSretoh sebe kao devojcicu. Nije izledala kao ja, ali to je ta energija. Isla mi je u susret. Svet je isuvise grub i okrutan, a premalo neznosti...
Tacka susreta.
Ispred mene koracala je zena u drustvu muskarca. To sam bila ja sa dvadeset godina vise. Nije izgledom ni licila na sadasnju mene, ali je energija bila ta. Ramena malo pognuta i uhvacen profil sa naocaricama. Dobar pogled.
Pretekla sam je i cula muskarca koji je bio prost i pomalo agresivan, bez neznosti. Bila sam ispred nje.
Tacka susreta.
Ona je ponovo koracala ispred mene. Nisam uspela da joj vidim lice. Ne uvideh da li je srecna. Delovala je stabilno. Skrenula je desno.
Tacka susreta. Ona devojcica, to sam ja. I ta zena, to sam ja. Ja sam zajednicki imetitelj. Ja sam ta tacka susreta. Sada. Ja. Samo sam imala srece da to vidim i dozivim.
A ja cu, po svom...
Parafraziracu jedan veliki um:
ОдговориИзбришиMi u sebi imamo i nosimo sve druge ljude; i njihove grehe i njihove vrline, strahove, radosti i nade.
Svi smo podjednako krivi za sve.
Naci cemo mir tek kada oprostimo svima.
("Mir" se prevodi i kao "svet", ali preneseno moze znaciti "sebe").
Аутор је уклонио коментар.
ОдговориИзбришиŽena koja pognuta hoda pored prostog i besnog muškarca ne može biti srećna.
ОдговориИзбришиNjena pognuta ramena govore više od svake ispovesti.
Izgleda stabilno, ali nije.
Bespomoćna, pomirena?
Gladna nežnosti kao i ta devojčica.
I ostaće gladna zauvek.
Uzalud je očekivati nežnost od muškarca, sve će pružiti ako treba, osim nežnosti.
To ne ume.
I tako dvoje idu zajedno kroz život kao dva stranca.
Ko da je svako od njih prevaren i pokraden.
Ogorčeni su, nesrećni.
A kada bi neko uspeo da se bez sebičnosti i straha stopi, da od srca postane nečiji Deo, možda bi najzad postao i Ceo? Zadovoljan, čak i srećan?.
A možda ni tada.
Uz duzno postovanje, los prevod.
ОдговориИзбришиSta god da se htelo kas'ti...
Lakse bi mi islo brisanje.
Ali sam isuvise umorna...
I usamljena.
Ma, sta god.
Uvek si tako nadrndana i stroga?
ОдговориИзбришиNije onda čudo što si tako usamljena.
Ali meni se dopadaš.
Dođi onda da se igramo zajedno.
Samo zaboravi tu gumicu za brisanje. :)
Svega ovoga ne bi bilo da je autor naucio da kaze da.
ОдговориИзбришиNe, usamljenosti vuce korene mnogo dublje... moze se povezati sa citavim prostranstvom zelje i zudnje.
Ne umem da se igram jer ponekad zaboravim sta je igra a sta stvarnost.
Uzgred, gde je H?
I F. ti pises sa drugog naloga?
Mislio sam da se svi izbori svode na: biti deo, ili biti ceo.
ОдговориИзбришиSada znam da je moguce biti srecan deo. Zadovoljan sobom, svojim mestom, svojim polozajem, svojom ulogom, dodeljenom maskom.
Nesrecan takodje.
Sada znam da je moguce biti ceo, a opet snazno promasiti.
Moguce je biti nesrecan ceo.
Covekova sreca ne zavisi od polozaja u drustvu.
Od polozaja u porodici.
U poslovnom okruzenju.
Ne.
Covekova sreca je stanje svesti koje ponekad nazivamo sebicnost.
Treba voleti sebe.
Treba sebe dovesti u stanje da se budis sa osmehom.
To zahteva odbacivanje svih briga.
Posebno briga za druge.
Odbaciti bliznje.
Brige cine coveka nesrecnim.
Odbacivanje briga i odbacivanje odgovornosti ce napraviti snazan korak ka licnoj sreci.
Kakav apsurd jebote!
Da, brige čine čoveka nesrećnim.
ИзбришиNe, ne možeš odbaciti brige za bližnje, sve i kad bi hteo.
Da, treba dovesti sebe u stanje da se budiš sa osmehom.
Ne, to ne možeš postići odbacivanjem odgovornosti.
Da, treba voleti.
Ne, voleti sebe je jalovo, prava reč za to je samoživost i sebičnost i sa ljubavlju nema veze.
Da, odbacivanje briga i odbacivanje ogovornosti napraviće od tebe samoživog lelemuda.
Ne, ne verujem da bi ti se takva tvoja slika dopala.
Vervatno bi na nju pljunuo.
Ako ti nećeš, ja ću.
I ja i Dorijan Grej.
Аутор је уклонио коментар.
ОдговориИзбришиDa, to je to, reče Dorijan Grej ...
ОдговориИзбришиTek kada prođe neko vreme, a često i godine,
ОдговориИзбришиpostane ti jasno koje"Ne" je bilo propuštena prilika,
a koje "Da" najveća greška.
Kad sabereš i jedno i drugo , ostaje ti samo da se čudiš
kako si stigao tu gde si i postao to što jesi. :)
Tek kada prođe neko vreme, a često i godine, postane ti jasno koje "Ne" je bilo propuštena prilika, a koje "Da" velika greška.
ОдговориИзбришиI kada sabereš jedno i drugo, ostaje ti samo da se čudiš kako si uopšte stigao tu gde si i postao to što jesi ?