Psalam četvrti

Dok se sladimo trešnjama, bacamo peteljke i koštice.
U malenoj koštici se nalazi celo drvo,
a kroz peteljku je, niko ne zna kako, prošla cela trešnja.
Čaj od trešnjinih peteljki je izvor zdravlja.

Klaud je digitalno groblje.

Odavno ne pratim ciljeve. Neke sam u međuvremenu zaboravio. A oni su, ne znam ni kada ni kako, ni zašto, kao kratak povodac postali deo mene. Vuku me u samo njima znanom smeru.

U mladosti biraš ciljeve, a kasnije ciljevi postanu sudbina.
Zato je važno birati srcem umesto strahom.

Mikser

Svaki poziv na zajedništvo, sabornost, jedinstvo, jeste demokratska tvorevina.
Kada bi se sabrali lepi i ružni, pametni i glupi, i kada bi se našla aritmetička sredina, proizvod bi bio i nejestiv i neupotrebljiv.
Jer kad se saberu pametan čovek i budala, rezultat su dve budale.

S druge strane, svaka kultura počiva na interakciji a ne na zatvorenosti.
Neophodno je biti u interakciji sa drugim ljudima. Razmenjivanje sadržaja, mišljenja i stavova je neophodno.
Izolacija pojedinca je poraz. Potrebno je druženje, razumevanje, dijalog, čak i sukob, sa drugima koji dele sličan kulturni obrazac.

Ništa ne može da nas drži trajno uplašenim,
srećnim, razočaranim, tužnim...
Kad prođe prvi udar vraćamo se sebi,

i nastavljamo da mrzimo.

Postoje ljudi kojima je iskrivljena kičma,
postoje i oni kojima je slomljena,
ali su najbrojniji oni kojima, zbog pritiska okoline,
nikada nije izrasla.
Osim u umu. Kičma u umu je zlata vredna.

Čoveka čine neslobodnim tradicija, običaji i moral.
Ropstvo je nametnuti radni ugovor.

Moja borba

Boriti se protiv kapitalizma znači boriti se protiv kapitalista.
Boriti se protiv nasilja znači boriti se protiv nasilnika.
Boriti se protiv zla znači boriti se protiv onoga ko zlo čini.
Boriti se protiv nepravde znači boriti se protiv onoga ko nepravdu čini.

Samo se prevarant bori PROTIV bolesti,
lekar se uvek bori ZA zdravlje.

Društvo je, od svog nastanka do danas, šizofreno.
Svako društvo želi da razvija sebe i svoje institucije. Želi da razvije, i čvrstom i jakom učini kutiju kojom je ograđena. Kavez u kojem žive ljudi, zaštićen od spolja.

Istovremeno želi da ulaže u svest i slobodu građana, ali baš ta lična sloboda je najjača snaga za rušenje pomenutog kaveza.

Zašto bi se iko bez lične ambicije i bolesnog cilja, družio sa šizofrenim društvom?
Zašto bi neko ko pretenduje na zdrav razum učestvovao u tuđoj šizofreniji?
Zato što se i on oseća bolesno i ugroženo.

Zaključak je da ovakvo nakaradno shvatanje države kao kaveza i prinude, čini njene stanovnike mentalno bolesnim.
Ne treba učestvovati u sopstvenom uništavanju.
Država koja stanovnike smatra podanicima je neprijatelj.
Za nju je svako ko provodi pet dana nedeljno u kladionici dobar član društva i uzoran građanin.
Naročito kada su mu izvršitelji u kući.

Počneš od početka,
nazoveš stvari pravim imenom.
A onda sve postane očigledno. I logično i razumno.
Tada svaki sledeći korak postaje razuman, logičan, dobar.

Može li se istina prevazići?

He was a quiet man

 

U vremenu pogaženih vrednosti

Svet vode instituti za kreiranje i prikazivanje stvarnosti.
Slike stvarnosti koje nam prikazuju doživljavamo i prihvatamo kao stvarnost.
Život je kreiran. Politički život, umetnički život, istorija, geografija...

Rođeni smo jedinstveni, svako je unikat, jedan od milijardi,
ali živimo u kavezu koji nas programira i uklapa u nameri da svi postanu jednaki.
Iz programiranja retki izađu manje oštećeni,
većina potpuno programirani.
Postajemo puni tuđih uverenja, tuđih ideja i tuđih istina.
Potrebno je isprati mozak od nametnutih misli i šablona, od programa, i to ispiranje svako mora uraditi sam.
Najteže je probuditi onoga ko se pretvara da spava.

Autentičnim ljudima je nemoguće upravljati, nepredvidivi su, ne izvršavaju programe.

Sistem ne može stvoriti sreću, ma koliko dobar bio.
Ali loš sistem može stvoriti nesreću.

Dva sveta II

Da bismo ostvarili bilo kakav rezultat potrebna je ideja.
Dobra ideja.
Bez nje ne vredi počinjati. Bolje je pet dana razmišljati i zatim pet minuta raditi,
nego pet minuta razmišljati pa pet dana raditi.
Rezultat neće biti isti.

Ma koliko dobra ideja bila, bez preciznosti neće ništa stvoriti.
Samo preciznost u izradi, postupku, realizaciji, radu, može ostvariti svaku ideju.

Ljudi se dele na one sa idejama, sanjare, teoreticare, filozofe,
i one sa tehničkim znanjem, pedantne i precizne, ali bez ideja.
To su dva sveta.

Kada bi se udružili oni sa idejama, i oni sa zanatom u rukama, napravili bi velike korake.
I u tehnici, i u humanizmu, u filozofiji, medicini, kulinarstvu... možda i u ljubavi.

Ovo poslednje čini da ljudi traže u sebi i ideju i preciznost.
Svako u sebi pokušava da spoji dva sveta koja se ne dodiruju.
Ta dva sveta samo zajedno mogu dati rezultat.

Oteti oteto

Da li to ispravlja ili uvećava nepravdu?
Ako put bira čoveka, da li ga izborom menja?
Ako čovek bira put, da li se menja čovek ili put?
Da li postoji put, ili samo nepregledna šuma raskrsnica?