Ništa neće da dođe na vreme, još manje u pravo vreme, ako se dobro ne oznojiš, kopaš rukama i nogama, pa čak ni tada. Vreme ne mari za naše potrebe i želje, ima neki svoj sat, ma izgleda da ga ni nema, već prosto teče onako i baš ga briga, prepušta sve slučaju. A to je onda pitanje sreće, rulet
Šta vredi što si na vreme poorao, posejao, okopavao i na njivi danima skapavao, kad taman kad dođe vreme za žetvu, a nevreme ti sve odnese. Zar nisi zaslužio blagoslov?
Za dobro i lepo svako vreme je pravo vreme, blagosloveno. ali ga je teško dočekati, ako se uopšte pojavi. Zlo naprotiv, bane nezvano u najgori čas i uništi ti život, možeš samo da lelečeš, psuješ i kuneš.
Kad nekim slučajem naletiš na nekog iz drugog vremena, iz druge galaksije, ko ti donese svetlost, radost i osmeh na lice, onda je to pravi blagoslov, bogovski. Bilo bi cepidlačenje postavljati pitanje da li je to pravo vreme ili ne. Bezvremeno je, kao ljubav.
O, dete, ti si iz svemira Ti donosiš lepotu i svetlost Ovom Svetu u kome živimo I dete Padajući od blagodati Imaš moć u svom osmehu Da vratiš osećaje
Vreme je čoveku najgori neprijatelj. Čim se rodi, počinje da otkucava i radi mu o glavi. Pa čemu onda planovi, žurba, očekivanja, priželjkivanja, razočarenja? Svaki tren u životu je jedino vreme, pravo vrema, osim onog poslednjeg trenutka.
Smrt je vest dana kojom uz kafu započinjemo svako jutro i posle večernjeg dnevnika uz "lakunoć" bežimo u san.
Pored žrtava rata, nasilja, nesrećnog slučaja, sve veći broj nesretnika odlučuje se da napusti svojevoljno i pre vremena ovakav svet, nalik čistilištu. Mladi i stari, deca - očajni, bedni, unesrećeni.
Ako za svaki događaj u životu postoji pravo vreme, za poslednji trenutak života ne bi smelo da postoji pravo vreme, ali ipak postoji. Kada, zašto, kako, gde - svaka smrt je odgovor na sva pitanja. Izjavom "iskrenog saučešća" mi stavljamo tačku i to je sve.
Vesti počinju sa "danas je poginulo toliko i toliko". Vesti tendenciozno truju cele narode. Kada bi počinjale sa "danas se rodilo toliko, zaposlilo toliko i zaljubilo toliko, neki su napravili kuće, neki uživaju u suncu... stvari bi se promenile. Ljudi bi se promenili. Znali bi da od njih nešto zavisi. Da vrede, i da je život dobar.
Svim narodima je danas potreban protivotrov: gašenje crnih medija. Tada bi bilo nemoguće naterati ljude na rat. Mali procenat neljudi bi svakako otišao i izginuo. Rat ubija puno dobrih ljudi. Zlih nikad dovoljno.
Nije sve zlo u medijima, zlo se odavno ukorenilo u svakodevni život, u ljude, primitivizam i agresija su postali uvrežen način ponašanja. Mogu se ja isključiti i skinuti sa svih aparata, ali dovoljno je da pogledam oko sebe. Šminkanje lepim vestima neće oplemeniti savremenog pećinskog čoveka.
Uostalom, upravo najbandoglaviji i najmoćniji među njima farba našu stvarnost u svim nijansama ružičaste i što se više trudi sve je očiglednije da idemo u propast. Ako sad posustanemo, ako ne uspemo sada da ga zaustavimo, propast će nam se desiti.
Ne zna se ko više kuburi s vremenom - mladost bi da ga ubrza da što pre odraste, a starost da ga uspori i odloži kraj. Ali vreme se ne da prevariti, ima svoj neumoljivi ritam i svaku trku sa vremenom čovek je izgubio.
Dospeli smo u svet u kojem su celi narodi vaspitavani da prihvate nenormalne stvari. Ratove, ekonomske i one druge, siromaštvo, potčinjenost, neslobodu, Kao posledica, do skoro normalne stvari postale su nenormalne.
Doći će nove generacije koje će vratiti društvenu marginu, prihvatiti i prigrliti normalno i dobro, i odbaciti nenormalno. U taj svet verujem. Vreme je.
Nenormalno ne može biti trajno nametnuto kao normalno, iako vladajuća manjina to pokušava silom oružja i novca. Svaki čovek zna razliku, kao što razlikuje dobro od zla.
Pitanje je koliko dugo će većina još da trpi, dok ne shvati da je sila i moć na njenoj strani?
Puklo je odavno svim dobrim ljudima, njihov broj je iz dana u dan sve veći. Uporni su i izdržljivi, svesni da je ovaj poslednji otpor naša poslednja šansa.
Jedino je za ljubav svako vreme pravo vreme, uvek je dobrodošla i blagoslovena. Sve ostalo ima svoje vreme, pravo vreme i najbolje je da niti porani, niti zakasni, ili da se uopšte ne desi, kako ne bi morao da zažališ.
Današnji čovek je duhovno nerazvijen. Živi umom. Sagledava, analizira, premerava, na kraju pogrešno odlučuje... Bavi se detaljima da bi nekada, negde, nekako, sagledao celu sliku. Čovek koji živi umom u stvari ne živi. On samo izvršava tuđi program. Može doći i do činjenica i podataka, ali ne može doneti valjanu odluku.
Ko živi srcem, zaobilazi program. Gleda celu sliku ne mareći puno za detalje. Srce donosi odluke koje su razumu često nejasne, zato što se razum bavi samo i jedino detaljima. Ko sledi odluke srca živ je. Srećan. Zaljubljen.
Skoro svi igraju uloge, racionalno, promišljeno i tačno izvršavaju učitani program. Skoro svi. Al knjige kažu da ima onih koji žive u ovom svetu, a nisu od ovoga sveta. Neprogramirani. Intuitivni. Živi. Zaljubljeni.
Um se bavi materijom. Mrtvom materijom. Zna sve o njoj, a nema pojma šta bi sa tim znanjem. Srce se bavi životom. Nalazi ga, prepoznaje. Stvara. Živi. Voli.
Kamo sreće da um zna sve o materiji. Ono malo znanja što je uspeo da iščeprka, koristi često na pogrešan način i na svoju štetu. Da sebe ne precenjuje, zvao bi se neum.
Najbolji prijatelj je onaj koji je naučio da ti čita misli, sa njim možeš da ćutiš o svemu. Takav se retko sreće, a to više zavisi od tebe nego od njega.
Moj najbolji prijatelj njače, srećom govor ušesa i tela mu je vrlo izražajan, a kada počne da se džilita i cepa po cevanicama, sve je jasno, nadalje možemo s razumevanjem da ćutimo o svemu. Do kraja vremena. :*
Nekoliko dana pratim vesti. Dvesta hektara najplodnije zemlje se betonira da bi se napravio naci onalni stadion i sedmodnevni sajam EXPO. Dve milijarde dolara kredita ce biti pretvoreno u beton. U medjuvremenu beogradski sajam, imovina gradjana koja je 60 godina punila budzet, je jednim potpisom presla u ruke "crnog arapina", bez novca, bez naknade. Mali slinisa je trazio od kineza reprogram duga jer u drzavnoj kasi nema para ni za kamate. Odbijen je, naravno, jer se u nase ime i za nase pare ponasa kao pijani milioner. Uz pratnju policije veterinari ubijaju i zakopavaju svinje. Sutra ce doci po krave, prekosutra po decu. Narod se predao. Ljudi su odustali od sebe, mirno cekaju da budu pojedeni.
Nije se narod predao, kipti od besa i skuplja dokaze za završni račun. Trenutak istine je sve bliži, stiže završni račun.
Neshvatljiva je veličina štete koju je takva banda napravila svojoj zemlji i megalomanskim, neukim i nerazumnim planovima tek to namerava. Rekla bih da su strani krediti samo paravan za profit od krimi trgovine.
Prestala sam da gledam vesti, nemam više mesta za toliko zlo. Meni oni već odavno ne mogu da se obraćaju. Čekam samo jednu vest, a ta će se desiti, tek što nije. Čekam zvona sa NotrDam.
Po decu su već dolazili toliko puta, po sili zakona, u ime otadžbine. Po našu, ne po njihovu. I mi smo davali, po dužnosti, za otadžbinu. Strepeli smo, ali smo davali.
Posle svih izgubljenih ratova, sada opet uzimaju decu, čak i malu, obučavaju ih u vojnim kampovima kako se rukuje oružjem, kako se ubija. Neka ne govore da je takvo vreme, da se tako mora, kao da nema boljih načina da se voli otadžbina.
Ne volim da se osvrćem, da se prisećam i jadikujem, ali sve što nam se dešavalo godinama unazad, a to je najbolja polovina jednog ljudskog života, moglo bi da stane u ovu Borinu tugovanku. https://youtu.be/f2QYahm1Vrk Nije pravo, ali je krajnje vreme da prošlost i suze ostavimo da počivaju u miru, da se iščupamo iz pluskvamperfekt istorije i krenemo napred. Od nas zavisi, sve ostalo su izgovori bez pokrića.
Sve dok imamo gazdu sa nekog dalekog meridijana, ništa ne zavisi od nas. Tako je bilo i tako će biti. Možemo da mudrujemo, da se međusobno mrzimo i bijemo, tu smo gde smo i ostajemo ušančeni u trajnom sukobu zaraćenih svetskih gospodara.
Za slugu pokornog postoji samo jedno vreme - vreme robovanja.
Leleeeeee...! Koliko posla! Sada je jasno što nismo odmakli dalje od početka. Trebalo bi nam bar pet vekova da sve zadato postignemo, baš koliko su nas osmanlije jašile.
A vidi se da nam se ne žuri, pravimo se da hoćemo, a u stvari nećemo. Lakše nam je da budemo prirepak baćuški, i onom čeličnom, nego da trčimo za Evropom.
I Evropa se samo pravi da nas hoće i drži nas na kratkom lancu, "crna rupa na njenom tepihu", pokrpljena pokojom milijardom, neka ostane tu gde jeste, takva kakva je, pod kontrolom.
Politika nije umetnost mogućeg, politika je umetnost laganja.
Ništa neće da dođe na vreme, još manje u pravo vreme, ako se dobro ne oznojiš, kopaš rukama i nogama, pa čak ni tada.
ОдговориИзбришиVreme ne mari za naše potrebe i želje, ima neki svoj sat,
ma izgleda da ga ni nema, već prosto teče onako i baš ga briga, prepušta sve slučaju.
A to je onda pitanje sreće, rulet
Šta vredi što si na vreme poorao, posejao, okopavao i na njivi danima skapavao, kad taman kad dođe vreme za žetvu,
Избришиa nevreme ti sve odnese.
Zar nisi zaslužio blagoslov?
"Moli se bogu ali veslaj ka obali."
Избришиveslam ja veslam znam ja za jadac
ИзбришиZa dobro i lepo svako vreme je pravo vreme, blagosloveno. ali ga je teško dočekati, ako se uopšte pojavi.
ОдговориИзбришиZlo naprotiv, bane nezvano u najgori čas i uništi ti život, možeš samo da lelečeš, psuješ i kuneš.
Divna pesma. :heart:
ОдговориИзбришиKad nekim slučajem naletiš na nekog iz drugog vremena, iz druge galaksije, ko ti donese svetlost, radost i osmeh na lice, onda je to pravi blagoslov, bogovski.
Bilo bi cepidlačenje postavljati pitanje da li je to pravo vreme ili ne.
Bezvremeno je, kao ljubav.
O, dete, ti si iz svemira
ИзбришиTi donosiš lepotu i svetlost
Ovom Svetu u kome živimo
I dete
Padajući od blagodati
Imaš moć u svom osmehu
Da vratiš osećaje
Hej, matori!
ИзбришиTi,
umornog lica boje černozoma
i ruku izbrazdanih od teškog rada
iz srca ti bukti buntovnički plamen
iz očiju munje i gromovi.
Teško onom ko te besnog u oči pogleda.
Tebe tražim da te zagrlim.
:zag: :*
Избриши...i izljubim. :)
ИзбришиNišta mi se nije desilo u pravo vreme, ali se ipak desilo.
ОдговориИзбришиBolje ikad nego nikad, kažu stari.
Sreća je što sam poživeo dovoljno dugo da to dočekam.
Stari ti zagorčavaju mladost svakojakim zabranama -
Избриши"sve u svoje vreme",
a kad stigneš u to vreme, ono već prošlo i ne vraća se.
Vreme je čoveku najgori neprijatelj.
ОдговориИзбришиČim se rodi, počinje da otkucava i radi mu o glavi.
Pa čemu onda planovi, žurba, očekivanja, priželjkivanja, razočarenja?
Svaki tren u životu je jedino vreme, pravo vrema, osim onog poslednjeg trenutka.
Poslednji trenutak je nezgodna tema, neka ostane na čekanju. ;)
Избришиahaaa fata te trta od smrta
ИзбришиSmrt je vest dana kojom uz kafu započinjemo svako jutro i posle večernjeg dnevnika uz "lakunoć" bežimo u san.
ИзбришиPored žrtava rata, nasilja, nesrećnog slučaja, sve veći broj nesretnika odlučuje se da napusti svojevoljno i pre vremena ovakav svet, nalik čistilištu.
Mladi i stari, deca - očajni, bedni, unesrećeni.
Ako za svaki događaj u životu postoji pravo vreme, za poslednji trenutak života ne bi smelo da postoji pravo vreme, ali ipak postoji.
Kada, zašto, kako, gde - svaka smrt je odgovor na sva pitanja.
Izjavom "iskrenog saučešća" mi stavljamo tačku i to je sve.
Vesti počinju sa "danas je poginulo toliko i toliko".
ИзбришиVesti tendenciozno truju cele narode.
Kada bi počinjale sa "danas se rodilo toliko, zaposlilo toliko i zaljubilo toliko, neki su napravili kuće, neki uživaju u suncu... stvari bi se promenile.
Ljudi bi se promenili.
Znali bi da od njih nešto zavisi. Da vrede,
i da je život dobar.
Svim narodima je danas potreban protivotrov:
gašenje crnih medija.
Tada bi bilo nemoguće naterati ljude na rat. Mali procenat neljudi bi svakako otišao i izginuo.
Rat ubija puno dobrih ljudi. Zlih nikad dovoljno.
Društveni sistem koji nije okrenut ka životu
Избришиnego stremi ka smrti, divi joj se i prati je u stopu,
jeste sistem anticivilizacije.
Nije sve zlo u medijima, zlo se odavno ukorenilo u svakodevni život, u ljude, primitivizam i agresija su postali uvrežen način ponašanja.
ИзбришиMogu se ja isključiti i skinuti sa svih aparata, ali dovoljno je da pogledam oko sebe.
Šminkanje lepim vestima neće oplemeniti savremenog pećinskog čoveka.
Uostalom, upravo najbandoglaviji i najmoćniji među njima farba našu stvarnost u svim nijansama ružičaste i što se više trudi sve je očiglednije da idemo u propast.
Ako sad posustanemo, ako ne uspemo sada da ga zaustavimo, propast će nam se desiti.
Da, za nekrofilne civilizacije propast je jedini i prirodan kraj.
ИзбришиNe zna se ko više kuburi s vremenom - mladost bi da ga ubrza da što pre odraste, a starost da ga uspori i odloži kraj.
ОдговориИзбришиAli vreme se ne da prevariti, ima svoj neumoljivi ritam i svaku trku sa vremenom čovek je izgubio.
Dospeli smo u svet u kojem su celi narodi vaspitavani da prihvate nenormalne stvari.
ОдговориИзбришиRatove, ekonomske i one druge, siromaštvo, potčinjenost, neslobodu,
Kao posledica, do skoro normalne stvari postale su nenormalne.
Doći će nove generacije koje će vratiti društvenu marginu,
prihvatiti i prigrliti normalno i dobro,
i odbaciti nenormalno.
U taj svet verujem.
Vreme je.
Pratimo znake koje ostavljaš pokraj puta,
Избришиevo nas, stižemo.
Nenormalno ne može biti trajno nametnuto kao normalno,
Избришиiako vladajuća manjina to pokušava silom oružja i novca.
Svaki čovek zna razliku, kao što razlikuje dobro od zla.
Pitanje je koliko dugo će većina još da trpi, dok ne shvati da je sila i moć na njenoj strani?
dok joj ne pukne trpilo
ИзбришиKao što je puklo baba Coki.
ОдговориИзбришиPuklo je odavno svim dobrim ljudima, njihov broj je iz dana u dan sve veći.
ИзбришиUporni su i izdržljivi, svesni da je ovaj poslednji otpor naša poslednja šansa.
Jedino je za ljubav svako vreme pravo vreme, uvek je dobrodošla i blagoslovena.
ОдговориИзбришиSve ostalo ima svoje vreme, pravo vreme i najbolje je da niti porani,
niti zakasni, ili da se uopšte ne desi, kako ne bi morao da zažališ.
Ljubav je protivotrov i lek za sve boljke od kojih boluje ovaj pomahnitali svet.
ОдговориИзбришиI jedini za one neizlečive.
Upravo tako. :)
Избришиhttps://youtu.be/y2otvFOlKqE
https://youtu.be/cMNpOzlCB8s
ИзбришиU svetu iluzija covek je stranac.
ИзбришиA. Kami.
Da li?
ИзбришиSvet bez iluzija je siv i dosadan kao čovek bez mašte.
A biser je okamenjena bljuvotina ranjene školjke? :D
ИзбришиKao kad naučenjaci seciraju ljubav kao žabu.
ИзбришиZa njih je ljubav biohemijska zbrka, ludilo muško-ženskih hormona.
Današnji čovek je duhovno nerazvijen. Živi umom. Sagledava, analizira, premerava, na kraju pogrešno odlučuje...
ИзбришиBavi se detaljima da bi nekada, negde, nekako, sagledao celu sliku.
Čovek koji živi umom u stvari ne živi. On samo izvršava tuđi program.
Može doći i do činjenica i podataka, ali ne može doneti valjanu odluku.
Ko živi srcem, zaobilazi program. Gleda celu sliku ne mareći puno za detalje.
Srce donosi odluke koje su razumu često nejasne, zato što se razum bavi samo i jedino detaljima.
Ko sledi odluke srca živ je.
Srećan.
Zaljubljen.
Današnji čovek je zaboravio da ima srce, a sve manje živi umom, živi da bi zadovoljio svoje vulgarne potrebe,
Избришиživi trbuhom, zbog trbuha, za trbuh.
Kad naletiš na izuzetnog , onog koji živi srcem, zahvali sreći i zaljubi se.
Skoro svi igraju uloge, racionalno, promišljeno i tačno izvršavaju učitani program.
ИзбришиSkoro svi.
Al knjige kažu da ima onih koji žive u ovom svetu,
a nisu od ovoga sveta.
Neprogramirani. Intuitivni. Živi.
Zaljubljeni.
Um se bavi materijom. Mrtvom materijom. Zna sve o njoj, a nema pojma šta bi sa tim znanjem.
ИзбришиSrce se bavi životom. Nalazi ga, prepoznaje.
Stvara. Živi. Voli.
:zag: :* :heart:
ИзбришиKamo sreće da um zna sve o materiji.
ИзбришиOno malo znanja što je uspeo da iščeprka, koristi često na pogrešan način i na svoju štetu.
Da sebe ne precenjuje, zvao bi se neum.
Dešava se da u nepredviđenim okolnostima svojim postupcima iznenadim sebe.
ОдговориИзбришиKoliko vremena će još biti potrebno da upoznam stranca u sebi?
Meni izgleda da je Kamijev Stranac upravo to - priča o nepoznatom potstanaru koji tajno živi u svakom od nas.
ИзбришиSam čovek putuje brže,
Избришиa u društvu putuje duže.
Stranac je naš saveznik.
Saveznik - nekad u dobru, nekad u zlu, a nekad se pretvori u strašnog sudiju,
Избришиskoro kao najbolji prijatelj.
Najbolji prijatelj je onaj koji je naučio da ti čita misli, sa njim možeš da ćutiš o svemu.
ИзбришиTakav se retko sreće, a to više zavisi od tebe nego od njega.
Moj najbolji prijatelj njače, srećom govor ušesa i tela mu je vrlo izražajan, a kada počne da se džilita i cepa po cevanicama, sve je jasno, nadalje možemo s razumevanjem da ćutimo o svemu.
ИзбришиDo kraja vremena. :*
;* :* :*
ИзбришиE, pa, krajnje je vreme da se prekine ćutanje.
ОдговориИзбришиĆute samo kukavice u ulizice.
Sada je pravo vreme za buku i bes.
Onu ćuvenu mudrost da je ćutanje zlato verovatno je smislio neki ljigavi konformista.
ИзбришиIli neki mutavi lenjov?
ИзбришиMožda bi smislio i glupan da je imao s čim.
Fina je to izreka, poučna, uglavnom tačna.
ИзбришиZnam neke koji su ćutanje naplatili i napunili svoj trezor.
A tek kada se težak kriminalac brani ćutanjem, pobrine se da nestanu dokazi i izbegne kaznu?
ИзбришиTo ćutanje je vrednije od trezora punog zlata.
Nekoliko dana pratim vesti.
ОдговориИзбришиDvesta hektara najplodnije zemlje se betonira da bi se napravio naci onalni stadion i sedmodnevni sajam EXPO.
Dve milijarde dolara kredita ce biti pretvoreno u beton.
U medjuvremenu beogradski sajam, imovina gradjana koja je 60 godina punila budzet, je jednim potpisom presla u ruke "crnog arapina", bez novca, bez naknade.
Mali slinisa je trazio od kineza reprogram duga jer u drzavnoj kasi nema para ni za kamate. Odbijen je, naravno, jer se u nase ime i za nase pare ponasa kao pijani milioner.
Uz pratnju policije veterinari ubijaju i zakopavaju svinje. Sutra ce doci po krave, prekosutra po decu.
Narod se predao. Ljudi su odustali od sebe, mirno cekaju da budu pojedeni.
Nije se narod predao, kipti od besa i skuplja dokaze za završni račun.
ИзбришиTrenutak istine je sve bliži, stiže završni račun.
Neshvatljiva je veličina štete koju je takva banda napravila svojoj zemlji i megalomanskim, neukim i nerazumnim planovima tek to namerava.
Rekla bih da su strani krediti samo paravan za profit od krimi trgovine.
Prestala sam da gledam vesti, nemam više mesta za toliko
zlo.
Meni oni već odavno ne mogu da se obraćaju.
Čekam samo jednu vest, a ta će se desiti, tek što nije.
Čekam zvona sa NotrDam.
Po decu su već dolazili toliko puta, po sili zakona,
Избришиu ime otadžbine.
Po našu, ne po njihovu.
I mi smo davali, po dužnosti, za otadžbinu.
Strepeli smo, ali smo davali.
Posle svih izgubljenih ratova, sada opet uzimaju decu,
čak i malu, obučavaju ih u vojnim kampovima kako se rukuje oružjem, kako se ubija.
Neka ne govore da je takvo vreme, da se tako mora,
kao da nema boljih načina da se voli otadžbina.
A kada klinja od trinaest pobije svoje drugare u razredu, odjednom se svi zaprepaste i traže krivca.
ИзбришиTraže i ne mogu da ga nađu.
Ne volim da se osvrćem, da se prisećam i jadikujem, ali sve što nam se dešavalo godinama unazad, a to je najbolja polovina jednog ljudskog života, moglo bi da stane u ovu Borinu tugovanku.
ОдговориИзбришиhttps://youtu.be/f2QYahm1Vrk
Nije pravo, ali je krajnje vreme da prošlost i suze ostavimo da počivaju u miru, da se iščupamo iz pluskvamperfekt istorije i krenemo napred.
Od nas zavisi, sve ostalo su izgovori bez pokrića.
Sve dok imamo gazdu sa nekog dalekog meridijana, ništa ne zavisi od nas.
ИзбришиTako je bilo i tako će biti.
Možemo da mudrujemo, da se međusobno mrzimo i bijemo, tu smo gde smo i ostajemo ušančeni u trajnom sukobu zaraćenih svetskih gospodara.
Za slugu pokornog postoji samo jedno vreme -
vreme robovanja.
Više je nemoćan nego pokoran.
ИзбришиKepec, uklješten u klinču džinova.
https://www.google.com/url?q=https://rsjp.gov.rs/wp-content/uploads/Srbija-i-Agenda-2030-iz-novembra-2022..pdf&sa=U&ved=2ahUKEwjVwYWJ_PmAAxVfg_0HHdV-BYoQFnoECAcQAg&usg=AOvVaw0SjVZgKW2MqbRFI4BpowGQ
ИзбришиLeleeeeee...! Koliko posla!
ИзбришиSada je jasno što nismo odmakli dalje od početka.
Trebalo bi nam bar pet vekova da sve zadato postignemo,
baš koliko su nas osmanlije jašile.
A vidi se da nam se ne žuri, pravimo se da hoćemo, a u stvari nećemo.
Lakše nam je da budemo prirepak baćuški,
i onom čeličnom,
nego da trčimo za Evropom.
I Evropa se samo pravi da nas hoće i drži nas na kratkom lancu, "crna rupa na njenom tepihu", pokrpljena pokojom milijardom, neka ostane tu gde jeste, takva kakva je, pod kontrolom.
ИзбришиPolitika nije umetnost mogućeg, politika je umetnost laganja.
Lažu svi oni, ali naš baron je svetski šampion u laganju.
Избриши"Ne može nam niko ništa, jači smo od sudbineeee"
Teško nama s njima, još teže nama s nama.
Избришиsamo blabla nema ništa bez ussrane motke al junaci postali gadljivi
ИзбришиKad god sam čekao pravo vreme, propustio sam najbolju priliku.
ОдговориИзбришиDrugu nikad više nisam dobio..
Najteza stvar u zivotu je cekanje.
ОдговориИзбриши