Prošlo je, prošao sam,
prošlo je al nije kraj.
Prošlo je, slobodan sam,
al je i slobodi kraj.
Kad sećanja postanu bol,
kad bol postane dah,
život je bio samo fol,
sve je laž, čak i strah.
A mrvice? One su nada.
Tri korne penal puca sada.
Ko će da brani, koga i kada
dok kulisa na mene pada.
Moja kulisa teška a slaba
od laži i uspomena,
lepljena, krpljena, al džaba
kulisa nije zamena.
Zamena za život, mir,
za slavljenje i sreću
topi se ko na pici sir
večnost dostići neću.
U sećanju je bol ostao.
Krupno sam trošio usput.
Mrvice sam istrošio
bol ide sa mnom na put.
Nećemo daleko ni bol ni ja.
Bio sam Mida kralj tužni.
Nećemo dalje od sećanja
nećemo jer bol smo dužni.
Nanete su boli od duga
neispunjenih obećanja.
Jedna nada mnogo tuga,
odlazak bez vraćanja.
Imena čujem, tako, slučajno,
slučajne osmehe i poglede.
I dok tražim zlatno runo
moje su sad srebrne, sede.
Život je i kad činiš zlo,
povučeš pruženu ruku.
Kad srce padne na tlo
pola njenog pola tvog.
Kud ćeš s srca pola?
Dok ne izraste novo
bežaćeš od većeg bola,
od ljubavi ponovo.
Bekstvo od života, ljubavi.
Begunac ne ume da voli.
Begunac se uvek davi
u bekstvu, ne u soli.
Idi napred, gazi cveće.
Lomi obalu lomi granje.
Hodaj kroz upaljene sveće
i ne žali, upašćeš u *ranje.
"Desiti se moglo.
ОдговориИзбришиDesiti se moralo.
Desilo se ranije. Kasnije.
Bliže. Dalje.
Nije se desilo tebi.
Spasao si se jer si bio prvi.
Spasao si se jer si bio poslednji.
Jer si bio sam. Jer je bilo ljudi.
Jer je levo. Jer je desno.
Jer je padao sneg. Jer je padala senka.
Jer je bilo sunčano vreme.
Na sreću, bila je tamo šuma.
Na sreću, nije bilo drveća.
Na sreću šina, kuka, greda, kočnica.
Na sreću britva je plivala po vodi.
Usled, pošto, ipak, možda.
Šta bi bilo da je ruka, noga
korak, za dlaku
od sticaja okolnosti?
Dakle, tu si?
Pravo iz još odškrinutog trena?
Mreža je bila jednooka, a ti kroz to oko?
Ne mogu tome da se načudim, da se
naćutim?
Čuj
kako mi brzo lupa tvoje srce. - Vislava Šimborska
Ništa nije onako kako je zapisano u sećanju.
ОдговориИзбришиOsećanja prepravljaju, brišu ili izmišljaju događaje da bi poštedela dušu od naknadnog bola, ili je na tren usrećila.
:-* :*
ОдговориИзбришиNije prošlo, sve je još tu, u glavi i u srcu, suviše je neodbranjenih penala.
ОдговориИзбришиI zato neću da se prisećam, neću da se svaki put ponovo naježim.
Hvatam nebeske kumuluse i rečne krivine, plovim, slobodna,
istražujem nepoznate ćoškiće.
Možda mi se posreći pa i ja puknem neki penal?
Kome bi da pukneš?
ИзбришиSvakom zlonamernom prolazniku kada me očepi.
ИзбришиI životu, po svakom pitanju, zaslužio je revanš.
Svako traži svoje zlatno runo, život prolazi u traženju.
ОдговориИзбришиMožda ga nađe, a ne propozna, traži i dalje tamo gde ga nema.
Ja sam našla, bar mislim da jesam.
Desilo se, a nije se moralo desiti.
Posedelo je čekajući me.
Ne mari, posedeću i ja.
Izuzetni su ljudi koji ne žude za zlatnim runom, zadovoljavaju se onim običnim koje ih greje.
ОдговориИзбришиAlavi Mida je preklinjao bogove da ga reše bede kada je shvatio da sreća nije u zlatu.
Nema sreće u sticanju.
A u čemu ima?
ИзбришиTo ne zna niko dok ne stigne na kraj puta,
Избришиdok se ne osvrne, dok ne pretrese prtljag koji je skupljao i vukao sa sobom.
Tada će znati.
Lepa pesma.
ОдговориИзбришиDopala bi se i Čehovu, a Nađenka bi po prvi put bila sigurna da je
čula ono što je želela da čuje. :D
A ko je napisao ovu uvodnu?
ОдговориИзбришиMislim da bi mogla biti Hakimova?
Opet nestalo magare!
ОдговориИзбришиJedno uvo mu klempavo, bela zvezda na pametnom čelu,
nosi kopačke, njače i šutira penale gdegod da stigne.
Ko ga spazi negde neka dojavi koordinate. :D