четвртак, 29. децембар 2022.

Stalker

Osam minuta energija Sunca kasni. Osam akademskih minuta vreme kasni.

Naučno otkriće je podudaranje uma i stvarnosti.
Poklapanje misaone slike i stvarnosti.

Do njega se ne dolazi učenjem, nego otvaranjem uvida prema nepoznatom.

To bez hrabrosti ne biva.

Uvek sam znao da sam stalker.

98 коментара:

  1. I svi oko tebe znaju da si stalker.
    To ne može biti svako, samo izuzetan, blistav um. :heart:

    ОдговориИзбриши
  2. Ako si zaista stalker, onda znaš put i moraćeš da nas izvedeš iz ove jezive zone.
    Što pre. :)

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Ne bira stalker put. Svaki put drugaciji put bira njega. Put koji nisi sagradio nije tvoj put, nemoj ici njime.
      Stalker postuje put, on mu je saveznik.
      Svako trazi stalkera, niko ne pokusava da postane stalker.
      Svako trazi pravog, niko se ne trudi da postane pravi.
      Svako trazi dobrog.

      Избриши
    2. Uzalud trud, nije svako za stalkera, normalno, kao što ne može svako postati maratonac, naučnik, filozof, pesnik...
      Retko se desi da se svi steknu u jednom.
      E, taj postaje stalker.

      Избриши
    3. Pa da, četiri u jedan.
      To je taj jedinstven četvorocifreni. :heart:

      Избриши
  3. Ako ti izgubiš kontrolu, završićemo svi u ljigavim raljama groznog čudovišta, čuvara lavirinta.

    ОдговориИзбриши
  4. Svako ceka deda mraza, niko stalkera.
    Zato sto deda ostavi poklone i ode, nema ga godinu dana,
    a stalker ostaje duboko u umu i secanju.
    Deda ti ostavi zlatno djule oko noge,
    stalker pokazuje put. Vreme je.

    ОдговориИзбриши
  5. Vreme je dimenzija koja ne stoji pasivno dok ti posmatraš oblike.
    Vreme dinamicki proizvodi stvarnost i neprestano je menja.
    Prostor je samo derivat vremena, kao samostalni entitet ne postoji.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Znam da vreme ne stoji, ali mi je neprihvatljivo da je prostor derivat vremena?
      Mislim da je prostor tvorevina koja traje u vremenu, kao što je svemir prostor ispunjen galaksijama koje se rađaju i umiru, ograničene vremenom koje im je dato?
      Vreme nije tvorac, već pratilac, merač trajanja svega postojećeg u prostoru. :D

      Избриши
    2. Vreme, materija i energija su trojstvo materijalne stvarnosti. Ni jedno ne može postojati bez druga dva. Ako jedno nestane, stvoriće ga druga dva. Ako dva nestanu, preostali će ih stvoriti.

      Избриши
    3. Lepo objašnjenje, bez konačnog odgovora, slično onom o koki, jajetu i piletu, ostavlja prostor za doživotno razmišljanje.
      Hvala ti.

      Po grčkoj mitologiji sve je postalo od Hronosa, boga vremena, on je prapočetak svega i gospodar večnosti.
      Uklapaš se. :)

      Избриши
    4. Stisnite se malo da se i ja uklopim, ako može?
      :zag: :* :heart:

      Избриши
    5. Već smo se stisli :rumenko: upadaj :*

      Избриши
    6. mmmmm...udobno i toplo :heart:

      Избриши
  6. Kako znaš da si stalker? Kako si došao do toga? Na osnovu ovog testa?
    Da li je stalker i asperger isto?
    Još i Anathema i dramatična Lost control - sve si to uvezao u čudnu zagonetku,
    pokušavam da povežem i razumem, ali jok.
    Zbunio bi i Tarkovskog. ;D

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Stalker ne zna da je stalker. To je ono što mu drugi govore, nekada iz koristi nekada iz ljubavi, nekada u sukobu, savezništvu, saradnji...
      I nije obavezno da stalker bude drugačiji.
      Stalker je čovek koji traži put, ne znajući kuda put vodi. On nije izgubljen, naprotiv, on je tragač, a tragač ne ide nazad.
      Zagonetka su znaci koje život nudi. Običan čovek prati znake koji mu nešto nude ili odgovaraju. Stalker prati sve, nekada jer ne ume da ih razlikuje, nekada zato što veruje da nisu slučajni.

      Избриши
    2. Stalker je tragač, dobro, a šta ako celog veka traži a ne zna šta traži i tako tumara celog veka i ne pronađe ništa.?
      Onda je običan prolaznik, badavadžija koji ne zna šta će sa sobom od dugog vremena, kao ja?

      Redak je stalker koji pronađe nešto,
      tada postaje pronalazač, to je već nešto, kapa dole.

      Избриши
    3. Pronašao je -stvorio je put kojim ide. Taj put pre stalkera nije postojao.
      Da li će iko to vrednovati? Nikako, drugi (pakao) će ga svakako smatrati budalom.
      Ako je zbog drugih tužan, ljut, radostan, onda nije stalker.
      Stalker ne učestvuje u razmeni, tu je igricu prešao.

      Избриши
  7. Svrha postojanja je razmena. Sa drugim bićima, sa dragim ljudima, sa prirodom i društvom, tehnikom.
    Prestanak razmene je kraj igrice.
    Razmenjuje se materijalno, ali i reci, mudrosti, osmesi, psovke...
    Vredno i bezvredno, štetno i korisno, slatko i otrovno, sve je za razmenu. Zaljubljeni razmenjuju nežnosti, zaraćeni granate.

    ОдговориИзбриши
  8. Nemam snage za ljude željne razmene. Ni da upoznam njihovog psa i uvidim koliko je pametan, ni da ih grlim jer se neki kalendar prevrnuo. Ni da slusam zašto je profesorska plata na zapadnoj obali niža nego na istočnoj, ni da gledam slike novih automobila, ili sa putovanja... zašto i kako glasati...
    Energije je sve manje i nekako znam, verovatno pogrešno, da preostalo vreme želim da poklonim sebi - onome što je ostalo nerazmenjeno. Da sebi pustim ili isključim buku, muziku, suvišne rečenice, parole...

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Brzo bi i sebi dosadio.
      Zato sam i ja krenuo i samo prolazim, ne zaustavljam se.
      Kao ona naša koja već deset godina putuje oko sveta na starom biciklu, svaki dan joj je nešto drugo, novo.
      Nju bih voleo da sretnem.

      Избриши
    2. Sumnjam da bi se ona radovala da sretne nekog mrzovoljnog ko je dojadio sam sebi, a možda ne zna ni da zakrpi gumu i zategne kočnice.

      Избриши
    3. Možda ume da vozi bez kočnica? ;)

      Избриши
    4. Znam ga, taj ne ume da vozi sa kočnicama. ;D

      Избриши
  9. Bežim od ljudi jer svako ima potrebu da mi protrese ruku i zapovedno kaže uozbilji se, budi pametan, prihvati odgovornost. Budi obrijan i lep, ukravaćen, vezan, namirisan, da bi drugi mislili da si prijatan. Govori tiho i citiraj latinski da bi drugi mislili da si fin i kulturan. Ne opijaj sejer možeš izgledati kao budala, povrediti njihova tanana osećanja. Plati zubara, frizera, da im budeš lep. Kupi auto koji se drugima sviđa, čvrsto stegni kravatu da bi onaj ko prilazi znao da ga nećeš ujesti, da si čvrsto vezan.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Samo ti beži i ne pružaj ruku, jednog dana postaćeš nevidljiv, prolazićeš neprimećen.
      I bićeš miran.
      Srećan?
      Zar nije lakše da zategneš kravatu i citiraš latinski?

      Избриши
    2. Uvek radimo ono što je lakše (na kraju se ispostavi da je prečica najduži put).
      Trebalo bi, za promenu, uraditi ono što je dobro.

      Biti neprimećen, nevidljiv, mora imati svoje prednosti. Makar kao ventil, makar ponekad.

      Избриши
    3. Dobro je i prijatno biti nevidljiv, uvek, a naročito danas,
      u ovoj zatrovanoj Zoni, svetskoj a našoj.

      Tražim stalkera za TAZ.

      Избриши
    4. TAZ je naša zona.

      Избриши
  10. Ogledalo je napravljeno da nađemo sebe, a mi na njemu vežbamo tuđe osmehe.

    ОдговориИзбриши
  11. Prođe život u sticanju prednosti. Dobro je imati prednost na startnoj poziciji. Zato treba biti prihvaćen pa i za nijansu bolji. Ta nijansa je tihi ali nemilosrdni rat.
    Prednost se stiče učenjem nota, Marksa i Platona, pravljenjem društvenog ugleda i novca, zubarom i teretanom. U toj proizvodnji sebe kao robe (koju treba uvaljati što skuplje) stičemo saveznike, ali nikada prijatelje.
    Ne gubimo skoro ništa, ne gubimo ništa vidljivo.
    Gubimo samo onaj nevidljivi deo sebe.
    Gubimo ono što jesmo.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Za one koji se ne takmiče sa drugima, život prolazi lagodnije
      u sticanju znanja po sopstvenom izboru, dok se iskustvo taloži kao blago u ličnom trezoru, a to se ne može izgubiti, može se samo bolje prodati, po želji.

      Избриши
    2. Da, kompeticija je naučeni model ponašanja.
      Od školskih dana ocene razlikuju poslušne i neposlušne.
      Život prođe u takmičenju i dokazivanju ko je bolji.
      Jedino iskustvo je iskustvo borbe, takmičenja.
      Borbe zamišljenog sebe - sebe koga pokazujemo drugima,
      protiv drugih, manje vrednih ljudi.
      Iskustvo sebe, svoje suštine, svog bića, se izgubilo. A biće je izvor svih želja, ljubavi, strahova, nadanja.

      Избриши
    3. Mislim da nema veće muke od takmičenja i dokazivanja ko je bolji. Zar se to ne pretvori u nadmetanje sa samim sobom, u tešku patnju, sve dok ne postaneš šampion sveta svih vremena, ili se samo slomiš?

      Nezdravo je pobediti sebe, možda polako sebe graditi,
      ciglu po ciglu, pa dokle stigneš?

      Избриши
    4. Tako je. Pomiriš se sa sobom, shvatiš da je razgovor sa samim sobom razgovor sa prijateljem,
      a onda prijatelju platiš pivo :) i jedno sebi :)

      Избриши
    5. :D :D :D
      Može se spucati život na mnogo raznih načina,
      a jedino uz svetlo zaječarsko može se prosvetliti.
      Živeli!

      Избриши
    6. Sticajem marfijevskih okolnosti, nađoh se jednom na stanici nepoznatog gradića. Meštani su mirno, bez reči, sedeli na sred pruge, u gomili prtljaga i ispijali pivo iz boce.
      Na pitanje kad dolazi voz, jedan s čuđenjem jedva odgovori da će doći, treba čekati.
      Posle dugog pešačenja uhvatih jedva autostop.
      Zaječarsko!

      Избриши
    7. Voz uvek dođe. Ako ima dovoljno zaječarskog, ni ne kasni.
      Živeli!

      Избриши
    8. U sećanju na putovanja, mnogo su živopisnije i uzbudljivije dogodovštine sa slučajnih stranputica, isto kao one neobične, nepredviđene iz svakodnevnog života.

      Život je film, uhvatio ga je Tarkovski.

      Избриши
    9. Slučajnosti ne postoje :zag:

      Избриши
    10. Pa kako onda? Postoji neki program?

      Избриши
    11. Bios, vegetativni program,
      i zoe, program koji mi pišemo pa kad zaboravimo da smo ga napisali izvršavamo. :)

      Избриши
    12. Nisam dovoljno pametna za bios, a zoe samo naslućujem :( Može neki primer?

      Избриши
    13. "Gospodin Jones, posednik Vlastelinske farme, zaključao je preko noći kokošinjce, ali je bio suviše pijan da bi se sjetio zatvoriti i gornja vratašca. Dok mu je svjetlo fenjera plesalo s jedne strane na drugu, prošao je teturajući dvorištem, zbacio čizme pred stražnjim vratima kuće, natočio čašu piva iz bačve u ostavi, ispio je i legao u krevet, u kojem je gospođa Jones već hrkala."
      Ovde je sudbina Boksera i Bendžamina već uveliko bila napisana.

      Избриши
    14. Lepo, baš za moj uzrast, pretškolski, sve shvatila. :D
      I Bendžamin, moj omiljeni junak. :heart:

      Избриши
    15. Kad investitor otvori firmu i dobije od Srbije subvencije 18 000 evra po radniku, i u projekciji plata uračuna pelene, sve je unapred zadato. Slučajnost ne postoji. :(

      Избриши
    16. Ma kakav je to investitor kome poklanjaš unapred toliki novac i robove?
      Udružena lopovska banda koju bi bez potpitanja sve trebalo pohapsiti.
      O, mon dieu!

      Избриши
    17. E da, to smo mi. Kupujemo ono što je naše, a prodajemo zadužujući se. Po s namerom unapred donetom zakonu.

      Bendžamin razume, ali nema snage da se odupre.

      Избриши
    18. Bendžamin posmatra i čeka.
      Zna da mora doći trenutak kada će se životinje opet pobuniti.
      I to neće biti slučajnost, tako je već zapisano.

      Избриши
    19. Nema slučajnosti. :*

      Избриши
  12. Kad prođe vreme, prednost koju smo stekli ništa ne vredi. Sa 50+ kupiti harlija? Kome recitovati Lorku? Osnovati rok bend "prosedi i ćelavi"? Spopadati mlade švabice i čehinje po plaži? Podići 120 iz benča? Postati voždovački mangup i bežati od murije?
    Prošlo je.
    Ali je i pravo vreme. Odbaciti laž i zlatnu kuglu, osvestiti stanje kakvo jeste i utabati svoj put. Tek kada odbaci laž čovek može napraviti prvi korak. Šta je na tom putu? Iznenađenja. Izazovi. Novi, a nekome i jedini život. Ne treba ga odbaciti.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Kad prođe najteže vreme, doba lude mladosti, život ide skoro sam od sebe, tačno zna šta neće, sve je mnogo lakše, osim za stalkera koji će i dalje tražiti stranputice. ;D
      Ali najopasnije je rutina, okuka na kojoj vreba dosada i depresija, osim ako se skroz ne iščašiš, pa te ufati druga mladost, onda si nastradao po drugi put u životu, a to je ipak manje zlo.

      Избриши
    2. Doba lude mladosti je istovremeno doba prihvatanja odgovornosti i obaveza.
      Doba lomljenja kičme.
      Bez kičme ostatak života je jednostavan i lak - puzanje.
      Gde god da krene, beskičmenjak neće ni brzo ni daleko. Neće izaći van domašaja zakona i pendreka.
      Radiće 30 godina za 300e mesečno i umreti. Srećni će raditi čak 40 godina pa umreti.

      A šta ako u nekom dobu zaraste prelom?
      Da li to mora biti krivo srastanje?

      Избриши
    3. Prihvatanje obaveza i odgovornosti ne mora da znači lomljenje kičme.
      Naprotiv, postaješ vlasnik svog života, samostalan u odlučivanju, nezavisan od starijih, prvi put slobodan da činiš šta želiš.
      Neuporediv osećaj.
      Sve ostalo zavisiće od sposobnosti da pronađeš dobro mesto za sebe, osmisliš život spram svojih potreba,
      da budeš zadovoljan.

      Nema garancije, ako dođe do lomovaa i preloma, bar gipsa
      ima i važno je da zaraste.
      Malo ukrivo?
      Nije bitno.

      Избриши
    4. Možeš upravljati samo onim što imaš.
      Seljak ima zemlju kojom upravlja, iz koje uzima dobit, on je vlasnik i kao takav je plemić. Ima obavezu i da upravlja i odgovornost da brani.

      Šta ima onaj ko ima samo život? Čime može da upravlja? Brigom, glađu, propagandom.
      Neslaganjem svog položaja sa reklamom.
      On nije plemić nego sankilot. Prodaje glas, prodaje rad, preostalo zdravlje, pri čemu cenu ne određuje on, nego konkurencija, drugi još očajniji sankiloti.

      Da bi sankilot bio zadovoljan mora pronaći dobrog robovlasnika, dobrog gazdu. Gazda ne angažuje kičmenjake, samo puzavce, oni nikada neće stvoriti svoje.

      Kičmenjaci su buntovnici, objekat policijske represije, otpušteni, obespravljeni... gladni. Nemaju svoje predstavnike ni u vlasti ni u skupštinskoj opoziciji.

      Prihvatanje obaveza i odgovornosti je privilegija plemića.
      Sankilot prihvata obaveze i odgovornost za gazdinu jahtu.

      Избриши
    5. Jeste, biti gospodar na svom parčetu zemlje znači biti slobodan i gord, kao plemić
      Biti sankilot bilo gde na svetu, a posebno u našoj razvaljenoj zemlji bez reda i zakona, znači bedu i zlo.

      Ali ako si stekao veliko znanje u nekoj oblasti, ili imaš posebne veštine koje su tražene i na ceni, znači ne samo slobodu nego i moć.
      U tom slučaju vratiće ti se mnogostruko više od onoga što si uložio, nezavisno od suše, grada, poplava i štetočina.

      Избриши
    6. Da, znanje je imetak i donosi plodove, kao zemlja.
      Znanje čini plemića. Uspravnog slobodnog čoveka.
      Ulaganje u znaje nam može kupiti budućnost.

      Избриши
  13. Budala će iskoristiti svo poklonjeno vreme za sticanje prednosti. Doći će do kraja cenjen, poštovan, bezgrešan, snažan. Hiljade će ga ispratiti. Na najskupljem kamenu će pisati profesor, primarijus, inženjer, advokat... ali će ta advokatska kancelarija neobično slabo raditi.
    Da li će ga to trgnuti, osvestiti, probuditi? hmmm...

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. E, ko stigne do tog kamena, svejedno je šta će na njemu pisati, nebitno je da li je vek proveo kao car ili budala.
      Za skitnicu neće biti ni tog kamena, nema tolikog kamena na koji može biti upisan takav život, samo dobro utabana zemlja i to je sve.

      Избриши
    2. Ponašanje, outfit i imidž su ono što nudimo svetu.
      To nije čovek, to je maska, ljuštura, avatar koji je neko uplašeno biće stvorilo da bi se pokazalo drugima.
      Sve što stvori i uradi, uplašeno biće neće ulagati u sebe, nego će graditi i poboljšavati svoj avatar.
      Na kraju, ispod kamena će završiti avatar.
      Čovek, po svom izboru, nikada nije ni postojao.

      Избриши
    3. Nije postojao zapravo avatar, a ispod kamena će završiti običan čovek, lišen smešnog autfita, besmislenog imidža i suvišnih selfija zagađenih engleštinom.
      Ali će svakako nedostajati onima koji su ga voleli.

      Избриши
  14. Moj život se odvijao nekako mimo drugih, kao na nekom levom koloseku.
    Sporedni kolosek koji jedva pronađu oni koji ga traže, a oni bez reda vožnje su dobrodošli, da sednu i odmore noge uz prugu koju su vozovi zaboravili.

    Takmičenje mi je strano, sticanje prednosti mi ne znači ništa.
    Prednosti u čemu?
    Čudno, ali mi niko ništa ne prigovara, niti savetuje.
    Da nasam od rođenja savršena?



    Možda je stalker, a da to i ne zna?

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Mimo drugih znači uz sebe. Izdaleka gledano, neveštom oku to ne izgleda kao najbolje društvo. Suprotno je reklami koja zvanično ide, u kojoj su svi srećni, zagrljeni, lepi sa belim zubima piju kokakolu.
      Neko do kraja ne pronađe sebe; neko kasno, pa je pomalo ljut.
      A neko celog života živi svoj a ne život iz reklame, i samo na mah poveruje reklami i pomisli da greši...
      Ne greši. Taj put stvara čoveka koji utabava put. Mali bog.
      Možda je stalker, možda samo čovek, ali nije prevara iz reklame.

      Избриши
  15. Stalker je ogledalo.
    Krivo? Prljavo? Napuklo? Ma sve nabrojano.
    Imamo li bolje?

    ОдговориИзбриши
  16. Ne treba mi ogledalo, tačno znam ko sam.
    Toliko sam bezobrazna da se podsmevam Frojdu i tvrdim da za mene podsvest ne postoji, toliko poznajem sebe.
    Za usamljenog po rođenju, jedino društvo je on sam, a dugi razgovori sa sobom su sticanje uvida.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Odvojenost svesti i podsvesti je mera odvojenosti čoveka od života. Tek kada se svest i podsvest pomire (biće i suština), može početi stvarni život van matriksa.
      Matriks je ropstvo koje smo prihvatili kada smo stvorili još jednog sebe za predstavljanje drugima. Taj drugi, stvoreni, je suprotan i suprotstavljen našoj suštini.
      Da li je on neprijatelj? Ne, neprijatelj je ono što ga je stvorilo: strah, reklama, pravila.

      Избриши
    2. Individualac ne mari za reklamu, strah i za sud drugih,
      ima svoja merila i životni stil, ali poštuje civilizovana pravila i zakone, za razliku od antisocijalne zverke.
      I pored pravila i zakonskih ograničenja, oseća se kao slobodan čovek među sebi ravnima.

      Избриши
    3. Tako bi trebalo da bude.
      Ali svako saginjanje glave ogoli vrat, i individualac se, da ne bi štrčao, polako uklapa u reklamu. Zakonska ograničenja polako ulaze u lični prostor.
      Ako nastavi sa saginjanjem neće više biti individualac nego kopija, bleda ali našminkana,
      ako se suprotstavi postaće antisocijalna zverka.
      Ostati u mestu u svetu koji se kreće je kao stajati na pokretnim stepenicama.

      Избриши
    4. Još uvek postoje društva u kojima se poštuju individualne slobode, ali i takva gde su sasvim ugušene i potčinjene vrhovnom autoritetu.
      Mi još uvek možemo da biramo, ili smo već izabrali?

      Избриши
    5. Lični suverenitet je dar od boga, nije društveni konstrukt.
      Svako može da bira. Svako MORA da bira.
      To što MORA da bira je težak teg koji, u propalim društvima, slabi trampe za radno mesto i tolerantnog šefa. Za dobrog gazdu. Za humanog robovlasnika.

      Избриши
    6. U ovom propalom vazalnom društvu, lični suverenitet je još jedino što nam je ostalo, za njega se moramo boriti bez obzira na cenu.

      Избриши
    7. Da. Lični suverenitet je kičma, osobina slobodnih ljudi.
      Svako ga ima. I oni koji su ga ustupili, prodali, mogu ga uzeti nazad i ponovo biti uspravni ljudi.

      Избриши
  17. Da, život traži razmenu, sa prirodom, sa drugim bićima, makar razmenu reči, misli, muzike... naročito ljubavi.
    Inače nije obična usamnljenost, nego pustoš, beskrajna pustinja.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Razmena je jedino čime se bavimo. I države postoje samo dok postoji međusobna razmena ljudi, dobara, energenata, usluga... čak i razmena vatre.
      Za ljude je sreća kada razmenjuju reči, misli, muziku. Nežnosti, osmehe, naklonost. Ljubav.
      I seks je razmena u kojoj svi dobijaju.

      Ali razmena kao trgovina, uticaj, pretnja, strah, hvalisanje i plitki razgovori su čist gubitak vremena. Gubitak života.

      Избриши
    2. Svako razmenjuje šta ima.
      Ima razgovora koji su plitki, a duhoviti i zabavni, a ima i duboko filozofskih, smrtno dosadnih i bezvrednih.
      Najinteresantniji su razgovori između nepoznatih tokom dugih putovanja, duge, iskrene ispovesti kakve ne može čuti ni najbolji prijatelj, ni ispovednik u crkvi.
      Dobro je što je to obično monolog, dok ti možeš malo da slušaš, a malo više dremaš.

      Избриши
    3. Ispovedati se nepoznatom, siguran da ga nećeš nikad više sresti, istresti sve nakupljeno iz sebe, lekovito je.
      Još bolje ako te ne sluša i ne čuje.
      U caratrojanasukozjeuši, eto!

      Избриши
    4. Nekada su za to sluzile kafane.

      Избриши
    5. A danas masno plaćen psihijatar, svaki minut otkucan kao na taksimetar, vozi te godinama bez garancije i prava reklamacije, normalno.

      Избриши
    6. Umesto na kanabe kod čika frojda, sedneš na panj na obali i razgovaraš s rekom.
      Pomaže.
      I ne košta ništa.

      Избриши
    7. ili dodles na blog :*

      Избриши
    8. :D Kod Njake. :zag: :* :heart :

      Избриши
  18. Kraj godine je za sredovečne vreme svođenja životnih računa,
    podjednako nezgodno za uspešne i neuspešne, nezgodno jer nije toliko važno koliko je ko prikupio koječega, koliko je "uspeo",
    godišnji bilans pokazuje da je svakako na gubitku, okrnjen je najdragoceniji kapital - vreme.
    Za izgubljeno vreme nema nadoknade, nema produžetaka,
    nema prava žalbe.

    Za mlade je to vreme radosti, nade, akcije, velikih očekivanja...
    Kad ne razmišljaš o prolaznosti, besmrtnost se podrazumeva.




    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Upitno je u cemu je vreme proslo.

      Neko 30 godina gradi tudje firme, tudje kuce, tudji profit,
      slavi tudje uspehe i tuguje tudje tuge,
      nadajuci se da ce doziveti 200e penzije.

      Neko zivi svoj san, ne nada se buducnosti nego ga raduje ono sto ima u rukama, bilo da stvara ili trosi.
      Njemu vreme ne prolazi. Cak i ako prolazi, nije bilo uzalud. Voleo je.

      Избриши
    2. Ako je voleo, dobio je utešnu nagradu, bar nešto, sad može da živi od hleba i uspomena.

      Da li postoji neko ko u životu nije voleo?
      Ako postoji, taj je ubogi siromah, car svih gubitnika,
      makar bio najbogatiji čovek na svetu.

      Избриши
  19. Svaki čovek je stalker, pred svakim je sve kraći put.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Da li je svaki stalker covek?
      Aspergeru svakako nesto fali.
      Ima neceg robotskog u tome. Valjda se rano docepao tastature.
      Vecina ljudi ne veruje da postoji tastatura.
      Mozda ne vole zajecarsko? ;)

      Избриши
    2. Svaki stalker je čovek, ali nema dva ista, a nijedan čovek nije savršen.
      Svakome nešto fali, na različite načine.

      Uzalud pokušaji da se ljudi razvrstaju u grupacije po osobinama, po poremećajima ili dijagnozama, uvek će štrčati po neka osobina, simptom više ili će neka nedostajati.

      Nekada nije bilo autističnih, nije bilo aspergera.
      Otkud oni odjednom, niko ne zna.

      Potreba nauke da svakoj različitosti prišije neki naziv, najbolje ime pronalazača, nekog Aspergera?
      Degeneracija nervnog sistema izloženog zagađenjima svake vrste?
      Robotizacija zbog izolovanasti, u društvu aparata od ranog detinjstva i otuđenja od ljudi i prirode?
      Možda sve to zajedno.

      Избриши
    3. Možda smo svi na putu da postanemo aspergeri, kao mutanti, ili da dobijemo neku debelu dijagnozu, izolovani svako u svom svetu usamljenosti, nesposobni za za toplu komunkaciju kao naši rođaci sisari, nespoobni za razgovor, zagrljaj, ljubav.
      Ne bi bilo čudo u ovom neprirodnom, sve luđem svetu.

      Zaječarsko je dobar ključ, otvara sve zabravljene kapije,
      za sada.

      Избриши
  20. Bogojavljenje je za vernika ponoćni susret sa bogom.
    Za mene je to svaki susret sa dobrim čovekom.

    ОдговориИзбриши
  21. Gledaju ljudi u nebo tražeći boga.
    Neki gledaju u novčanik, kuću, nišan na mercedesu.
    Mnogi ga traže u crkvi, kad se isprazni posle liturgije. Obilaze ćoškove, gledaju uvis, celivaju krst, vade pare u crkvi i stavljaju na ikone...
    Ima ih koji rone u moru, osvajaju planinske vrhove, ili gutaju sabrana dela klasične književnosti... Ustav, udžbenik astronomije... džaba.
    Niko se nije pohvalio da je video.

    Susret sa bogom je susret sa onim ko je drag.
    A ako je u ponoć još bolje :*

    ОдговориИзбриши