U vremenu koje dolazi proučavaćemo psihologiju ugroženog pojedinca, čoveka sateranog u ćošak.
Uživo, u realnom vremenu, gledaćemo ih svakodnevno.
U najbližem okruženju, poneko i u sebi.
Ali, istovremeno,
posmatraćemo iz prvog lica i psihologiju gomile saterane u ćošak.
Dve psihologije dva na isti način ugrožena entiteta
su međusobno suprotstavljene i suprotne.
Pojedinac u bezizlaznoj situaciji ima nagon za preživljavanjem, borbom.
Razume izvor problema i bori se za život.
Kada se isti taj čovek, u istoj situaciji, okruži gomilom sličnih,
neće više videti neprijatelja u onome ko je kreirao bezizlaznu situaciju,
nego u onome ko je najbliži.
Ubijaće se međusobno, do poslednjeg.
Da li će poslednji, u nemoći i ludilu, dići ruku i na sebe,
pronaći i u sebi neprijatelja,
ili će se resetovati na početnu jedinku sateranu u ćošak,
i trezveno usmeriti snagu na borbu ka spolja?
Hmm... posle čitanja Hegela nisam optimista.
Posle svih tragičnih godina koje mnogi nisu preživeli,
ОдговориИзбришиizgleda kao da je nad nama s predumišljajem izvršen najnoviji mengele eksperiment,
po planu svetskih sila i uz saradnju naših neuračunljivih vođa.
Projekat za istoriju, materijal za nauku.
Prošli smo kroz sve kreirane faze, izmanipulisani otrcanim izgovorom o ugroženosti, nahuškani na spoljne neprijatelje, zaratili sa okruženjem i celim svetom.
A onda, saterani u tesan kavez, zakrvljeni međusobno kao gomila pacova, sve dok potpuno iscrpljeni nismo zapali u apatiju,
u mrtvački san bez snova.
I taman kada je izgledalo da nema spasa, zaiskrila je poslednja nada, probudio se nagon za opstanak i već otpisan bolesnik skočio na noge, spreman da se bori i pobedi.
Ali,najslabiji u sve većem broju odustaju od života, dok neki, poludeli od besa, nasrću na sve oko sebe, ne štede ni svoje roditelje ni decu.
Najpametniji i najhrabriji spasavali su se bekstvom i ne prestaju da beže iz domaće ludnice.
Koliko će bolesniku biti potrebno da ozdravi od mržnje i želje za osvetom?
Verovatno će se privremeno učauriti do sledeće prilike,
tako je do sad bilo.
Nisam još stigla do Hegela, pitanje je da li ću?
ОдговориИзбришиMože li nešto malo ukratko, onako, tvojim rečima? :D
Zauzvrat ključna reč na kineskom - woaini. :*
Nije vredan prepricavanja, nije ni lak za citanje, verujem da su prevodioci smrsali.
ОдговориИзбришиNa kineskom znam samo jednu rec, onu najvazniju: woaini. Meni je dovoljno.
Najbolje godine smo propustili, ali kada bismo okrenuli leđa prošlosti i zaboravili sve šta smo jedni drugima uradili, počeo bi naš pravi život.
ИзбришиI kada bi na svim jezicima sveta pozdrav bio "woaini", sve ostale božije zapovesti bile bi nepotrebne.
U tu malu ključnu reč stalo bi sve.
Vecu tezinu od teskih metala ima rec.
ИзбришиA moze biti i laksa od vazduha.
Kada bi, ako bi...ali mržnja je dugovečnija od ljubavi.
ИзбришиHrani se željom za osvetom i prenosi s kolena na koleno,
kao prokleto epsko nasledstvo.
"Volim te" mora da je od olova, jedva se nekako prekotrlja preko jezika.
ИзбришиA onda pukne i odleti kao luftbalon.
Kako to? :D
"Volim te" nije završen iskaz. Volim te za sobom povlači lavinu reči iza kojih moraju stajati dela, ili makar spremnost da se ispune.
ОдговориИзбришиVolim te je ugovor, obećanje, davanje.
U njemu je ceo čovek, ratnik. domaćin, otac.
Volim te je ponuda sebe.
Volim te može zatrpati jedan pejsaž i stvoriti drugi.
Volim te je ime boga kojega je teško dostići.
Volim te, koliko je teško?
Teško je koliko i najteži zavet. :*
ИзбришиLako je kao najlepša pesma, kao prepoznata misao koju čuvam u biseru na mojoj ogrlici. :* :* :*
Избриши:-* :-* ;-*
ИзбришиLjubi bliznjega svoga.
Ko je bliznji?
Igdrazyl. :)
Избриши