понедељак, 25. октобар 2021.

S.T.R.A.H.

Mlad si dok strah ne postane dominantno osećanje.

Čovek se sastoji od 70% vode i 30% straha.
Kada se smnji udeo vode smežuraš se i ostariš.
Strah ostaje. Zato je moguće ne biti glup a biti budala.

Preselili smo svoje živote u virtualni svet.
Strah raste jer znamo da smo ih zapostavili u stvarnom svetu.
Sve naše aktivnosti su okrenute da izgledamo umesto da budemo. Tražeći sebe pravimo selfije, uzalud.

Strah tera i vlast da oko sebe okuplja gore od sebe.

"Ugnjeteni se neće pobuniti dok se ne osveste, a neće se osvestiti dok se ne pobune." Orvel.

Dobro vino može da prepozna samo onaj ko je pio loše vino.
Isto je sa hrabrošću i strahom.

Dugotrajno iznurivanje niskim platama, neprestanim katastrofičnim vestima, temama i raspravama koje služe da skrenu pažnju sa života na strah, lošim zakonima i vođstvom koje sasvim očigledno vodi u propast,
služi
samo i jedino
za proizvodnju pristanka.
Na šta? Na bilo šta, više nije bitno.
Iznuren pojedinac i uplašen narod pristaće na sve, samo da makar za mrvu ublaži pritisak.

Otrežnjenje od straha i zabluda ovog sveta ide čudnim putevima. Moraš izaći iz konzerve da bi shvatio da si u konzervi.
Napustiti konzervu znači izgubiti sigurnost, zajedništvo, ući u nepoznato koje je možda prazno i hladno... i ostati skoro sam, sa jedinim prijateljem - sa samim sobom. I sa svojim strahovima.
Onima iz konzerve ćeš svakako izgledati lud.

Ali nećeš biti hrana.

Nekada sam ljude koji slušaju džez smatrao starim,
a sada volim Felu.



26 коментара:

  1. Iznenadjuje da suprotnost strahu nije hrabrost,
    nego ljubav. Poverenje. Naklonost.
    Vera.

    ОдговориИзбриши
  2. Divan tekst :-*

    Ko se usudi i izađe iz konzerve, neće biti sam, dočekaće ga zagrljaj slobodnih ljudi, uz zvuke džeza, muzike oslobođenih robova, životne radosti i igre. :)

    ОдговориИзбриши
  3. Volim džez i volim svaku Hakimovu reč, slovce, zapetu...samo tačku ne volem. :-*

    ОдговориИзбриши
  4. Dobar je džez, dobar.
    Ali uz njakanje bolje ide besni rok.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Tako je, ali ovo magare voli i džez i klasiku. :D
      https://youtu.be/_1UUwGp_YuM

      Избриши
  5. U opasnosi strah može da zakoči slepo srljanje u propast i spase glavu, inače je balast koji kvari život sve dok ne pređe u bolest.

    ОдговориИзбриши
  6. Iako izgleda da je ovo društvo smrtno bolesno od straha i mržnje, ima nade.
    Truo mafijaški režim obračunava se sam sa sobom i raspada pred našim očima.
    A ispod kore strahovlade, bezakonja, monstruoznih zločina, mentalnog terora i bede, probijaju zdrave klice otpora i pobune.

    Dobar čovek nikad ne pristaje na zlo, a može da trpi do izvesne granice - dok ne pukne.
    Živeli! :)

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Uvek ima nade. Nada su dobri ljudi.
      Isklijavaju čak i iz najcrnjeg taloga.
      Oni su ti koji prave pukotine u crnilu.
      Oni razaraju zlo iznutra.

      Pukotine postoje da bi svetlost mogla da uđe.

      Избриши
    2. Kroz neke pukotine ulazi svetlost, kroz neke voda.

      "Tiha voda breg roni"

      Избриши
    3. Tihoj vodi isteklo vreme.

      Fanfare Fele Kuti u ritmu brzog voza najavljuju bujicu probuđenih, koja čisti sve pred sobom.
      I ništa je ne može zaustaviti.

      I ja volim Felu. :-*

      Избриши
    4. Došo čas da oni strahuju više od sebe nego od nas. :D

      Избриши
  7. U ovoj obećanoj zemlji meda i mleka, depresija je postala uobičajeno raspoloženje, vidljiva na skoro svakom licu i bez medicinske dijagnoze.
    Svi poznati strahovi za život -
    od bolesti, smrti, propasti, gubitka voljenih...
    svi racionalni i iracionalni strahovi slili su se u jedan koban - strah od života, od ovakvog života.
    Nije retkost da najosetljiviji dezerter iz života povede sa sobom celu porodicu i postane vest na naslovnoj strani.

    Odoh na reku.
    Reka leči.
    Skoro kao zagrljaj.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Pravi lek za ovu boljku nije ni reka, ni zagrljaj,
      ni pilula, ni čokanjče.
      Pravi lek je motka preko zna se čijih leđa.
      I zna se kakva. ;-)

      Избриши
    2. Pitanje je dana kada će izaći iz svojih brojnih stanova bez zaštite kobri.
      Motke čekaju, umočene, odvugle.

      Ne treba ih sve izlomiti. Posle upotrebe motke treba odložiti da opomenu i one koji će doći.

      Sklanjanje bagera sa ulice je bila greška. Bager nikada nije smeo biti sklonjen.
      Čim je sklonjen bager, nekažnjeni i nepokajani crveno-crni su se vratili.

      Избриши
    3. Da li će ikada osvanuti dan bez tojage i pendreka, kada će se svaki problem rešavati samo s pisaljkom u ruci,
      bez sukoba?
      I kada će svako, bez strepnje i straha pred sutrašnjim danom, zaspati mirno sa osmehom?

      A kada bi se nekim slučajem, možda čudom, desilo da mudrost nadvlada silu
      i čovečanstvo bi moglo da se probudi iz noćne more, najzad.
      Ahaaaa. :D

      Избриши
    4. Zar nisi mogao da slažeš, bar ovaj jedan jedini put? :)

      Избриши
    5. Tamo gde niknu otrovne gljive, vekovima ništa ne uspeva osim mržnje i osvete.

      Избриши
  8. Одговори
    1. Liči na njega.
      Okačio u znak dobrodošlice na balkanski samit, a onda poslao našu decu da poskidaju?

      Treba strahovati od tuđe ludosti, još više od svoje.

      Избриши
    2. Najviše strahujem od licemerstva, ludost je bar očigledna.

      Избриши
    3. Skinuti tuđu zastavu sa svoje bandere, u svojoj zemlji,
      nije neka hrabrost, više liči na dečiju igru.
      Svrgnuti tiranina uprkos strahu je junačko delo za istoriju.

      Избриши
    4. Nije svoja bandera, branjena je, ispred policijske stanice 29. Novembra. Kerovi na komandu istrcavaju i bez zadrske lome kosti i bubrege.
      Kada ih vidim sa kakvim apetitom biju nalazim razumevanje za Zikicu Spanca koji nije pucao u svabe nego u kerove, pravilno shvatajuci ko je oqpator.

      Избриши
    5. "...lome kosti i bubrege..." sve dok opet ne navrati Žikica.

      Избриши