Potrebna je životna zrelost da bi čovek razumeo zemlju.
Mladom čoveku smeta blato, prljavo lepljivo i klizavo.
Isprva je ljut na vodu što je pokvasila dobru zemlju.
Kasnije mu opet smeta blato, ali se ljuti na lošu zemlju što se pomešala sa čistom vodom.
Onda prihvati da ne mogu ni voda ni zemlja biti dobri ni loši, i da ne postoji u životu ništa osim te čudne mešavine.
Samo zajedno mogu stvoriti život.
Tada počinje da voli zemlju i vodu zajedno; iz blata ubire letinu, u blatu seje žito, blatom ozidava kuću, blatom štiti kaleme.
Blatom prekriva pretke.
Naslućuje se da će preci postati to blato, kao što je od početka vremena. I da su u svakom grumenu želje predaka.
I shvata da voda i zemlja moraju zajedno.
Zemlja pokušava da pregradi vodu; voda svojom snagom oblikuje zemlju. Izdaleka to izgleda kao rat, večni sukob, svaki put sa drugim pobednikom.
Ko ume da gleda videće da zemlja i voda vode ljubav stvarajući plodno blato, ono iz koga sve rađa, iz koga smo se i mi rodili;
kome ćemo se jednog dana vratiti i sve ispričati.
Gde rastu jabuke i smokve?
ОдговориИзбришиU raju.
I gde jos?
Na Zemlji.
Ova nasa Zemlja jeste biblijski vrt, raj koji nam je matori ostavio na cuvanje
Zasadio je biljke, hranu, napunio mora vodom i zivotom, oplodio Zemlju da neprestano radja, i svuda rasirio zivot.
Dozvolio nam je da se na Zemlji sirimo, i ljubavlju razmnozavamo, da napunimo zemlju, i budemo svesni, zahvalni, i nalik njemu.
Da stvaramo zivot a ne da ubijamo.
Sta smo mi uradili? Pretvorili smo raj u pakao. Industrijski ratujemo, industrijski ubijamo, industrijski unistavamo.
Odrekli smo se Zemlje, i odrekli smo se matorog, a ne oni nas.
Nije matori izbacio Adama i trudnu mu zenu iz svog vrta. On je roditelj, nada se da postane deda, i nikada sebi ne bi dozvolio da se odrekne svoje dece, svoje buducnosti.
Matori je izasao, sklonio se na neko hladno i mracno mesto da deci ne smeta, jer ih svakako ne moze odvratiti od trganja jabuka.
Oslobodio nas je sebe, svog prisustva, tutorstva, zapovesti i uticaja.
Zato ga danas ne vidimo. Moguce je da on sve vreme iz neke tame gleda u nas, decu svoje dece, kako lutamo i patimo, trazimo. Gleda i place.
Ipak nije sva nada izgubljena: postoji davno zapisana rec, dato obecanje, da ce se jednog dana vratiti i popraviti sve poruseno.
Kada bi bar bilo tako.
ИзбришиOvaj tvoj matori liči na mog dedu, dobrodušan je, mudar, strpljiv.
Ali onaj "Ja sam gospod bog tvoj i nemoj imati drugih bogova osim mene..." nije takav.
Sebičan je, naprasit i osvetoljubiv.
Zar bi inače prokleo svoju decu i izbacio ih iz raja?
A deca ko deca, osladilo im se ukradeno voće i ne prestaju da prave haos, zlo.
A On ne plače... besni, grdi, kažnjava i preti paklom.
Kada bi On bio kao moj deda, mogla bih da mu poverujem.
Ovako znam da sve moramo popravljati sami u znoju lica svog, kako najbolje umemo. :)
Svako moze da bira sebi boga.
ИзбришиNeko bira boga novca, mamona, ili boga slave,
neko stvaraoca, Demijurga.
Srbi se mole bogu pravde.
Jedini koji zasluzuje moje poverenjeje bog ljubavi.
Zato me ovi prvonabrojani ponekad popreko gledaju.
Po zasluzi.
Da, Ljubav je bog. *) *) *)
ИзбришиBogovi mogu bez mene i mog poverenja, ali ja ne mogu bez ljubavi, obične ljudske ljubavi, tako prolazne i neverne. :)
Избриши