петак, 18. септембар 2020.

Carpe diem

Spavamo. Previše sati provodimo bez svesti o sebi. 
Osam noćnih sati smo nokautirani, u svetu snova.
Ni radno vreme ne provodimo svesno i budno. Radimo potpuno mehanički, tek delimično svesni posla ali nikada sebe.
I priprema za dan, ulazak u pretesne cipele, u auto koji se drugima dopada, parfem koji se drugima dopada, frizura i osmeh za druge, partner koji se drugima dopada, jeste besvesni ponavljajući šablon.
Preostalo vreme pokušavamo da "ubijemo" navikama, sedenjem ispred ekrana (uz ili previše hrane ili uz previše pića, da bi čula i svest ostali zauzeti).
Nekada hobijem, sportom, društvenim mrežama; vreme se mora ubiti.
Imperativ je da ne ostane ni jedan trenutak nepopunjen, neiskorišćen, nezauzet, slobodan.
Jer taj trenutak je pretnja, mogućnost da se u svesti pojavi misao o sebi i zaleprša krilima u tesnom kavezu.

Što je kavez čvršći šanse za izbavljenje su manje.



21 коментар:

  1. Ako je to tvoj izbor, ko ti je kriv?

    Izabrala sam zanimanje koje volim i radim ga s ljubavlju,
    za malu platu.
    Ko mi brani da nađem partnera koga obožavam, iako je po mišljenju ostalih nesposobna sluta?
    U pretesne cipele ne ulazum, teram svoj fazon, ne nosim sat, ni novčanik, hodam peške, izuvam se kad god mogu...
    I ubijam svaki slobodan trenutak na potpuno nekoristan način, na reci, u starom čamcu, zahvalna bogovima na svakom danu.

    Od kako znam da sam niko i ništa, nemam dilema, ni problema.
    I baš me briga. :)


    ОдговориИзбриши
  2. Одговори
    1. :-*:-*:-*

      S rekom stopljena, ali privremeno, da.
      Ona teče i teče, a ja prolazim i odlazim.

      Избриши
  3. Lepo si opisao,
    većina živi baš tako, mehanički, refleksno, bez suvišnih pitanja, zadovoljna ako ispuni tuđa očekivanja.
    Svako ko iskače iz uobičajene šeme za ostale je osobenjak, čudak, budala, luzer.
    Neko ko od malena ima plan i strogo planski živi da ostvari cilj, bilo da je tapkanje loptice ili let na Mesec, pravi je mučenik, jedino mu slava i novac može biti dovoljna nagrada,
    ako uspe.
    Blago onom ko ne živi ni po tuđoj šemi, ni po svom planu,
    već po osećanju, strasno, za neku ideju, za druge, neopterećen sobom, često nezadovoljan, možda i nesrećan, ali ispunjen.
    Njegovo je carstvo nebesko. :)

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Poznaješ nekog nebeskog? ;-)

      Избриши
    2. Iz crkvenog kalendara? :)

      Избриши
    3. Ima mnogo nebeskih ljudi, ali su nevidljivi zbog neljudi.
      Nisu bez greške, nisu savršeni, nisu sveci, samo su obični dobri ljudi.

      Избриши
    4. Mogu lako ščepati svaki dan, samo ako znam kako,
      osim onog poslednjeg,
      taj će bez muke ščepati mene. :)

      Избриши
  4. Misliš da je spavanje propušteno, izgubljeno vreme?

    Tek dok spavam i sanjam, moje pravo, iskonsko ja dobija priliku da izleti iz kaveza.
    Upozorava me, brine, strepi, stidi se, nada, kaje, želi, raduje se, žali, strahuje...i milosrdno me budi u pravi čas,
    ako zatreba.
    Potstiče me i upućuje, savetuje i štiti.
    Skoro kao najbolji prijatelj.
    Ali šta vredi kada budno ja najčešće zaboravi snove i o tome pojma nema?

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. To je jos neodgovoreno pitanje, pitanje snova.
      Dok mi odmaramo telo, um se ludo zabavlja, crta, pevusi, raduje se i tuguje. Putuje kroz prostor i i kroz vreme, upoznaje ljude i predele. Zakoni koji ogranicavaju i zarobljavaju telo, na nemirni um ne deluju.
      Um je sposoban da razmislja o sebi.

      Избриши
    2. Ti misliš da je to um? :heart:
      A meni izgleda da duša noću u tajnosti vodi dnevnik,
      oslobođena cenzure i torture prepotentnog uma,
      dok on hrče mrtav umoran od kombinacija i mahinacija.
      A kada je tema naročito problematična, izražava se u šiframa i nadrealističkim slikama.
      Ipak, u snovima nema ničeg nedokučivog,
      ako se um potrudi, ako razgovara sa snovima.

      Znam da kakav mi je dan, takav mi je san.
      Zabrinem se tek kad ne sanjam ništa.
      Mrak. Katanac. :)

      Избриши
  5. Kad nemam šta da ščepam osim usranog dana,
    hvatam se za slamku, može i ovaj krelac perodeformero,
    nek ide sve... :):):)

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. tooooooo ščepaj tamburu i udriiiiiiiiiiiiiii

      Избриши
    2. u životu je sve kakoseuzme sve jebolje odusranog štapa

      Избриши
    3. Ništa Frojd, Platon... From?
      Mrvica Hegela...komadeš Marksa za pod glavu?
      Pa onda, odoh ja uz mocart kuglu za utehu i malu noćnu muziku, ili bolje Šostakoviča drugi vals?

      ;-) Laku noć. :-*

      Избриши
  6. Gazdaaa! Šta ovo bi?!
    Naplati, pa da idem i ja.
    Laku noć :heart:

    ОдговориИзбриши
  7. Koliko ludih, besanih noći?
    A koliko tek prespavanih lepih dana?

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Prespavane dane ne pamtiš, a daviš se u ovim praznim, očajnim.
      Besane noći su jedino vredne pamćenja.

      Избриши
  8. Buducnost nema buducnost jer smo sadasnjost ucinili bezizlaznom. Pojam vremena nema nista sa time - vreme u sadasnjosti stoji.
    Da li ce revolucionari, kojima je smisao postojanja "srusiti sistem", pruziti otpor samoubilackim teznjama sistema? Jer, podanicki se odricuci sebe sistem se odrice svakog gradjanina pa i revolucionara, prepustajuci ga stihiji, milionima migranata, propasti ekonomije, stavljanjem van zakona licne svojine kao pojma, dopustanju stvarnih smrti nestvarnom virusu...
    Razvoj coveka ide preko krize, ne postoji precica. Subverzija je dokaz
    Postojanja coveka.
    Ovo je, nesumnjivo, jos uvek ljudski svet, iako napadnut neljudskim tvorevinama.

    ОдговориИзбриши
  9. Kriza je uvod u slom, a slom šansa za preobražaj neljudskog poretka u neki bolji, ako bude volje, snage, pameti.
    Revolucionari ne odustaju, ali je pitanje kada će raji najzad pući kolan?
    A pući mora.

    ОдговориИзбриши