Ljudi su društvena bića.
Fizička distanca umanjuje mogućnost prenošenja zaraze.
Socijalna distanca razdvaja ljude.
Čovek može biti sam sa sobom samo onda kada je sa drugima.
Bez drugih čovek je i za sebe izgubljen.
Svaka, pa i najmanja grupa ljudi, među kojima prebiva bog, naziva se vojskom.
Ta vojska ne gleda u protivnika, njegovu brojnost, njegovu snagu.
Ta vojska gleda u sebe.
Bog je odvojio svetlo od tame. Tamni svetlima ne mogu prići.
Među svetlima postoje uplašeni. Usta govore ono što je u umu. I kada krenu priče "gotovo je, propalo je, uništiće nas", to je prelazak na tamnu stranu, na stranu gde vlada strah.
Pesmom se razbija strah. Sklanjanjem pogleda sa tame i gledanjem u ono što je svetlo i dobro.
Treba se socijalno distancirati od tamnih, potčinjenih, kupljenih, zlih.
Uplašene treba ohrabriti. pomoći im, ponuditi nadu. Ako poveruju biće spaseni, izaći će iz tame.
Hodam. Nikada nisam stao.
Možda sam jednom, nekada, nekako, video kraj tog filma,
ali me kraj ni na šta ne obavezuje, niti na bilo koji način menja moje korake.
Možda nekakve krize i pandemije izmiču našoj kontroli,
ali moj život je samo moj. Njime ja upravljam.
Ne upravljam svetskim tokovima, zaverama, pandemijama,
upravljam samo svojim putem.
Pružam otpor.
Hodam.
Fizička distanca umanjuje mogućnost prenošenja zaraze.
Socijalna distanca razdvaja ljude.
Čovek može biti sam sa sobom samo onda kada je sa drugima.
Bez drugih čovek je i za sebe izgubljen.
Svaka, pa i najmanja grupa ljudi, među kojima prebiva bog, naziva se vojskom.
Ta vojska ne gleda u protivnika, njegovu brojnost, njegovu snagu.
Ta vojska gleda u sebe.
Bog je odvojio svetlo od tame. Tamni svetlima ne mogu prići.
Među svetlima postoje uplašeni. Usta govore ono što je u umu. I kada krenu priče "gotovo je, propalo je, uništiće nas", to je prelazak na tamnu stranu, na stranu gde vlada strah.
Pesmom se razbija strah. Sklanjanjem pogleda sa tame i gledanjem u ono što je svetlo i dobro.
Treba se socijalno distancirati od tamnih, potčinjenih, kupljenih, zlih.
Uplašene treba ohrabriti. pomoći im, ponuditi nadu. Ako poveruju biće spaseni, izaći će iz tame.
Hodam. Nikada nisam stao.
Možda sam jednom, nekada, nekako, video kraj tog filma,
ali me kraj ni na šta ne obavezuje, niti na bilo koji način menja moje korake.
Možda nekakve krize i pandemije izmiču našoj kontroli,
ali moj život je samo moj. Njime ja upravljam.
Ne upravljam svetskim tokovima, zaverama, pandemijama,
upravljam samo svojim putem.
Pružam otpor.
Hodam.
Sa olakšanjem hvatam socijalnu distancu i bekstvom na reku dušu svoju spasavam.
ОдговориИзбришиAli kako baz dodira, mirisa, pogleda, osmeha, zagrljaja...?
Distanca možda sprečava prenošenje virusa,
ОдговориИзбришиali sprečava i ono što život čini životom.
Osmeh, poljubac, zagrljaj... reč.
Naša veza sa svetom ne sme biti na distanci.
Naša veza sa svetom je suština našeg postojanja.
Ni sa ljudima, ni sa rekom.
Skidam masku.
:-* Pričekaj, strpi se, doći će vreme za skidanje. ;)
ИзбришиCekamo ukidanje mera prinudne distance :-*
ИзбришиKada pogledam mračna lica onih koji naređuju distancu kao obavezu, vidim nesrećne neostvarene uplašene opasne ljude.
ОдговориИзбришиVidim ljude kojima je duša u nosu.
Vidim ljude koji zavide drugima na bliskosti. Čeznu za bliskošću koju nikada nisu imali ni osetili.
Ti mračni su vaspitavani naređenjima, kaznama, uslovljavanjima... i oni pokušavaju da prenesu svoju nesreću na druge ljude.
Neko ih je masno slagao da će tako biti manje nesrećni.
I ja vidim ljude kojima je duša u nosu.
ИзбришиGledam ih iz dana u dan, već dugo.
Lica iscrpljena, zabrinuta, očajna, podbula i izguljena,
skoro da su srasla s maskom.
Kako izdržavaju? Zbog čega?
Ta lica ne naređuju, brinu.
Njihov savet vredi poslušati, suvišno je pitati zašto.
Lica koja brinu su ljudi.
ИзбришиUplaseni, bolesni, zabrinuti, ponizni.
Potrebna im je pomoc.
Maska im je srasla za strah, tacno.
Ljudi.
O njihovoj sudbini nekada odlucuju lekari, lica koja je data zakletva ucinila jednakim andjelima,
a nekada neljudi, robovlasnici.
Ovi drugi su u ofanzivi.
Gledamo u isto a vidimo razlicito.
ОдговориИзбришиMozda je do vida,
mozda do izbora,
a mozda do naucenog.
Uocavamo one stvari do kojih nam je stalo.
Ostale ignorisemo.
Ne gledamo u isto.
ИзбришиTi gledaš lica robovlasnika, a ja lica dobrovoljnih robova, vezanih zakletvom da brinu o drugima, ne štedeći sebe.
Pitam se zašto se ne oslobode skafandera i dignu ruke od svega?
Teško je boriti se sa nadmoćnim mikrobom, a beznadežno nositi se sa ljudskom tvrdoglavošću.
Nismo učili iz istih knjiga, ni izbori nam nisu bili isti,
Избришиipak se trudimo da ništa ne ignorišemo, da sve uzmemo u obzir.
Neki veruju u lekove i preventivu, a neki u molitvu i pričest iz srebrne kašičice.
Važno je da pomaže, a da ne škodi.
A viđenje i shvatanje iz drugog ugla su vredan doprinos istini.
Primum non nocere sme izgovoriti samo onaj ko je sposoban da razlikuje dobro od zla.
ИзбришиLjudsko biće.
Oni koji to nisu uvode konje u senat,
i daju im vlast nad ljudima.
Srećom, ljudi pomažu ljudima.
To može spasiti svest.
Jedan snazno reaguje na kaznu,
ОдговориИзбришиdrugi na nagradu.
Oni su ljudi.
Treci ne reaguje.
On je robot. Zombi. Slusa i izvrsava.
U vecini je.
Ljudi su postali manjina.
Manjina je blago, ostalo je škart.
ИзбришиPriča o Marsovcima
ОдговориИзбришиhttps://youtu.be/CFcvdDOCRwU?t=1973
Još jedna orvelovska priča iz sve deblje zbirke strave i užasa.
ИзбришиPiše ih ko stigne i kako hoće, od nobelovaca, do propalih studenata, doktora nauka, astrologa, samozvanih eksperata svake vrste... Dobro im krenuo biznis jutjubera, trljaju ruke na račun zaverenika protiv čovečanstva, sa dokazima ili bez, sa falsifikatima, lažima, ili tek onako odoka koga dokače.
Ko pročita jednu, ne mora više nijednu.
Završiće se i ovaj korona rat, ukinuće se antiepidemijske mere, ali seme paranoje je posejano, niklo i izraslo u opasan korov koji će i dalje gušiti svog domaćina, trovati ga strahom od svega i svačega, realnim ili nerealnim, neće više biti važno, jer ih neće više razlikovati.
Za koronu se možda pronađe lek i vakcina, ali ko će se usuditi da je primi?
I ne mora.
Treba pustiti koronu da odradi svoj posao i gotovo.
Za paranoju ionako nema leka, ona ima izvrnutu, granitnu logiku, zdrav razum joj ne može ništa.
Za mene nisu takve priče, za mene je i Crvenkapa dovoljno užasna, a tek Ivica i Marica...
Znam samo da je socijalna distanca i protiv korone i protiv paranoje jedni spas.
Odoh na reku. :)
"Bojim se da se ne probudim,
ОдговориИзбришиili se bojim da se probudim a da su granice zatvorene.
Strahujem da se odjednom ne mogu prepoznati.
A ne mozes da se prepoznas zato sto ne dobijas nikakvu potvrdu sebe,
ili nekakvih svojih vrednosti.
Ta potvrda bi se ogledala u tome sto si deo prosperiteta u perspektivi,
kontinuiranog napredovanja,
makar i u odrzavanju tog kontinuiteta.
Bojim se besmislenosti nase konacnosti."
Magi, 1989.
Živiš suprostavljajući se strahu, ili odustaješ od života.
ИзбришиLiči na ruski rulet, ali život je strašna igra vredna rizika.
Strašna i divna, jedinstvena.
Za Magi :heart:
Ja volim basne, upravo zbog pouke koju nude.
ОдговориИзбришиPricu o Marsovcima slusam kao basnu.
"I ne mora" je krsenje zakona, krivicno delo sa zaprecenom zatvorskom kaznom. Onda u zatvoru mora.
Korona rat se moze zaustaviti samo pokretanjem novog,
brze jace bolje.
Paranoja je neosnovana odbrana i oprez. Snazno pokusavam da shvatim sta u drustvu oka sokolovog znaci "preterano".
Socijalna distanca je ogradjivanje od sebe. Bar meni. Moje granice nisu granice trosnog tela, unutra su i cvet i planina.
I reka :-*
Ne podnosim basne od kako su se pacovi, udavi, slepi miševi, škorpioni, lešinari... preselili iz basni u našu stvarnost.
ИзбришиŽivot je postao nepodnošljiv.
Ima li tu kod tebe još malo mesta?
Ušuškaću se anonimno, nećeš ni primetiti, teško mi pada socijalna distanca, fizička još teže. :)
Sto se hranjenja paranoje tice, drzavni mediji neprekidno upozoravaju na opasnost.
ОдговориИзбриши0-24.
Zabranjuju, naredjuju, prete strasnom smrcu.
Nude snimke, brojeve i i stistike, brojeci sve mrtve kao mrtve od korone.
Istovremeno zavod za statistiku govori suprotno.
Valjda vise verujemo nepogresivom vodji nego svojim ocima.
Nego paranoicima.
Opasnost stvarno postoji, ali gazdin lični krizni štab je odavno izgubio poverenje, a veliki manipulator i njegovi lični mediji nisu ga nikad ni imali.
ИзбришиKo njih još sluša?
Inače, pod unakrsnim pogledima mnogobrojnih kamera iz svih pravaca, svi hodamo po ivici paranoje. Jedino onaj ko ne mari i mirno nastavlja svojim putem u nju neće upasti, ni sokolovo ni vatreno oko ne mogu mu ništa.
Nezgodno je što korona može.
Verujem samo svojim očima, mada i one znaju da me prevare, jer ništa nije kao što izgleda.
I za to me baš briga.
Odoh na reku. :)
Od svih ratova i oružja davno isprobanih, gori su psihološki ratovi koji računaju na strah, zbunjenost, izluđivanje stada.
ОдговориИзбришиU doba brzih medija propaganda je efikasnija nego ikada pre.
Neka gadovi svoje bezumne ratove vode bez mene.
Dok mirno plivam, pitam se da li se moja reka uliva u tvoju,
pa da pronađemo onog Njaku i zajedno njačemo sve dok nam zvezde ne odgovore.
Mesec nam već bećarski namiguje. :-*
Postojimo na teritoriji na kojoj se vodi rat.
ОдговориИзбришиU nas je upereno moćno oružje.
Sada, ovog trenutka.
Čujemo da repetira.
Možemo da ignorišemo, možemo da se borimo.
Ishod nije predodređen, ishod zavisi od nas.
Ali to nas ne treba odvojiti od reke,
zagrljaja na njoj. :-*
:zag: :heart:
ИзбришиIma li stari kineski mudrac neki savet za ovu priliku?
Setih se zen pričice - ako svilenu maramu koja lebdi u vazduhu gađaš kamenom , marama će odleteti još više uvis.
Kada bi kamen znao da postoje mnogo bolje mete... :)
A meni pade na um:
Избриши"Boriti se za "utopiju" daje smisao životu.
Odustajanje znači poraz. Samoubistvo. Smrt" - hakim
Zakljucavamo stanove, automobile, racune, nakit.
ОдговориИзбришиStvaramo distancu od opasnosti koja vreba.
Ali ne zakljucavamo i sasvim ogoljeno nudimo svoje vreme, osecanja, znanje.
Ljubav, naklonost, osmeh, zagrljaj.
Jos vonjamo na stare dobre i sve redje Ljude.
Ako izgubimo miris dobrih ljudi, pretvorićemo se u plehane marionete, šuplje iznutra kao zarđali oklopnik u mraku polurazrušenog zamka -
Избришиnikom potrebni ljudi bez emocija, ljudski otpad.
Dobar čovek miriše prijatno, mudre reči su mu kao miris lekovitih trava, a zagrljaj hladovina borove šume u letnjem danu.
Svako jedva čeka da uroni, uprkos merama socijalne distance.
I ja zato volim ovo mesto.
Zao čovek vonja izdaleka kao divlja zverka.
Upozorenje u pravi čas da se izbegne susret,
zagrljaj i arlaukanje; od takvog što veća distanca to bolje.
I maska, naravno. :)