уторак, 30. јун 2020.

Kuvanje žabe


"U situacijama kada su naša emocionalna osećanja suviše bolna ili neprijatna, mi smo u stanju da sebe anesteziramo. To je prilično jednostavna stvar. Prizor jednog tela, raskomadanog tela, užasava nas. Ali ako takva tela gledamo svuda oko sebe, dan za danom, ono što je užasno postaje normalno i mi gubimo osećanje užasa. Mi ga jednostavno isključimo. Naša sposobnost da osećamo užas potpuno otupi. Krv više ne vidimo, ona za nas više nema mirisa, ne osećamo više njenu agoniju. Nesvesno, mi počinjemo da živimo pod anestezijom."
Skot Pek

8 коментара:

  1. Ono što je užasno ne može nikad postati normalno normalnom čoveku. A ni anestezirati sebe nije laka ni jednostavna stvar.

    Što duže traju prizori užasa i zla, svedok postaje sve nesrećniji, do očajanja. Nikad ravnodušan.
    Ako ne može da se suprostavi, spasavaće se bekstvom najkraćim putem. Alkohol i droga su najbrži način i najbolji prijatelji i u miru i u ratu.

    Ponekad je lakše isključiti se iz života, nego iz svakodnevnog užasa. Za sada je to "put kojim se ređe ide", ali putnika iz ovakve naše stvarnosti je svakim danom sve više.

    ОдговориИзбриши
  2. Hemijska anestezija kratko traje. Iz nje se budi još jadniji stvor,
    a desi se da se i ne probudi.

    Ave EKV. :heart:

    ОдговориИзбриши
  3. Niko se ne miri tek tako sa sudbinom.
    Ni robijaš, ni logoraš, ni naizgled pokorni građanin.
    Posle godina uzaludnog otpora, kada izgleda da je obamro, skuvan, gotov, skupiće poslednju snagu da iskoči iz lonca i napravi haos.

    Uostalom, nije lako skuvati ni običnu žabu.
    Pokušaj da je uhvatiš, čik! :)

    ОдговориИзбриши
  4. Izgleda da američka psihologija nije primenjiva na Balkan.
    Da je Skot Pek živeo ovde, ne bi ovako nešto napisao.
    Zlo i užas koji traju, ponavljaju se godinama, decenijama, ne vode u apatiju, naprotiv.
    Što je više krvi i leševa, mržnja i želja za osvetom je sve jača, povremeno se pretvara u novi požar.
    To je ovde normalno.


    ОдговориИзбриши
  5. Анониман1. јул 2020. 12:10

    Nas mentalitet su izgradili ratovi.
    Pobune. Osvete. Vekovni otpor zlu.

    Ameri imaju dva mentaliteta: mentalitet belaca osvajaca uzurpatora ubica ugnjetavaca i lopova - belih nomada i naoruzanih ubica dodjosa,

    i mentalitet pravih izvornih Amerikanaca, ljudi koji pet vekova pokusavaju da se odupru genocidu i asimilaciji.

    Skot je proucavao belu agresorsku populaciju, i izveo za njih pravilan zakljucak.
    Mi smo, naprotiv, slicniji narodu Bika Koji Sedi.
    Ponosnom narodu koji Skot ne poznaje.
    Malom narodu sa mentalitetom velesile.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. To je prava istina, istorijska.
      Još samo da se okončaju mali komšijski ratovi širom sveta pod patronatom velikih belih poglavica,
      pa da svaki bikkojisedi ostane da sedi ponosno, u miru.

      Избриши
    2. Mali narodi sa mentalitetom velesile stradaju sve dok se ne presele u epove i nestanu sa lica zemlje.

      Избриши
  6. To se neće desiti.
    Velike poglavice su maheri za tiho kuvanje žaba.

    ОдговориИзбриши