Dunav

Dunav nije rođen veliki. Ne, na izvoru je on tek mali i slabašan potok. Bah, rekli bi Nemci.

Nije Dunav sam, svojim talentom radom znanjem voljom srcem... postao veliki.
Drugi su ga učinili velikim.
Hiljade pritoka su mu se dale cele, čineći njegov tok većim i snažnijim. Ime su promenile, odrekavši se svog i uzevši njegovo.
Stvorile su snažnu silu, dostojnu i ljubavi i strahopoštovanja.
Stvorile su utočište, put, hranu, sklonište, dom... milionima.
Snažno gurajući ogromne turbine, zajednički žure ka svom cilju, ka večnosti, moru koje toliko žele.
A onda, gradeći moćnu deltu, na pesku koji je doneo sa evropskih brda, Dunav se razdvaja od svojih saveznika i dozvoljava da svaka pronađe svoj mir.
Tek tada Dunav može da zastane i razume i tok i pritoke. Obogaćen ogromnim znanjem i iskustvom, dolazi do svog cilja onakav kakav je na put krenuo, kao sasvim mali, tek rođeni potok.
Naučio je smisao savezništva i prijateljstva, i više ga niko u novom pohodu ne može zaustaviti. Postaće morska struja. Snažna, nevidljiva, moćna i dobra.
Ko zna, možda mu se nekada putevi ukrste sa Senom?
Tada neće jedno drugom biti pritoka, jer imena odavno nisu važna. Ako se to desi, zaploviće zajedno, u nepoznato, zagrljeni tražeći neko toplije more.