Tužno je što živim u zemlji u kojoj postoji policija.
To znači da živim u zemlji kriminala i kriminalaca.
Da li će skinuti uniforme kad iskorene kriminal i pohapse kriminalce?
Popraviti stanje, a zatim otići?
Neće.
Održavaće kriminalno društvo u životu,
što je moguće duže.
Jedino tako imaju svrhu, funkcije, džipove, plate.
Nisu tu da poprave društvo, samo da održavaju.
Tužno.
Kako popraviti društvo toliko da policija ostane bez posla?
Kako da ljudi ponovo postanu dobri?
Tada bi i političari ostali bez posla.
Nekome to ne odgovara.
To znači da živim u zemlji kriminala i kriminalaca.
Da li će skinuti uniforme kad iskorene kriminal i pohapse kriminalce?
Popraviti stanje, a zatim otići?
Neće.
Održavaće kriminalno društvo u životu,
što je moguće duže.
Jedino tako imaju svrhu, funkcije, džipove, plate.
Nisu tu da poprave društvo, samo da održavaju.
Tužno.
Kako popraviti društvo toliko da policija ostane bez posla?
Kako da ljudi ponovo postanu dobri?
Tada bi i političari ostali bez posla.
Nekome to ne odgovara.
Još je tužnije što u zemlji kriminala i kriminalaca postoji ovakva policija.
ОдговориИзбришиNekada su kriminalci bili tamo negde, iza sedam brava, na sigurnom.
Sada su svi napolju, šetaju gradom.
Šetaju?
Vladaju gradom.
Loši momci povezani su sa dobrim momcima, lepo sarađuju.
Ne zna se više ko je ko.
Neki su postali estradne zvezde, uzor mladima.
Kakva li će nam tek bii deca?
Priča se ...nekada, ne tako davno...
ОдговориИзбришиSvi loši momci bili su tamo negde, iza sedam brava.
A svoja vrata ljudi nisu zaključavali.
Smeli su da šetaju noću kroz mračne i zabačene krajeve grada, bez straha.
Policajci su u parovima patrolirali svojim kvartom, uljudno otpozdravljali komšije.
Tačno se znalo ko je ko i šta radi.
A sada?
Na svakim vratima po sedam brava, kamere snimaju... kerovi i alarmi zavijaju...
Niču visoki zidovi i ograde sa gvozdenim šiljcima.
A nesigurnost i strah sve veći.
Našli smo se zatočeni, svojim strahom okovani, kao robijaši, a nismo ni primetili kada.
Kako popraviti naše društvo?
ОдговориИзбришиNaše društvo je bolesno od teške, hronične boljke.
Bolesnik je, jedva živ.
Mora se pre svega, kao svaki bolesnik, dobro okupati od svega što je doživeo i preživeo.
Otvoriti mu oči, okupati ga istinom.
A onda ga dobro nahraniti i ohrabriti.
To je najteži deo.
Pa ga zaposliti, da radi i stvara, da ostvaruje svoje snove.
Prestaće da očajava, ponovo će se osećati kao čovek.
Možda će postati dobar?
Neće.
ОдговориИзбришиVreme u kome živimo ne obećava.
Niču sve viši i jači zidovi - između komšija, između država, kontinenata, religija...
Jedino se grnice između dobrog i lošeg brišu.
Ko je dobrica, a ko krminalac, možda kamikaza ubica?
Svi su sumnjivi i svi su na nišanu.
Policija je nemoćna, u pomoć stiže vojska.
I svi stradaju, a najviše oni bezazleni, nikad krivi - žene i deca.
Da, tužno je.
Čemu se nadati?
Jedina nada je da političari ostanu bez posla.
ОдговориИзбришиAli, ko se tome nada, taj najviše strada :)
Ni ja ne verujem više nikome, ne smem, uhvatio me strah.
ОдговориИзбришиGde je dobrota, gde poštenje?
Niko nije kao što je nekada bio.
Ni učitelj, ni lekar...ministar, pa ni...hm.. vladar,
čak ni pop.
I što je viši položaj i veće zvanje, moje poverenje je sve manje.
Svako je savladao "korisne" veštine i svašta zna.
Šteta je sve veća, a propast sve bliža.
Bliži se totalni krah.
A bogami,
i ja sam postala neko drugi, nisam više ista ni ja :)