Kada je Pandora otvorila kutiju, iz nje su pocele da izlaze zarobljene stvari.
Shvativsi sta je ucinila, Pandora je brzo zatvorila kutiju.
U kutiji je ostala samo jedna stvar: nada.
Kada se od nade odvoji sumnja, ostaje vera.
Cista, snazna, nepokolebljiva i slepa.
Takva vera ima moc.
Vera je odvojena i oslobodjena od logike.
Utemeljena samo u osecanjima nema podrsku logike.
Jer osecanja i logika ne stanuju zajedno.
Sva velika otkrica, sve velike ideje, nemaju logiku.
I tek kada do otkrica dodje, logikom se unazad objasnjavaju.
Sva velika otkrica stvorila je vera.
Slepa vera.
Vera stvara.
Cak i ako se ne materijalizuje, bio je to lep san.
San vredan zivljenja.
Verujem samo u lepe stvari.
Neke od njih sam stvorio, i sada ih zivim.
Neke ce zauvek ostati lep san.
Ko zna, mozda ce se jos neka ostvariti.
I dete zna da su igracke kobajagi.
U svojoj iskrenosti dete gradi svoj svet.
Ono u svakom trenutku zna da je kobajagi.
Ali mu to ne smeta da punim srcem uziva u igri.
Da bude bog,
da stvara,
i da voli stvoreno.
I vide bog da je dobro.
Shvativsi sta je ucinila, Pandora je brzo zatvorila kutiju.
U kutiji je ostala samo jedna stvar: nada.
Kada se od nade odvoji sumnja, ostaje vera.
Cista, snazna, nepokolebljiva i slepa.
Takva vera ima moc.
Vera je odvojena i oslobodjena od logike.
Utemeljena samo u osecanjima nema podrsku logike.
Jer osecanja i logika ne stanuju zajedno.
Sva velika otkrica, sve velike ideje, nemaju logiku.
I tek kada do otkrica dodje, logikom se unazad objasnjavaju.
Sva velika otkrica stvorila je vera.
Slepa vera.
Vera stvara.
Cak i ako se ne materijalizuje, bio je to lep san.
San vredan zivljenja.
Verujem samo u lepe stvari.
Neke od njih sam stvorio, i sada ih zivim.
Neke ce zauvek ostati lep san.
Ko zna, mozda ce se jos neka ostvariti.
I dete zna da su igracke kobajagi.
U svojoj iskrenosti dete gradi svoj svet.
Ono u svakom trenutku zna da je kobajagi.
Ali mu to ne smeta da punim srcem uziva u igri.
Da bude bog,
da stvara,
i da voli stvoreno.
I vide bog da je dobro.
Dete zna da nije kobajagi.
ОдговориИзбришиU tome je razlika.
Kobajagi zivot.
Dete zna da nije kobajagi.
ИзбришиU tome je razlika.
Kobajagi zivot
Tu igru "Kobajagi" nastavljamo da igramo celoga života.
ОдговориИзбришиIgra je svako koga je nada i vera ostavila na cedilu.
Igra iako zna da je samo "kobajagi."
I svako ima svoju igru, ne postoje ni dve slične, a kamoli dve iste.
I dokle god želiš i voliš da je igraš, živ si.
Jer mašta je čudo.
Da nje nije, ko bi preživeo?
Osim Boga :)
Volim ovaj svoj kobajagi život.
ИзбришиLep je, magičan :)
Samo da ne ispadne kljakav,ćorav,skroz faličan? :?
ИзбришиA ovaj naš virtuelni "život", šta je drugo nego "kobojagi život?"
ОдговориИзбришиCela planeta vodi kobojagi život.
Osim onih kojima stvarni život radi o glavi.
A ti nemaju više kud.
A Bog gleda i pita se gde je pogrešio?
Kobojagi bog?
ОдговориИзбришиDrski i priglupi čovečuljak usuđuje se da tvrdi da bog postoji ili ne postoji, svejedno.
Kako se usuđuje... taj kobojagi čovek?
Što si ti tako kivna na čoveka kada ga je Bog stvorio po svom liku?
ИзбришиBaš zbog te žvake koju je čovečuljak smislio.
ИзбришиI još hoće da kroji Boga spram svog lika?
Eto, zato :)
Ipak, i među tim čovečuljcima nađe se poneki džin - pravi bog, onaj sa velikom idejom, stvaralac.
ИзбришиDa nije takvih,Bog bi pomislio da mu se potkrala neka greška, dok je duvao u figuru od gline.:)
ИзбришиDešava se da usamljeno dete izmisli sebi "kobojagi" prijatelja.
ОдговориИзбришиRazgovara i igra se sa njim.
Može i da mu da ime - Sebastijan ?
Što da ne?
A kada odraste opet može da ima takvog prijatelja.
Nekog ko se zove kao ... :)
Što da ne?
I ja imam jednog takvog, nosim ga u sebi.
ИзбришиStrog je, stalno pridikuje i zanoveta, a što je najgore, uvek je u pravu.
Ali sve mogu da mu kažem, sve razume, ne zamera i podnosi sve moje budalaštine i greške.
Da nije takav, ko bi ga trpeo?
I gde bi mogla naći takvog, takvog kao ...:*
Dobro je što u čoveku osećanja ponekad nadilaze logiku.
ОдговориИзбришиJedino tako dobrota i ljubav ponekad dobiju svoju šansu.
A posle boli glava, opasno, boli i ne prolazi. :)
ИзбришиDa, snovi su vredni življenja, makar se ne ostvarili.
ОдговориИзбришиAli ako ne veruješ u sebe, nemoj verovati ni u Boga.
Na dnu Pandorine kutije odavno nema više ničega,
Избришиsamo nekoliko mišijih brabonjaka.
Ali možda je to dobro - nada te više ne može izneveriti, a ni ti nju.
Nemaš više izgovora, ni opravdanja, ne traži krivca.
To što si napravio, tvoj je pravi život i to si ti.
Nema više igre "Kobojagi"... tako ti bog pomogao.
I meni, naravno :)
Volim i ja lepe stvari.
ОдговориИзбришиKo ne voli lepotu?
Da je gledam, dodirujem, upijam ,živim... stvaram.
Jedino lepotu čuvam i pamtim u sebi, sve ostalo zaboravljam.
Da li?
I kada se ceo svet od zla izvrne naopačke, samo zažmurim.
I ako me upitaš kako sam, ne očekuj odgovor.
Ne znam ga.
Znaš, znaš, samo žmuriš i bežiš, a muka ti je kada pogledaš oko sebe.
ИзбришиDa mi je da budem Bog, makar taj kobojagi bog, samo jedan dan...ili jedan tren, pa da napravim veliko spremanje Sveta !
ИзбришиA ako to ne može,o, dragi Bože, daj makar ono "Da mi je biti morski pas"
Znaš tu pesmu, Hakime?:)
Da,dete ima moć da stvara svoj svet, mimo odraslih i uprkos njima.
ОдговориИзбришиTaj maštovit i uzbudljiv svet je njegovo utočište, isto kao kućica na drvetu u koju beži iz sveta odraslih.
Tamo je jedino nedostupno, slobodno.
Ali vreme odrastanja ga primorava da se spusti u taj zastrašujuči, neprijateljski svet u kome je skoro sve zabranjeno i gde je pohvala i nagrada retkost, mnogo ređa od kazne.
Da,dete je pravi mali bog sve dok odrasli ne ubiju tog boga u njemu.
A tada postaje samo još jedan kobojagi čovek.:)
Bog se ne može ni u kome ubiti, samo se đavo može ukrotiti, možda pripitomiti?
ИзбришиAli ni to ne uspeva uvek :)
A ja mog đavolka ne dam i gotovo.
ИзбришиBez njega bi mi život bio smrtno dosadan :)
A ja samo brinem... gde je Hakim???
ОдговориИзбришиNe brini.
ОдговориИзбришиEno ga, tuče zaječarsko i naručio je picu, dve pice, kod onog bildeera :)
Planuše i oni zamamni kolači iz izloga...
ОдговориИзбришиBaš sam bacila oko na onaj lila...
Ili je to bilo samo kobajagi?