Antimaterija

Na Zemlji smo sputani i vremenom i prostorom.
Ipak imamo moć, makar u mislima, da porastemo do Neba.
Kada u taj zamišljeni svet zakoračimo, vreme i prostor više nisu ograničenje. Na nebu njih nema.

Ako bi uspeli da ovde, na našem omeđenom svetu, odbacimo vreme i prostor, nastalo bi parče Neba.
Mistici, alhemičari, naučnici, sveštenici, tajna društva i filozofi, vekovima bezuspešno pokušavaju da na Zemlji stvore makar malo parče neba.

I akcelerator u Cernu je sagrađen samo sa tim ciljem.
Bezuspešno. Naravno.
Traže antimateriju na pogrešnom mestu.
Očigledno nisu čitali ni Lorku ni Jesenjina.
Ne znaju da je dovoljno pronaći bilo kakvu nezemaljsku stvar, nešto što nije ovde stvoreno, i njome stvoriti svoj deo Neba.
To je ljubav. Poljubac. Zagrljaj. Naklonost. Osmeh.
Kada ožive, kada ih materijalizujemo, tada naš prostor i vreme sasvim prestaju da postoje.
Tada smo stvorili novo Nebo.
Neko na njemu pronađe anđele, neko decu.
Nebu su jednaki.

Ko proviri kroz taj prozor, kroz to parče stvorenog Neba, u četvrtu dimenziju - a to je ljubav, može videti da su prošlost i budućnost jedno, i da se zajedno zovu sadašnjost.

Zato valja sadašnjost učiniti lepom. Ulepšati Nebo.
Jedan osmeh će biti dovoljan. Za početak.  :)
Carpe diem.