Nerad nered

Kada je covek u brigama, ukljesten u vremenu, svakodnevno pritisnut izmedju cekica i nakovnja,
sa teretom koji jedva drzi na ramenima,
kada u ogledalu sve cesce vidi magarca,
ima u njemu nade.
Zelje da nesto promeni.
Neocekivane snage.
Tada drzi stisnute i pesnice i zube,
oci sirom otvorene.
Njace iz sveg grla.
Gura snazno i resava probleme.
Ziv je, vise nego ikada pre.

Kada nazre kraj problemima, kada pocne da popusta pritisak spolja,
po zakonima hidrostatike popusta i pritisak unutra.
Tada se covek pretvara u izduvan balon.
Bezvoljnu tezinu koja nikome ne treba.
Tesko osecanje narusava i raspolozenje i zdravlje.
Bezvoljnost i apatija su posledice nestanka pritiska,
odbacivanja briga, ignorisanje obaveza,
odbacivanja sebe.
Odbacivanja svoje svrhe.  Jer zivot jeste borba.
Za prazne ruke se lepe samo tiketi ili recepti.
I mis i daljinski brzo srastu za prazne sake.

Covek je samo skup svojih briga.
Obaveza koje je prihvatio.
Brige stvaraju zelje, daju snagu, pokrecu.
Pokrecu um da stvara planove.

Zato treba zavideti ljudima koji brinu.
Oni imaju svrhu.
Ne treba odbacivati obaveze.
Treba ih umnozavati.
Svaka zavrsena obaveza ce doneti jos dve nove.
To se na bas svim svetskim jezicima zove zivot.

Zelim vam puno briga koje mozete lako resiti.