петак, 31. јул 2015.

Niko nije kriv, al je neko zajebo



Nebo. Suprotnost zemlji. Majci. Grobu.
Danju plavo, noću crno
Ništa ne krije
… osim raja.
Ali raj ne vidimo, samo ga se sećamo.
Znamo, osećamo da je negde gore
Gde ima mnogo svetla.
Idemo na osvetljena mesta nadajući se da ćemo ga naći
Ali ga ne vidimo.
Znači li to da ga nema? Ili ga ne prepoznajemo?
Jesmo li sada u njemu? Plašimo ga se.
Plašimo se gubitka zemlje. Gubitka majke.
A želimo da se odmaknemo od groba.
A to mora zajedno.
I sada smo negde između, između krajnosti
Nedovoljno hrabri da krenemo gore ili potonemo skroz
Živimo u nadi, strahu, iščekivanju
Bez želje za pokajanjem, bez hrabrosti da priznamo
Da je sve laž.
Učimo nepotrebna saznanja, koristimo nepotrebne veštine,
Divimo se nepotrebnim ljudima. Nikad nebu. Ili zemlji.
Slavimo one koji su bili hrabri i pametni, i verujemo da je to dovoljno.
Ne pokušavamo da budemo kao oni.
Učimo decu nepotrebnim stvarima da ne bi bili bolji od nas
Da ne bi otišli.
Plašimo se gubitka. A želimo da dobijamo.
Pa to ne može. Svaki trgovac to zna.
A mi trgujemo dušama. I to loše.
Svojim dušama.
Nikada nećemo nestati. I nikada nećemo porasti.
To je prokletstvo.
I niko nije kriv, al je neko zajebo.


Veštačka inteligencija će zameniti prirodnu.
Nije to evolucija.
Blago je zakopano plitko, ispod kose.
Ipak ga ljudi ne pronalaze.
I kada ga pronađu, ne znaju šta bi sa njim.
U jednoj ruci daljinski, u drugoj telefon, u ušima slušalice, u ustima mekdonalds.
U dupetu rijaliti, u očima pink,
na nogama najke, na bicepsu tet.
Nema tu mesta za još.

Biti srećan je izbor.
Loš izbor. Nedostižan.
Dobar izbor je: biti Dovoljno srećan.

"Više od svega čuvaj svoje srce, jer ono stvara život." 4:23

11 коментара:

  1. Niko nije kriv, a niko nije ni zajebo.

    Ne očekuj suviše, ne grabi se, ne utrkuj se ni sa sobom ni sa drugima.
    Ne nadaj se raju, a ni pakao ti ne može ništa.
    U tvojoj duši je sve, a ključevi su kod tebe.

    Uzmi ono što ti se da.

    Možda nije dovoljno za sreću, ali nije ni za nesreću.

    Ako hodaš smireno i osećaš zemlju pod tabanima, dok zaviruješ u nebo, šta će ti više?

    I zašto se upinješ toliko da sačuvaš svoje srce?
    Ono ide kud hoće .
    Pa pusti ga.

    ОдговориИзбриши
  2. I odbaci strah, ne strahuj.
    To je jedino što možeš da učiniš za sebe da bi bio slobodan.
    Ako se bojiš života - poželećeš da si mrtav.
    Ako te smrt plaši - kao da nisi ni živeo.
    Ako baš ne možeš sam, drži se za nadu.

    Nema bolje štake od nade.


    ОдговориИзбриши
  3. I nema gore varalice od nade.
    Uz nju nikad ne znaš na čemu si.
    I zato je odbaci i spremi se unapred.na najgore.
    Pa kako ispadne.

    ОдговориИзбриши
  4. Dovoljan je prekid struje ili igra nestašnih hakera pa da sve stane i nastupi raspad svih sistema.
    I u tom haosu čovek je primoran da se brzo priseti svih zaboravljenih veština kako bi opstao.
    I uvek uspeva da uspostavi prirodni poredak.
    I najsavršeniji aparati samo su sluge malih sivih ćelija.
    Teško je njih zahebati.... :)


    ОдговориИзбриши
  5. I niko nije kriv i niko nije zaj....
    To je samo sticaj i tu ne možeš ništa.

    ОдговориИзбриши
  6. Kad nešto ne ispadne kako treba, što lepo ne priznaš?
    Samo kaži - zajebo sam se.
    A ne - ti si kriva. :)

    ОдговориИзбриши
  7. Možda tebi nije lako da doneseš odluku, oklevaš, izvrdavaš ?
    Obično kažeš - videćemo?
    A možda je i to neka odluka?
    Ali ja ne rastežem.
    Sečem kao na panju.
    Pa ako zaj...., sama sam kriva.
    Nije mi pravo, ali šta ću? :)

    ОдговориИзбриши
  8. Nije lako doneti neku veliku odluku.
    Ali kada god sam odmeravao i proračunavao ispalo je gore nego kad sam odlučivao naglo.
    Srce je izgleda bolji vodič od mozga.

    ОдговориИзбриши
  9. A kad naletiš na tabu, a srce te vuče?

    ОдговориИзбриши
  10. Foliraš.
    Kakva glava kakvo srce. Garant si odlučio glavićem.

    ОдговориИзбриши