U snovima ne postoji nada.
Postoji samo uzrok i posledica.
Mislima tada možemo pomerati, stvarati i brisati iz postojanja.
U snovima ne postoji ni dobro ni zlo.
Postoji samo volja kojom upravljamo.
San je oslobođen polarizacije dobro-zlo.
I kvantna fizika potvrđuje da je nepolarizovan svet moguć. Proračuni govore da takav svet negde postoji.
San nikada neće tražiti da stanemo na jednu stranu koja će se boriti protiv druge.
U snu ne možemo bez griže savesti oteti tuđe, ni povrediti drugog. U snu ne možemo činiti loše. U nama je mehanizam koji će to sprečiti.
San nam govori da je svet bez polarizacije dobro-zlo moguć.
San nam govori da nije potrebno staviti se na jednu stranu da bi pobedili.
U tom svetu nema potrebe za izborom.
Samo za čistim i smislenim životom, za stvaranjem.
Teško se snalazimo jer smo zarobljeni modelom dobra i zla.
Nedostatak onoga na šta smo navikli čini nas zbunjenim, i ta zbunjenost traje sve do buđenja.
Tada se vraćamo naučenoj podeli dobro-zlo, i vodimo tu uzaludnu bitku sve do smiraja, do novog sna.
Sanjamo gotovo pola života.
Ali gordost nam ne dozvoljava da prihvatimo ono što ne razumemo.
Uz malo truda, mogli bismo da prepoznamo pravila korišćenja volje bez podele na dobro i zlo.
Mogli bismo naučiti da su svi sukobi izmišljotina koja nas drži u ropstvu.
Naučiti da izbegavamo zaraćene strane, i posvetimo se stvaranju.
Pokrenuli bismo sebe na stvaranje, na život, prepoznali bismo volju,
ljubav.
Jer ni ljubav ne razlikuje dobro i zlo. I ona dolazi iz slobodnog sveta.
Kada voliš sve je moguće.
Ostvariti san tada je najlakše.
Izgubiti unutrašnji mir znači izgubiti sebe.
Ljudi grozničavo traže mir i ljubav u masnim novinskim naslovima, na televiziji, fejsbuku...
Ne mogu ih tamo naći.
Mir i ljubav se nalaze unutra, u nama. Neko ih je sa namerom tu stavio.
Potrebno je samo malo poštovanja, strpljenja, volje, razumevanja,
urođenog morala,
da bi ih oslobodili, i dozvolili da u nama rastu.
Tada ćemo i mi porasti.
Zato što mi jesmo mir i ljubav.
Postoji samo uzrok i posledica.
Mislima tada možemo pomerati, stvarati i brisati iz postojanja.
U snovima ne postoji ni dobro ni zlo.
Postoji samo volja kojom upravljamo.
San je oslobođen polarizacije dobro-zlo.
I kvantna fizika potvrđuje da je nepolarizovan svet moguć. Proračuni govore da takav svet negde postoji.
San nikada neće tražiti da stanemo na jednu stranu koja će se boriti protiv druge.
U snu ne možemo bez griže savesti oteti tuđe, ni povrediti drugog. U snu ne možemo činiti loše. U nama je mehanizam koji će to sprečiti.
San nam govori da je svet bez polarizacije dobro-zlo moguć.
San nam govori da nije potrebno staviti se na jednu stranu da bi pobedili.
U tom svetu nema potrebe za izborom.
Samo za čistim i smislenim životom, za stvaranjem.
Teško se snalazimo jer smo zarobljeni modelom dobra i zla.
Nedostatak onoga na šta smo navikli čini nas zbunjenim, i ta zbunjenost traje sve do buđenja.
Tada se vraćamo naučenoj podeli dobro-zlo, i vodimo tu uzaludnu bitku sve do smiraja, do novog sna.
Sanjamo gotovo pola života.
Ali gordost nam ne dozvoljava da prihvatimo ono što ne razumemo.
Uz malo truda, mogli bismo da prepoznamo pravila korišćenja volje bez podele na dobro i zlo.
Mogli bismo naučiti da su svi sukobi izmišljotina koja nas drži u ropstvu.
Naučiti da izbegavamo zaraćene strane, i posvetimo se stvaranju.
Pokrenuli bismo sebe na stvaranje, na život, prepoznali bismo volju,
ljubav.
Jer ni ljubav ne razlikuje dobro i zlo. I ona dolazi iz slobodnog sveta.
Kada voliš sve je moguće.
Ostvariti san tada je najlakše.
Izgubiti unutrašnji mir znači izgubiti sebe.
Ljudi grozničavo traže mir i ljubav u masnim novinskim naslovima, na televiziji, fejsbuku...
Ne mogu ih tamo naći.
Mir i ljubav se nalaze unutra, u nama. Neko ih je sa namerom tu stavio.
Potrebno je samo malo poštovanja, strpljenja, volje, razumevanja,
urođenog morala,
da bi ih oslobodili, i dozvolili da u nama rastu.
Tada ćemo i mi porasti.
Zato što mi jesmo mir i ljubav.
Zagonetka, igra asocijacija, tumačenje snova ...
ОдговориИзбришиsan u snu ili san na javi?
Ili možda san nekog mudraca, možda sveca?
I Frojd bi bio zbunjen...pred ovom malom kazaljkom.
Snovi su odmetnici, ne pokoravaju se volji, ne možeš da ih biraš.
Sve je u njima izmešano, zbrkano - prepliće se prošlost, sadašnjast , nagoveštaji budućnosti.
Dobro i zlo...rade šta hoće.
Samo je dobro obično stidljivo, pobegne ako hoćeš da ga zadržiš.
A zlo je prava napast, uznemirava i budi.
San u snu je prijatelj, pomaže da razumeš, obaveštava i upozorava.
A san na javi je gospodar, upravlja tvojim životom i ti si njegov rob.
Ali samo dok tvoja volja to dopušta .
A nada?
Nada se gura i meša u sve, pa i u snove, tamo je najviše ima.
Unosi nemir i zbrku i daje obećanja, obično lažna.
Ona je i olakšavajuća i otežavajuća okolnost - kako kad.
A malu kazaljku ništa ne pitaj.
Ništa ti neće reći ako velika nije tu.
Uostalom i nju iščupaj.
U snovima ne postoji vreme, a pitanje je da li postoji i na javi?
I ne znam šta kaže kvantna fizika, ali zar bi bilo strujanja i kretanja da ne postoji napon između plus i minus?
Da li bi bilo i ljubavi između mene i njega da nije tog napona?
Svako čezne za ispunjenjem koje bi najzad donelo mir, ali sve čini da ga nikad ne dostigne.
Konačan mir bio bi čista dosada i treba ga ostaviti za večni san.
Tamo mu ni ljubav neće moći ništa.
Ne samo Frojd, zbunjen sam i ja dok posmatram ovu drvenu lopticu kako skakuće niz stepenice.
ОдговориИзбришиHipnotisan sam i skoro da sam zaspao.
I ništa ne razumem.
A zašto bi ja morao sve da razumem?
Tu je Hakim :)
Jedino mi pada na pamet da bi bilo dobro da bacim ovaj moj mobilni .
Svi ljudski izumi samo narušavaju prirodnu harmoniju i mir.
I Prirodi i čoveku bilo bi bolje bez njih.
A ovaj drveni mobilko namiguje jer zna da će sudbina tog najsavršenijeg koji stoji pored njega biti ista kao i svih njegovih prethodnika.
ИзбришиZavršiće brzo u kanti.
I neka svi tako završe i treba.
Bar će ljudi žuriti na sastanke, tapšaće se po ramenu... grliće se i ljubiti... smešiće se i gledati u oči... možda držati za ruke... i neće tek onako trošiti reči uzalud.
Možda misli vladaju u tvojim snovima i donose ti velike istine i otkrića.
ОдговориИзбришиAli u mojima je haos.
U mojim snovima vladaju osećanja i želje.
I bore se.
Isto kao u snovima na javi.
Ponekad pobedi dobro, ponekad zlo.
I uvek mi daju neki znak, neko uputstvo, kao da me usmeravaju šta treba da radim.
Moji snovi često odlučuju umesto mene.
Ja samo izvršavam.
Pa koja mala kazaljka?
ОдговориИзбришиOna na časovniku ili ona što pokazuje kolika ti je brzina, ili da si u cajtnotu ili da nemaš više goriva i voziš na crveno?
Često sam u cajtnotu i često vozim na crveno.
ИзбришиTakav je život.
Gadno je što ni u snu nije ništa bolje.
U svakom od nas usađen je zametak i dobra i zla.
ОдговориИзбришиNikad ne možeš biti siguran šta će prvo proklijati.
Ne zavisi samo od tebe.
Zavisi i od drugih i od celoga sveta.
Ali u svakom od nas postoji i seme ljubavi.
Ako ona proklija i izraste, ne boj se ničega.
Niko ti ništa ne može.
Imam mobilni, ali ga ne nosim.
ОдговориИзбришиTo je kao da imam onaj drveni Hakimov.
Ali - ja sam mobilna.
Kad hoću da razgovaram, naslonim uvo na drvo i slušam šta ima da mi kaže.
Tako razgovaram i sa vodom, i sa kamenjem i sa oblacima.
Ako moj telefon nekad slučajno zazvoni, samo kažem da nisam tu.
I ne ostavljaj poruku posle zvučnog signala :)))
Mala kazaljka nikuda ne zuri.
ОдговориИзбришиPosmatra one neuroticne kako nigde nece stici, i mudro drzi svoj spori tempo.
Ipak, kako se primice kraj, ona shvata da ce praznih dzepova morati sve iz pocetka, u novi krug.
Iscupati kazaljku je pravo resenje.
Možeš da je iščupaš, ali nećeš nadmudriti vreme.
Избриши"Vreme leti i nepovratno je."
Usporavao ti ili ubrzavao, vreme će te pregaziti.
Ipak ću da je iščupam.
ИзбришиMnogo se osilila ta mala.
Određuje mi kad ću da se budim, a kada da ležem, kada ću da radim, a kada da je(d)em, i ...
neće vala niko mene pregaziti pa ni vreme
Избришиovde ja gazim
Opet i opet gledam ovu kuglicu koja skakuće niz drvene stepenice kroz šumu i svaki put vidim nešto drugo.
ОдговориИзбришиPitala bih Hakima, ali on će reći da svako vidi ono što želi i ono što pronalazi u sebi.
I za mene je sada to drvena kuglica koja svira na ksilofonu pesmu šume.
Ne primećuješ ni šumu i ne znaš da šuma zna da peva ?
A njena muzika živi i u toj drvenoj kuglici, kao što živi i u svakome od nas.
Bar tako govori Hakim. :)
A kakva je muzika odjekivala šumom dok su obarali onog starca od 6oo godina iz sela Savinac?
ОдговориИзбришиMora da je to bio rekvijem, možda onaj Malerov adađeto iz Pete simfonije koji je ispratio tiho umiranje čoveka u Veneciji, sećaš se tog filma ?
Samo što ovo nije film, a glavni junak je prastari hrast, svedok naše istorije.
Kažu da je hrast bio truo.
I da je prosperitet zemlje i profit važniji od jednog drveta, makar i tako svetog.
Da li ?
Ili je trula ovakva zemlja i ljudi u njoj?