A onda je ta praznina bolela jace od bola.
Tada sam prigrlio bol da ne osecam prazninu.
Posle sam odbacio bol i ponovo otvorio prazninu.
Napravio sam krug.
Ne stajem mogu biti dve reci.
Zatim je jedna.
Tada sam prigrlio bol da ne osecam prazninu.
Posle sam odbacio bol i ponovo otvorio prazninu.
Napravio sam krug.
Ne stajem mogu biti dve reci.
Zatim je jedna.
Koliko god. Tvoja odluka. Tvoja volja. To si Ti.
ОдговориИзбришиPostovanje slobodne volje je postulat Ljubavi.
Budi to sto jesi.
Budi ono sto zelis.
Ali ko može da bude ono što želi?
ИзбришиU ljubavi se ne može poštovati ništa, a najmanje slobodna volja.
Ljubav je pohlepna i nemilosrdna.
Možeš joj biti samo rob i to dobrovolno i sa sa zadovoljstvom :)
Mozda je takva u pocetku. Mozda za one koji ne razumeju sta im se desava...
ИзбришиIpak, Ljubav ima svoja pravila. I postavsi robom mozes samo da ih sledis. Kao sto rekoh gore...
:)
I taman kad pomisliš da si shvatio pravila, iznenadiš se - neprijatno.
ИзбришиSamo i dalje hodaj po tom krugu i ništa se ne pitaj.
ОдговориИзбришиNe donosi odluke.
Samo hodaj...
Neka krug radi svoj posao, on zna ...
Uradiće sve za tebe, kao i toliko puta pre toga... kao što je uradio i za mene i za svakoga.
Nema on ni početak ni kraj...
Pa pusti ga da se vrti.
Ne ometaj.
Samo nastavi da hodaš.
I ne staj!
...to bolno kruženje oko praznine... lepo je... zvuči kao najlepša pesma...
ИзбришиAli ako hodaš po tom krugu, ima da se nahodaš.
I stao ti ili ne, krug će nastaviti da se okreće sve brže i nosiće te sa sobom sve dalje.
Sve dok ne spadne sav bol sa tebe, a praznina se ne ispuni nadom.
Krug to može.
Savršen je i moćan.
Skoro kao Hakim :)
Koga još u životu taj krug nije vozao?
ИзбришиBeskrajno je neumoran i beskonačno strpljiv.
A putnika uvek ima.
I sreća je da nade uvek ima.
Znaš da muzika može da ubije isto kao reč, isto kao metak?
ОдговориИзбришиPa pusti onda "Popodne jednog fauna", ako nećeš za sebe, a ono za mene...
Ubi me ova mrtvačka muzika :)
Аутор је уклонио коментар.
ИзбришиŠta se ti trpaš Klaro?
ОдговориИзбришиJa sam zadužena za tešenje.
Nabavila sam onu njegovu rakiju od maline, istina jedva, ređa je i skuplja i od tičijeg mleka.
Dolećem da ga zagrlim i da se kucnemo za sve paklene krugove koji nisu uspeli da nas do sada umlate, a i za one buduće na koje ćemo samo da pljucnemo. :)
Idem i ja.
ОдговориИзбришиImam gajbu zaječarskog :)
A šta ćete kada se otreznite?!
ОдговориИзбришиPa ništa... nastavićemo da volimo Hakima, a njega će tako boleti glava da će sve ostalo zaboraviti :)
ОдговориИзбришиDa i vi niste iz društva AA ?
ОдговориИзбришиNedajbože...
ОдговориИзбришиMi smo iz kluba obožavoca HB :)
Da sam svaki put stala kada sam pomislila da je sa mojim životom gotovo,
ОдговориИзбришиodavno me ne bi bilo.
Odavno bi nestala.
I zato mirno nastavljam da trčim po tom krugu, kao onaj beli miš po onom točku što se okreće...
ОдговориИзбриши.. i misli da prelazi ogromne razdaljine, a samo trči u mestu.
Pa šta?
Zemlja se okreće i putuje, pa nosi i mene...,
Kuda i gde ? :):):)
Da napravim spisak svega što me je u životu bacalo u očajanje?
ОдговориИзбришиBolje ne.
Mogu samo da se začudim - odkud ja još ovde?
Šta vas je spopalo?
ОдговориИзбришиPravite bilans?
Uhvatio vas taj Hakimov virus ?
Nije Hakimov, svetski je, zar ne vidiš?
ОдговориИзбришиVidim.
ОдговориИзбришиPropast.
Ode ceo Svet po k****
Kažu da je svako bar jednom u životu bio u takvim govnima da je poželeo da nestane.
ОдговориИзбришиI ja sam ali nisam imao muda da se skenjam.
Opasno je tek kad počneš da razrađuješ način kako da se skenjaš.
ИзбришиA onda ti je bolje da muda sačuvaš za neku akciju druge vrste :)
I ja sam, i to više puta.
ОдговориИзбришиSamo nisam bio dovoljno lud.
Ali ko zna šta život nosi? :):):)
Ako te opet uhvati, trk kod psihića, ima pilula za to :)
ИзбришиCeo život staje u ove tri Hakimove reči, zapravo jedna reč, različito napisana.
ОдговориИзбришиNe stajem...
Nestajem...
Gle, ispade Hakimova haiku pesma, najkraća pesma od samo jedne, ali razdeljene reči.
Život je taman tako i lep i kratak.
Ne bi škodilo da je i lepši i duži.
ОдговориИзбришиNestade Hakim?!
ОдговориИзбришиEj, Hakime gde si?
Jesi li živ?
Naravno da je živ.
ОдговориИзбришиŽilav je Hakim.
On i Sizif na pauzi tuku zaječarsko, ladno ledeno, sa visokom kragnom :)
I dok se jedan drugom izjadaju ode gajba zaječarskog , a istekne im i radno vreme.
ИзбришиPa opet mogu na pauzu
Težak je i surov ovi život, i nepravedan.... reče mirno barba Mate, povuče lagano još jedan dim i još jedan gutljaj ladne smokovače...
I zagleda se u pučinu ... u Kornate.
Krug?
Da, ponovo krug. :)
Svaki bol može da se podnese.
ОдговориИзбришиMože i da se preboli.
A praznina ubija, polako i u tišini.
Možda pomogne njakanje?
ИзбришиNjakanje uvek pomaže.
ОдговориИзбришиNe njače Hakim tek tako.
I kada ti izgleda da si gotov, slomljen, da nemaš više ništa, da si zgažen, bez snage i volje, da hoćeš samo da legneš i ostaneš tako... i imaš samo jednu želju - da te svi ostave na miru...onda je vreme za onu kapljicu lepote i nežnosti, koja uvek odnekud kane, nenadano... pa te prene... iznenadi, možda obraduje?
ОдговориИзбришиNeka te Prever podseti -
B a r b a r a
Sećaš li se, Barbara,
pada la je kiša nad Brestom neprekidno toga dana
a ti si išla nasmejana
pokisla, ustreptala, blistava
pod krupnim kapima kiše.
Sretoh te u ulici Sijam
Smejala si se i ja sam ti se osmehnuo.
Sećaš li se, Barbara?
Nisam te poznavao,
a nisi ni ti mene.
Sećaš li se?
Seti se ipak toga dana i ne zaboravi ga.
Jedan čovek je stajao pod strehom, zaklonjen.
Zovnuo te Baarbara i ti si potrčala njemu po kiši
pokisla, ustreptala, blistava i
bacila mu se u zagrljaj.
Sećaš se, Barbara?
I ne ljuti se što ti kažem ti.
Jer kažem ti svakom koga volim,
čak i kada ga ne poznajem.
O, Barbara,
kakva je svinjarija taj rat.
I šta je sa tobom sada pod kišom od gvožđa,
od vatre, čelika krvi.
I onaj koji te je stezao u zagrljaju zaljubljeno, strasno
da li je mrtav, nestao, ili još živ?
O; Barbara,
još uvek pada kiša nad Brestom
kao što je padala nekada.
Ali ništa nije isto, jer sve je porušeno.
To su samo posmrrtne kapi užasa i očaja.
To više nije pljusak gvožđa, čelika i krvi
već samo oblaci koji nestaju kao psi,
kao psi koji promiču vodenom strujom duž Bresta
da istrunu nege daleko
vrlo daleko od Bresta
od koga nije ostalo ništa.
***
I u svakom životu ne dešava se ništa što već neko drugi nije preživeo.
To baš i nije utešno...ta gomila ljudskog jada raste i preplavljuje svet.
Ali ipak, i ta kapljica lepote i ljubavi, tako sićušna i dobrodošla, blagoslovena je i spasava te da ne potoneš.
Nemoj sada, možda neki drugi put? :)