недеља, 26. април 2015.

20 000

pregleda pod morem.
Ne.
Samo pregleda.
Neko voli da cita vase reci.
Iznenadjeni ste?
Neko vas, mozda, voli?
Da li znate da kada ovde napisete nesto, to procita puno ljudi.
Bas puno.
U pocetku, dok sam bez vas pisao,
bilo je dvocifreno pregleda.
A onda ste vi dosli da komentarisete.
Vasi komentari su izazvali buru.
Uzburkali ste neko more.
20000 pregleda pod morem.
Za licni blog to je puno.
Nemam ja odgovore, samo pitanja.
Vi ste tu zato sto volite pitanja.
Publika raste,
zato sto vi imate odgovore.
Vas razgovor sa mnom je javan.
Iz nekog razloga, vase reci citiraju i na fejsbuku.
Dobre reci koje pisete.

Hvala vam.

Sve je teze naci normalne,
neisfolirane,
nepreplasene ljude.
Obicne, male, mekane i slabe ljude.
Bez stita. I bez maca.
Onakve kakve su bogovi stvarali.
Svi danas pokusavaju da budu specijalni, posebni, narociti, kul, ekstra, do jaja...
Sampioni.
Niko vise ne zeli da bude obican.


Mozda je ovaj blog pokusaj da objasni ljudima da nije cilj postati sampion.
Cilj je ziveti svoj san.
Dodirnuti san, upravljati njime.
Primiti drage ljude u svoj san.
Zagrliti. Osmehnuti se.
Pronaci srecu,
i podeliti je sa drugima.
Cup sa blagom je slabo sakriven.
Tu je, ispod kose.

24 коментара:

  1. Bolje da ovo nisi rekao.
    Ne prija mi publika.
    Ma ježim se od publike.
    2o ooo ....naopako!!!!
    Mislila sam da mi razgovaramo u četiri oka, da mogu da kažem slobodno sve što mi padne na um, kad ono...
    Osećam se kao da me je moj psihijatar izdao.
    Kao da su mi gaće spale na javnom mestu.
    I šta ću sad?
    Pa ništa, isto kao i onda... iskoračim mirno iz gaća i nastavim dalje, kao da ništa nije bilo ... :)

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Ipak, baš lepo što ovaj Hakimov sokak nije neki zabačen ćorsokak.
      Neko prolazi ovuda, baci pogled ili dobaci poneku reč.
      Bolje je nego da uvek razgovaram sama sa sobom...

      Ali ko su oni?
      Kakva su im lica?
      O čemu razmišljaju?

      Ko su da su... pozdravljam.

      Избриши
  2. Ne razumem tu pomamu za šampionima.
    Možda zato što sam ja autsajder?

    ОдговориИзбриши
  3. Kako ne razumeš, luzeru?
    A večiti derbi... mi smo šampioni... ole... ole...
    ... udri ga, ubi ga...
    Niko kao ja!
    Ole!

    ОдговориИзбриши
  4. Da, Miko, možda jednom shvatiš zašto je Prolaznik samo prolaznik i zašto sam ja Niko.
    A do tada - samo ti cepaj ! :)

    ОдговориИзбриши
  5. Moja omiljena knjiga iz detinjstva.
    I kapetan Nemo, odmetnik iz sopstvene civilizacije.
    Nije mu se dopadala ni onda, pre skoro dva veka, šta bi tek rekao sada?

    Svet nije nikada bio dovoljno dobro uređen.
    Uvek su postojali ljudi koji su se trudili da ga unaprede i oni koji su ga kvarili i uništavali.

    I uvek će biti begunaca.

    Ko ne bi poželeo da pobegne iz ovoga našeg sveta ?
    Ali gde?
    Jedino u samog sebe, nema drugog mesta.


    ОдговориИзбриши
  6. Divna knjiga.
    Otvorila mi je 20 ooo novih pogleda na svet, još onda, dok sam bila dete.
    I nema kraja tome, još uvek.
    Mašta samo čeka pravi čas da postane stvarnost.
    I uvek dočeka.

    ОдговориИзбриши
  7. Toliko usamljenih traži da dodirne nekog, bilo kog, pa makar i nepoznatog i nevidljivog, pa makar samo rečima i na ovom mestu.
    Kao da je najmanje rastojanje između dva bića na ovoj Planeti najmanje 2o ooo milja, nekad 20 000 svetlosnih godina.
    Pitam se samo šta ću ja ovde?
    Pitam se ?




    ОдговориИзбриши
  8. "Bilo je pet sati ujutro. U tom sam trenutku na prednjem kraju Nautilusa čuo jak udarac. Shvatio sam da je pramcem udario u ledenu gromadu. Sigurno je učinjena neka pogreška u upravljanu podmornicom jer je podmorski tunel bio prepun ledenih santi te kroz njega nije bilo lako ploviti. Pomislio sam da će kapetan Nemo obići zapreku ili promijeniti smjer ili pratiti zavoje tunela. Smatrao sam da tunel nije potpuno blokiran. Suprotno mojim očekivanjima, Nautilus je krenuo unazad. "

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Kad naiđeš na prepreku treba da kreneš unazad?

      Избриши
    2. Uostalom, promenio je smer.
      I?

      Избриши
    3. Cak je i kapetan Nemo priznao da je udario u santu.
      Da je pogresio.
      Da postoji nesto jace od njegove podmornice.
      Krenuo je unazad.

      Takvo ponasanje je danas anatemisano, unapred osudjeno.
      Niko ne priznaje gresku, a o kretanju unazad da bi se greska ispravila nema ni govora.
      Svi se trude da izgledaju bezgresno. Neki cak i poveruju u to.
      A dobro je ponekad pregristi gordost, vratiti se, i ponovo proceniti situaciju.

      Nije lako biti pametan. Nije ni jeftino.

      Избриши
  9. Dokle ćeš da se pitaš?
    Napravi pitu od jabuka i zakucaj komšiji na vrata.
    On čami kao ti i čeka da mu prođe život.
    Oćeš broj mog mobilnog?

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Neću.
      I ne znam da napravim pitu.

      Избриши
    2. Izbegavaj te reči : neću, ne znam, nemoj, nikad, ako želiš da smanjiš to rastojanje od 2oooo svetlosnih godina. :)

      Избриши
  10. Hakime, zašto ne njačeš zbog ove loše štampe?
    Nestalo crvene farbe?
    Ako ti nećeš ja ću , cepa mi živce.

    ОдговориИзбриши
  11. Probao sam pa je bilo jos gore.
    Moracu ponovo.
    Stvarno je lose crveno preko crvenog. Tekstovi se vide, ali odgovori jedva.

    Izvinjavam se unapred zbog tehnickih smetnji.

    ОдговориИзбриши
  12. Eo nesto sam mrdao boje, izgleda da je sada bolje.
    Tek cu videti da li sam boju na drugom mestu pokvario.
    Ako je svet u boji, pa ne mora i blog.
    Ni snovi nisu, pa ih volimo.
    Neki ih cak zive.

    ОдговориИзбриши
  13. Odlično je sada odštampano!
    Ko je rekao da ne vredi njakati?!
    Ništa bez njakanja!
    I zato -- nj a č i m o!

    ОдговориИзбриши
  14. Ništa mi tako ne smeta kao izvinjenje zbog "tehničkih smetnji".
    I uopšte ne podnosim izvinjavanje.
    Nemoj da grešiš, nemoj da vređaš i ne nanosi bol i štetu drugome.
    A ako si već *****, popravljaj štetu i teraj dalje.
    I ne izvinjavaj se.
    A izvinjavanje za ratne zločine su mi neshvatljiva i nepodnošljiva, zvuče kao ruganje.
    Kao da si nekoga očepio dok si igrao tango.
    Koješta.














    A ako si već *****, popravljaj što pre i teraj dalje.

    ОдговориИзбриши
  15. Misliš da niko nema pravo na pokajanje?

    ОдговориИзбриши
  16. Naravno da ima.
    Pokaj se u sebi, obećaj sebi.
    Izvinjavanje ne pomaže.
    Ponekad izvinjavanje još više zaboli, kao da u istu ranu nož zabodeš dva puta.

    ОдговориИзбриши
  17. "Svi smo mi umetnici, bilo šta radili.
    Bilo da čistiš ulicu, ili si slikar,
    muzičar, plesač, ili radiš u fabrici 10 sati na dan.
    To je tvoj stil, forma života, tvoja životna filozofija,
    tvoja umetnost.
    I to je način na koji dopuštaš da se život ostvari u tebi."

    ОдговориИзбриши
  18. Ovo bi utešilo svakog ko sa mukom otaljava svoj jadni život i nije mu jasno ni zašto ni kako, a nema kud.

    ОдговориИзбриши