I odjednom ništa drugo nije više tako važno. Sve je jasno i jednostavno, sve dobija svoj smisao. Nema suvišnih pitanja. Tu je i ljubav i bol - uvek idu zajedno. Možeš biti i srećan i nesrećan. Ali si ispunjen, ništa drugo ne može te tako obuzeti. I svejedno je da li si budan ili sanjaš, nema razlike.
Misliš da bez ljubavi nema života? Neki i ne znaju šta je ljubav i neće nikad saznati. Tvrde da ljubav ne postoji. A mnogi misle da je ljubav i zaljubljenost i seks ista stvar. Takvi celoga života nisu srećni, nešto im nedostaje, ali ne znaju šta.
Da li se nekad zapitaš zašto svi ti sakupljači koječega skupljaju sve te stvari? Salvetice, sličice, nelepnice, šibice...figurice, zanačkice i raznorazne koještarije i trice? Možda su željni ljubavi, a nisu je nikada dobili, pa gomilaju to do čega mogu da dođu? Mora da su najveći paćenici oni što sakupljaju dragulje ? I možda treba najviše žaliti vlasnika najvećeg dijamanta na svetu, jadan on !
Ja volim tebe... ti voliš njega... on voli nju... Kolo patnje, večita ljubavna zavrzlama. Čežnja raste, a bol postaje nepodnošljiv. Poželiš da te nema. Gde si, blažena ravnodušnosti?!
A i taj razum - nema nemilosrdnijeg gospodara od njega. I srce ne uspeva uvek da se otrgne sa tog razumnog lanca. Lakše je jedino ako je gazda lud, ili možda glup? Biraj.
Sve su to samo različiti oblici jedne te iste i nezasite gladi - gladi za ljubavlju. A najjača od svih je glad za nekim drugim bićem koje prepoznaješ kao svoj davno izgubljeni deo. Ako to biće nikada ne pronađeš, nikada ni nećeš postati ceo.
Ponekad je ljubav osuđena unapred i nikada se ne ostvari. To je ona nedostižna, nezamenljiva, neutešna. Vremenom se pretvori u želju i učauri se. Iz takve čaure jednom će izleteti pesma, lepa kao najlepši leptir.
Ti si... moje prvo dobro jutro na početku svakoga dana buđenje iz teških snova prva radost razigrana ti si sunce letnjeg neba sa perjanim oblacima miris trave posle kiše dok livadom gacam bosa pesma ptica s rasvetalih šumskih grana ti si jablan koga grlim usamljena uplakana moja reka u zagrljaj kad me prima tako golu i ne pita gde sam bila moj si dušek koji čeka da utonem pred kraj dana
Ti si moja nesanica do svitanja blago moje željo moja dušo mila
Ne odlazi mi se sa ove teme, ne mogu da se odlepim, kao da sam i ja gladan ljubavi. A ko nije? Kada pogledam oko sebe sve sama smrknuta, zgrčena lica. Psovke i jadikovke. Izbegavam vesti, ali me one uvek nekako sustignu - rafalna paljba, ruševine, suzavac, pendreci, krv i smrt... Kada slučajno sretnem dvoje nasmejanih koji se drže za ruke, dođe mi da ih poljubim.
Sresti mlad i zaljubljen par nije nikakvo čudo, a ni retkost. Ali ponekad sretnem osedeli par koji šepesa, drži se za ruke, kao da su srasli. Pitam se uvek da li zato što zamenjuju štake jednom drugom, ili se još uvek vole?. Samo im pogledam u lica i znam odgovor.
"...Ovde nema vode tek samo ljut kamen Kamen bez vode i peskovit put Put sto vijuga uspinjuci se medju bregove Stenovite planine bez vode Da ima vode stali bismo i poceli piti Medj kamenjem se ne moze ni stati ni razmisliti Kada bi samo bilo vode medju ovim stenama Kvarnim zubima mrtvim ustima planine sto ni pljunuti ne mogu Ovde se nema gde ni stati ni sesti ni leci u nekom logu Nema cak ni tisine u brdima Samo suh i jalov grom bez kise Nema cak ni samoce u brdima Samo crvena sumorna lica sto se cere i reze Sa pragova kuca od blata Kad bi bilo vode A ne kamenja Kad bi bilo kamenja Ali i vode I vode Neki izvor Bara medju stenama Kad bi se samo cuo zubor vode A ne zrikavac I pesma suhe trave Bar zubor vode preko kamenja Gde drozd peva u granama borova Drip drop drip drop drop drop drop Ali vode nema..."
Duša i telo su lavirint - reče mu tiho - jer, i lavirint ima telo i dušu. Telo su zidovi lavirinta, a duša staze koje vode ili ne vode do središta. Ući je roditi se, izaći - umreti. Kada se sruše zidovi, ostaju samo staze koje vode, ili ne vode do središta. Milorad Pavić
Kada se rodimo i rastemo, uce nas iz kakvog smo lavirinta pobegli, kakve smo embrionalne metamorfoze preziveli, i kako smo rodjenjem uspeli da nadjemo izlaz iz lavirinta. Pred smrt stari slute da vise nista nece ici ravno i logicno, mistifikuju prelaz i govore o ponovnom ulasku u lavirint.
A Pavic predlaze uupravo suprotno: ono sto cesto nazivamo dosadnim i jednolicnim zivotom jeste gust lavirint pun prepreka, dobrih i pogresnih puteva, pri cemu niko pre kraja ne shvata da li treba da ga vodi znanje, mudrost, osecaj, ljubav, logika, toplina, ili nesto nenabrojano. Da li treba biti pametan i brzo proci, ili kao glupak doveka lutati lavirintom?
Dopalo mi se to ruganje malog coveka i zivotu i smrti. Malom coveku to nece doneti znanje, ali ce iznuditi osmeh. Makar cinican. Malo li je?
Ti si... Voleti i disati je isto. Ne mozes tek udahnuti i tako provesti zivot. Ne mozes, cak iako jos koji put udahnes. Ne mozes. Moras stalno disati da bi ziveo. Cak i kad spavas. Neprekidno. Jednako kao voleti.
Disati i voleti je isto. Ne mozes tek jednom voleti i tako provesti zivot. Ne mozes cak iako jos koji put volis. Ne mozes. Moras stalno voleti da bi ziveo. Cak i kad spavas. Neprekidno. Jednako kao disati.
Čovek je toliko beznačajan, osim u svojim očima, da nije dostojan da se ruga ni životu, a ni smrti. Ako to i čini, to je samo da prikrije strah. Jedino može da im se pokori. I može da se ruga samo sebi, jer to i zaslužuje. A i ruganje je samo traćenje vremena. Treba voleti.
Samo ti lepo spavaj. Ovde je jedan princ, po službenoj dužnosti budi takve Samo ih poljubi i - gotovo. Zove se Hakim, isto kao onaj iz čuvene bajke. :)
I odjednom ništa drugo nije više tako važno.
ОдговориИзбришиSve je jasno i jednostavno, sve dobija svoj smisao.
Nema suvišnih pitanja.
Tu je i ljubav i bol - uvek idu zajedno.
Možeš biti i srećan i nesrećan.
Ali si ispunjen, ništa drugo ne može te tako obuzeti.
I svejedno je da li si budan ili sanjaš, nema razlike.
To je to.
Ole!
ОдговориИзбришиBudi sto zelis...
Ne znam kako se to desi i zašto, ali najveća ljubav na kraju se pretvori u najveći bol.
ИзбришиNe znam kako se to desi i zašto, ali najveća ljubav na kraju se pretvori u najveći bol.
ИзбришиZasto je to tako?
ИзбришиMozda je do postvljaca...
Postavljač samo postavlja pitanja.
ИзбришиNjegova pitanja su zamke.
Ali odgovor treba ti da daš, ole! :)
Odgovorila sam...
ИзбришиSve što sanjam, što tražim i što želim je ljubav.
ОдговориИзбришиNišta drugo ne može me usrećiti.
Možda zato što sve ostalo imam?
Ništa ti ne vredi sve to što imaš.
ОдговориИзбришиAko nemaš ljubav - nema većeg bednika od tebe.
Misliš da bez ljubavi nema života?
ОдговориИзбришиNeki i ne znaju šta je ljubav i neće nikad saznati.
Tvrde da ljubav ne postoji.
A mnogi misle da je ljubav i zaljubljenost i seks ista stvar.
Takvi celoga života nisu srećni, nešto im nedostaje, ali ne znaju šta.
Da li se nekad zapitaš zašto svi ti sakupljači koječega skupljaju sve te stvari?
ОдговориИзбришиSalvetice, sličice, nelepnice, šibice...figurice, zanačkice i raznorazne koještarije
i trice?
Možda su željni ljubavi, a nisu je nikada dobili, pa gomilaju to do čega mogu da dođu?
Mora da su najveći paćenici oni što sakupljaju dragulje ?
I možda treba najviše žaliti vlasnika najvećeg dijamanta na svetu, jadan on !
Ja volim tebe... ti voliš njega... on voli nju...
ОдговориИзбришиKolo patnje, večita ljubavna zavrzlama.
Čežnja raste, a bol postaje nepodnošljiv.
Poželiš da te nema.
Gde si, blažena ravnodušnosti?!
A i taj razum - nema nemilosrdnijeg gospodara od njega.
ОдговориИзбришиI srce ne uspeva uvek da se otrgne sa tog razumnog lanca.
Lakše je jedino ako je gazda lud, ili možda glup?
Biraj.
Može um da umuje i umuje...uzalud.
ОдговориИзбришиMoje srce uvek će sa njegovim da putuje. :)
Sve te silne reči ... ne vrede baš ništa.
ОдговориИзбришиI ne mogu zameniti samo jedan pogled, jedan dodir, jedan osmeh.
Mislim da se svaki zivot moze svesti na samo jednu stvar.
ОдговориИзбришиNeko zastrani i sklizne ka mrznji, nekoga povuku ambicije, pohlepa, talenat, strah...
ali ispod svega toga, kada na svaki odgovor postavis pitanje" zasto" i beskonacno odgovaras, dolazis na kraju do samo jedne stvari.
Sve su to samo različiti oblici jedne te iste i nezasite gladi -
ОдговориИзбришиgladi za ljubavlju.
A najjača od svih je glad za nekim drugim bićem koje prepoznaješ kao svoj davno izgubljeni deo.
Ako to biće nikada ne pronađeš, nikada ni nećeš postati ceo.
Ponekad je ljubav osuđena unapred i nikada se ne ostvari.
ОдговориИзбришиTo je ona nedostižna, nezamenljiva, neutešna.
Vremenom se pretvori u želju i učauri se.
Iz takve čaure jednom će izleteti pesma, lepa kao najlepši leptir.
Lepo je... to sa ljubavlju...
ОдговориИзбришиTi si...
ОдговориИзбришиmoje prvo dobro jutro
na početku svakoga dana
buđenje iz teških snova
prva radost razigrana
ti si sunce letnjeg neba
sa perjanim oblacima
miris trave posle kiše
dok livadom gacam bosa
pesma ptica s rasvetalih šumskih grana
ti si jablan koga grlim usamljena
uplakana
moja reka u zagrljaj kad me prima
tako golu
i ne pita gde sam bila
moj si dušek koji čeka da utonem
pred kraj dana
Ti si moja nesanica do svitanja
blago moje željo moja
dušo mila
dušo moja
Divno je... :)
ОдговориИзбришиАутор је уклонио коментар.
ОдговориИзбришиOn je leto usred zime
ОдговориИзбришиkad sneg veje
On je pesma u mom srcu
što me greje... :)
Kad žene počnu o ljubavi pesmi nikad kraja.
ОдговориИзбришиPesma o ljubavi i jeste beskrajna pesma .
ОдговориИзбришиZapočeta na početku sveta i još uvek traje.
Samo što je neprekidno nastavlja neko drugi.
Ne odlazi mi se sa ove teme, ne mogu da se odlepim,
ОдговориИзбришиkao da sam i ja gladan ljubavi.
A ko nije?
Kada pogledam oko sebe sve sama smrknuta, zgrčena lica.
Psovke i jadikovke.
Izbegavam vesti, ali me one uvek nekako sustignu - rafalna paljba, ruševine,
suzavac, pendreci, krv i smrt...
Kada slučajno sretnem dvoje nasmejanih koji se drže za ruke, dođe mi da ih poljubim.
Sresti mlad i zaljubljen par nije nikakvo čudo, a ni retkost.
ОдговориИзбришиAli ponekad sretnem osedeli par koji šepesa, drži se za ruke,
kao da su srasli.
Pitam se uvek da li zato što zamenjuju štake jednom drugom, ili se još uvek vole?.
Samo im pogledam u lica i znam odgovor.
Tiho je ovde...
ОдговориИзбриши"...Ovde nema vode tek samo ljut kamen
Kamen bez vode i peskovit put
Put sto vijuga uspinjuci se medju bregove
Stenovite planine bez vode
Da ima vode stali bismo i poceli piti
Medj kamenjem se ne moze ni stati ni razmisliti
Kada bi samo bilo vode medju ovim stenama
Kvarnim zubima mrtvim ustima planine sto ni
pljunuti ne mogu
Ovde se nema gde ni stati ni sesti ni leci u
nekom logu
Nema cak ni tisine u brdima
Samo suh i jalov grom bez kise
Nema cak ni samoce u brdima
Samo crvena sumorna lica sto se cere i reze
Sa pragova kuca od blata
Kad bi bilo vode
A ne kamenja
Kad bi bilo kamenja
Ali i vode
I vode
Neki izvor
Bara medju stenama
Kad bi se samo cuo zubor vode
A ne zrikavac
I pesma suhe trave
Bar zubor vode preko kamenja
Gde drozd peva u granama borova
Drip drop drip drop drop drop drop
Ali vode nema..."
T.S.Eliot
Duša i telo su lavirint - reče mu tiho - jer, i lavirint ima telo i dušu. Telo su zidovi lavirinta, a duša staze koje vode ili ne vode do središta. Ući je roditi se, izaći - umreti. Kada se sruše zidovi, ostaju samo staze koje vode, ili ne vode do središta.
ОдговориИзбришиMilorad Pavić
Kada se rodimo i rastemo, uce nas iz kakvog smo lavirinta pobegli, kakve smo embrionalne metamorfoze preziveli, i kako smo rodjenjem uspeli da nadjemo izlaz iz lavirinta.
ОдговориИзбришиPred smrt stari slute da vise nista nece ici ravno i logicno, mistifikuju prelaz i govore o ponovnom ulasku u lavirint.
A Pavic predlaze uupravo suprotno: ono sto cesto nazivamo dosadnim i jednolicnim zivotom jeste gust lavirint pun prepreka, dobrih i pogresnih puteva, pri cemu niko pre kraja ne shvata da li treba da ga vodi znanje, mudrost, osecaj, ljubav, logika, toplina, ili nesto nenabrojano. Da li treba biti pametan i brzo proci, ili kao glupak doveka lutati lavirintom?
Dopalo mi se to ruganje malog coveka i zivotu i smrti. Malom coveku to nece doneti znanje, ali ce iznuditi osmeh. Makar cinican. Malo li je?
Mozda kroz lavirint neko zeli da dodje...samo nedostaje nit...nit ljubavi.
ОдговориИзбришиTi si... Voleti i disati je isto.
ОдговориИзбришиNe mozes tek udahnuti i tako provesti zivot.
Ne mozes, cak iako jos koji put udahnes.
Ne mozes.
Moras stalno disati da bi ziveo.
Cak i kad spavas.
Neprekidno.
Jednako kao voleti.
Аутор је уклонио коментар.
ОдговориИзбришиDisati i voleti je isto.
ОдговориИзбришиNe mozes tek jednom voleti i tako provesti zivot.
Ne mozes cak iako jos koji put volis.
Ne mozes.
Moras stalno voleti da bi ziveo.
Cak i kad spavas.
Neprekidno.
Jednako kao disati.
Čovek je toliko beznačajan, osim u svojim očima, da nije dostojan da se ruga ni životu, a ni smrti.
ОдговориИзбришиAko to i čini, to je samo da prikrije strah.
Jedino može da im se pokori.
I može da se ruga samo sebi, jer to i zaslužuje.
A i ruganje je samo traćenje vremena.
Treba voleti.
Odlučila sam da se ne budim.
ОдговориИзбришиTamo napolju nema ničega za mene.
Samo ti lepo spavaj.
ОдговориИзбришиOvde je jedan princ, po službenoj dužnosti budi takve
Samo ih poljubi i - gotovo.
Zove se Hakim, isto kao onaj iz čuvene bajke. :)
Miris proleća u vazduhu?!
ОдговориИзбришиVežite se !
Polećemo!
I posle nema kajanja :):):)